Philosopher's mountain
U potrazi za istinom dugo godina sam razmisljao sta je to sto coveka tera da
na tom putu istraje, kada se vec jednom resi da uopste i krene. Razloge sam
trazio u stvarima kao sudbina ili intuicija, propustajuci ono ocigledno.
Ne kazem da "sudbina" ili intuicija nemaju uticaja na put, medjutim stvari
mi sa ove tacke izgledaju malko drugacije nego pre.
Tek na ovom stadijumu puta, na osnovu svog zivotnog iskustva, koje svakako
jos nije u potpunosti reprezentativno i u potpunosti objketivno, ali ipak
dovoljno, (mislim), mogu gledajuci unazad da izvedem neke logicne zakljucke o
prirodi istrajnosti, razlozima kao i okolnostima pod kojima je put
poceo, a jos bitnije, istrajao i traje, ne samo istim zarom, vec mozda i vecim.
Radi zabave, pokusacu da razlozim par faktora koji su uticali i uticu na
na ljudski put - napretka ili unistenja, zavisi od toga koliko ste svesni
ovih faktora i koliko umete da predvidite stvari koj iz njih proisticu.
1. Sudbina - Ova nesrecna iluzija, omiljeno ljudsko "svratiste" neuspelih ili
nesrecnih pokusaja, dogadjaja i gluposti, ipak na kraju predstavlja savrseno
opravdanje za melanholiju, lenjost, neznanje i lak nacin za odbacivanje
odgovornosti, ne samo prema drugima, vec u ovom slucaju najvise prema sebi.
Uvek je neki spoljni uticaj, faktor ili kvaka 21 kriva za vase mentalno i
materijalno stanje. Rusi, ameri, komunisti ili demokrate smenjuju se kroz
smesne ljudske epohe, smanjujuci verovatnocu otreznjenja ljudskih masina od
mesa za najbitniji postotak. Ponekad vas umeju smanjiti i za glavu, ali to
je druga prica. Da, i najpametnijem od nas i najglupljem,
potreban je u svakom trenutku razlog ili opravdanje ne samo za odredjenu
akciju u odredjenom momentu, vec i za samo bistvovanje, a sudbinu cesto
koristimo kao vrecu za udaranje, izmedju realnosti i sopstvene predstave
kroz nasu karikaturu - ego, svojevrsni filter za ublazavanje realnosti, iako
padamo, pascemo malo povoljnije, jer ce taj dzak ublaziti pad. Neki su cak
pronasli i trajno resenje svih svojih dilema kroz ovu iluziju, i za njih
verovatno nije ovaj tekst, jer iako su mozda sudbinski dosli do njega,
sudbina im je verovatno kriva sto ga nece moci razumeti ;)
2. intelekt - Sta reci o intelektu, kada ga vecina ljudi ukljucujuci mene u
stvari ne razume, jer bi za tako nesto bio potreban intelekt u samom startu
Ja bih pored ove reci, bio dovoljno hrabar da ga u definiciju
stavim pored reci - glupost,
misleci na obe prirode gluposti, onu koliko toliko pozitivnu, kada
covek iz svoje gluposti nesto nauci, i onu, potpuno idiotsku, zatucanu iz
koje po obicaju nauci neko drugi :) Intelektom bih smatrao mogucnoscu da
covek uvidi i smanji situacije u kojima ce gluposcu doci do nekog zakljucka.
Neko ce reci da je neko drugi pametniji, ili da mu je sudbina podelila losije karte, pa mu je zato intelekt losiji. Ja bih na rekao, da se
vadjenjem na sudbinu ili IQ, sigurno neces opametiti. Da, i vrapci na grani
znaju da zivot nije fer, ali kada te pamet konacno zapljusne, po obicaju
gurajuci dva prsta u stekdoznu od 220V, skontas da inteligencija i mudrost nisu
isto, da i covek sa iq-om 70 moze da skonta da je mudrije koristiti tudje
izlive gluposti nego svoje. Intelekt je u stvari stanje uma i duha
u kome je glupost sve manje dominantna, a oni na dobrom putu, nece teziti
intelektu vec mudrosti. Ono sto mogu reci u korist intelektu na ovoj tacki
je da mi je gledajuci unazad, on bio najverniji saveznik, iako sam cesto potcenjivao
njegovu vrednost, pod uticajem ega i gluposti, ali sada se pokazalo da je
bio mnogo zasluzniji nego sto sam mislio, intelekt nas je odrzao, njemu hvala.
3. iskustva - sad da se ne ponavljam, jer se dosta definicije iskustva krije kombinujuci gorepomenutu sudbinu i intelekt, ipak iskustva pored neposrednih emocija i posledica koje u datom momentu mogu proisteci imaju kasnije i jednu suptilniju, analiticku vrednost, koja moze biti korisna u nekoj daljoj fazi "puta". Naime, dozivljaji izgledaju drugacije u svakoj fazi zivotnog puta, pa covek misli jedno u trenutku iskustva, drugo - dan kasnije, trece - godinu dana kasnije, a nesto sasvim cetvrto 10 godina kasnije. I onda me je osamarila subjektivnost i iluzija svih iskustava. Bas to, potpuna zabokrecina i subjektivizam trenutaka, nagomilan nekim redosledom, ponekad bez pravog razloga i objasnjenja (pogledaj pod 1 i 2 :) I stvarno da li nas ovakva subjektivna iskustva vise zbunjuju ili nam njihova promenljiva priroda moze dati visestruke lekcije u zivotu ne samo u momentu kada se ona desavaju vec i u svakom sledecem koraku u zivotu osvrcuci se na davno prosla iskustva i nacuiti iz njih nesto sasvim novo posle svog tog vremena? Neko rece - truth is different at every level. Indeed.
4. intuicija - Tesko je objasniti ovaj pojam plebsu koji je duboko oronuo u nesto sto bih ja nazvao "naucnivizam", to jest percepcija, u kojoj se sve pojave pod a) moraju videti ili dodirnuti ili pod b) izracunati. Nazovite me naucnim jeretikom, ali nauka ocigledno jos nije postala intelektualna disciplina, vec se i dalje vodi onom gluposcu iz tacke dva, u stvari ponavljanje (gluposti) je sama srz naucne metode, no kako godine idu, napredujemo po principu, stavis 100 majmuna za pisace masine, i u jednom momentu ce napisati sva sekspirova dela, to je bar po naucnoj matematickoj metodi lako dokazati ;) No, opet, iako sam u pocetku intuciji davao preveliki znacaj, i dalje mi je jedan od omiljeh alata u razotkrivanju, pre svega onih gluposti iz tacke 2, mada kazem, kolicina gluposti u "eteru" je opasno velika, pa je potreba za intuicijom sve manja - jer je jebeno ocigledno da toliko stvari ne valja. Kako znam? Pa intuicijom naravno.
5. ego - moj zlobni ego bi za ego rekao da je on spoj gorepomenute sudbine iz tacke 1, negativne gluposti iz tacke 2, subjektivizma iskustava koje proisticu iz takvih pomenutih u tacki 3, i nagomilanim "naucnivizmom" iz tacke 4, ali poslednje sto treba je da slusate svoj ego, a jos manje MOJ. Ego nije nista drugo nego vas fizicki radnik iliti crnac, koga saljete da se bavi najprljavijim poslovima, kada nemate nista cime biste objektivno razmisliti ili odreagovali u datom momentu, koji u nedostatku onoga u tacki 2, postaje jedan sundjer koji opet, zbog nedostatka onog u tacki 4, dobija onaj subjektivizam tacke 3 ;) Ako vam ovo nije jasno, onda ste dzaba citali dovde. A ako vas je ovo poslednje povredilo, e to je EGO.
6. sumnja - da zavrsim sa necim sto je potencijalno vase najjace oruzje. Sumnja, u kombinaciji sa intelektom, iskustvima i intuicijom, predstavlja odlican pocetak za razbijanje iluzija sudbine i ega. Iako ce vam mnogi u toku zivota govoriti - verujte mi, ja vam savetujem, nemojte, no ne morate mi verovati :)
Zakljucak - Oni malobrojni koji ce doci do ove faze verovatno vec imaju svoje metode i nacine zbog kojih su mogli doci dovde a da se ne smore, pa je moje pisanije tesko nesto jako bitno u njihovim putevima. Medjutim, salu na stranu, sustina je tu negde izmedju ovih redova, zakljucka nema, cilj nije egzaktan, sustina je u putu, iako to ne znam, moja mi intuciija kaze da jeste, jer sam sudbinski bio predodredjen da sumnjam, uz ovo malo intelekta koji mi je poklonio iskustva kojima cu se jednog dana uveriti da ego ipak nije bio u pravu.
