Shock and awe #2: Lek za EGO

MGA: Jos jedan unos o astronomiji, ovoga puta ultra fenomenalna karta koja ce izleciti sve egomanijake. Ako i dalje imate kompleks vise vrednosti i dalje verujete da smo sami u svemiru, pogledajte malo bolje. Mislim da prevod nije potreban, klik za ultra veliku sliku!!!

Shock and Awe

Jos malo smo u zanosu magicne astronomije. Da ono sto sam napisao konkretizujem sa par sokantno lepih slika Habl teleskopa, koji usput ulazi u svoju 20 godisnju upotrebu. Za slike koje cete videti nije potrebno previse reci, od vas trazim samo 5 minuta, zamislite se stvarno!!! I mnoge stvari u zivotu ce konacno doci na pravo mesto...

Slika 1: Galaksije NGC4038/4039 su pocele sudaranje pre 300 miliona godina. U pitanju su jedne od najmladjih gaalksija koje se sudaraju, i naucnici ih pazljivo posmatraju, a ovako ce otprilike izgledati nasa galaksija u interakciji sa andromedom, kolizija koja neizbezno sledi (doduse za par milijardi godina).. U plavom regionu se stvaraju zvezde, u pink regionu se nalazi gas vodonik, a dve uzarene kugle su jezgra galaksija....

slika 2 (iznad): 4 galaksijska klustera u interkaciji - Sta reci na ovo... (da svaka tackica je JEDNA galaksija) 

Slika 3 (iznad): Evil eye (ili Black eye) galaxy (galaksija sa ubedljivo najkul imenom ;)  Nalazi se u sazvezdju Corna Berenices, udaljena je oko 17 miliona svetlosnih godina od zemlje i takodje je rezultat kolizije dve galaksije. Gas blizu ivice rotira u suprotnom smeru od ostatka galaksije sto je jako retko i naucnici procenjuju da je ovakvo kretanje posledica interakcije sa satelit galaksijom. 

izvor i vise slika: wired.com 

Mala velicanstvena svetla tackica

    Leto, 21 sat i 23 minuta, na laganom povetarcu, grupa ne tako bubuljicavih starijih tinejdzera bulji u svetlo nocno nebo. Svakog momenta ce - cuje se negde u guzvi. Da nije ono - rece neko uzbudjen. Lazna uzbuna, rece neko treci. 21 sat i 26 minuta, ocekivano tacno u sekund, na nebu se pojavljuje ona!!!.. Velicanstvena svetla tacka - koju prati jos jedna. Uzbudjenje i euforija se ne mogu sakriti na ozarenim licima posmatraca ovog retkog fenomena. Dogadjaj traje kratko, dve tackice su nemo i mirno proletele preko prelepog nocnog horizonta, i zauvek nestale u dubini crnog neba, a uzbudjeni posmatraci su iako bolnih vratova znali da su bili svedoci neceg velicanstvenog. Svemirski satl u pratnji svemirske stanice preleteo je nocni horizont letnjeg neba a citava pojava videla se golim okom sa zemlje. 100%-tni proizvod ljudskih ruku i znanja kojeg je iznedrila ova gresna civilizacija, ponosno je preletala preko glava svih onih koji su grlato sumnjali u to da ce jednom nesto napravljeno ljudskom rukom zaploviti beskrajnim okeanom zvezdanog neba, a jos prkosnija je bila cinjenica da su se u tim stvarima nalazili i sami ljudi. Neko je rekao da i nismo dogurali toliko daleko, s obzirom sta smo mogli, a ja ne mogu da zaboravim cinjenicu da smo jos juce razapinjali neistomisljenike, i da bismo zaprepastili i najvece coveko-skeptike duzinom trajanja ovim nicim izazvane civilizacije. Evolucija je spor, dosadan i bolan proces, pa tako ni pocetak astronomije nije bio nista spektakularan pa ni obecavajuci, jer je njen nezvanicni tvorac, vrlo brzo ostao bez glave. Iako su mnogi mislili da se ta prica nece vise pokretati i okretati, ipak se okretala sve do naucne i nepobitne cinjenice. Istina ce nas osloboditi, neko je nekad rekao, sve dok nismo shvatili da se tamo gore krije zapravo vise pitanja nego odgovora, i tako negde usput sasvim slucajno i nenamerno - rodjena je - astronomija. Iako su mnogi zeleli da tako nekako i odumre - sasvim slucajno, zaboravljena i zapostavljena u nekom zabacenom ormanu istorije, mozemo reci da je posle par nestabilnih koraka konacno prohodala i krenula putem odgovora zbog kojih je i nastala....
    Oduvek sam svemir shvatao svojom pravom primordijalnom domovinom i shvatajuci jako rano velicinu i bitnost istog, iskreno, nisam se mogao kasnije previse "popaliti" na koncept bilo kakve druge domovine, koje pak smatram privremenim, isuvise kratkim ili jednostavno nebitnim konceptima ljudi (bica cijoj rasi slucajno ili namerno pripadam). Jednostavno nikad nisam mogao da ih uporedim sa necim tako grandioznim i upecatljivim kao svemir. Ipak, ostavljeni tu negde na trecem kamenu od sunca, na pragu alfa kvadranta, kao i svako drugo siroce, tragam za svojim primordijalnim roditeljima, i potajno se nadam da ce mi pronalazak istih odgovoriti na mnoga pitanja, koja ce mi opet pomoci kako u mojoj licnoj, tako i u globalnoj ljudskoj evoluciji. Stvar se pokazala dosta teskom, jer su se roditelji izgleda dobro sakrili, pa ih ne mozemo naci ni uz pomoc modernih detektivskih sociva (habl teleskop). No tu negde usput (opet naravno sasvim slucajno) otkrili smo da sve sto smo do sada otkrili u stvari i nije nesto oko cega bi se trebali posebno uzbudjivati i da moramo na stare stvari gledati na jedan sasvim nov nacin da bi nam konacno bile jasne (kvantna mehanika). No posto smo svesni toga da cemo ovde biti koliko i ona tackica na nebu, zadatak svakog u nama je da dodje do nekog - kakvog takvog zakljucka na osnovu podataka koje trenutno imamo. Nemam nameru da previse ulazim u detalje onoga sta pod time mislim, jer svakako ko se iole razume u kvantnu fiziku znace da cu uvek pronaci ono sto trazim. Dodje mu nesto kao kozmicka kazna, ili pravda, ko ce ga znati, u svakom slucaju necu se ponovo upecati (lol)
    Ipak, 4 veka kasnije, ova mala slucajna nauka uspela je da nam kroz svoje prve fragilne korake dokaze da ce opstati, i da svakako zasluzuje opstati. Licno, nazovite me old fashion covekom, seeing is believing, tj. verujem u ono sto vidim, a od svih nauka, pa ni od majke svih nauka - filozofije, nikad nismo uspeli da bukvalno VIDIMO nesto (na nasoj staroj 3d ravni). Uspeh je svakako veci kada mozemo to sto vidimo spojiti sa onim sto znamo. I mozda ce proci jos 4 ili 40 vekova pre nego sto se istinski pocne odgovarati na pitanja koja su se samo gomilala za ova citava 4 veka koliko astronomija postoji, ali te misteriozne, daleke i besmislene slike, ce ako nista drugo sledecih 4 ili 44 vekova inspirisati one koji ce nam dati odgovore na pitanja koje su te iste slike postavila, a ujedno neiscrpno inspirisuci i umetnike ovog doba, dajuci vredan umetnicki doprinos i ovim postojecim generacijama, kojima su umetnost i masta jedini odgovori. Naravno astronomija je mnogo vise od pukih slika, ali licno me nista vise ne inspirise od slika galaksijskih klustera, i ko hoce da odvoji samo 5 minuta svog vremena i istinski pokusa da shvati koliko je to veliko i grandiozno, zna da ce ga brzo zaboleti glava. Mozda je to neki zastitni mehanizam, ne znam, ali me nikad nece spreciti da pokusam...
    Idemo dalje u nepoznato, hrabro, tamo gde jos nijedan covek nije isao, ideci odatle gde, opet, nijedan covek nije bio. Da li smo za univerzum bitni koliko i onaj trenutak tackica sa pocetka price, ostaje da se vidi. Astronomija ima tu cast da uvek bude jedan korak ispred nas, makar on bio i neizmerno mali na grandioznoj skali univerzuma, ali kao takva i zasluzuje ulogu lidera u ponosnom prkosu velikom univerzumu. Prkosu malih slucajnih i nebitnih tackica, ostavljenih tu negde na trecem kamenu ...

Počni da otkrivaš svemir (22-29. april AKCIJA!)

Prenosim poziv na kreativnu akciju povodom obelezavanja 400 godina astronomije i ovom prilikom pozivam sve blogere da se prikljuce akciji, moj tekst je vec spreman i objavicu ga 22. aprila - dmc

===

Međunarodna godina astronomije

Pre tačno četiri veka, 1609. godine, Galileo Galilej je usmerio teleskop na noćno nebo i počeo da ga sistematski izučava. Iste godine Johan Kepler je objavio prva dva od tri svoja zakona kretanja planeta. U znak sećanja na ove istorijske događaje, na predlog UNESCO-a, Ujedinjenje nacije su 2009-tu godinu proglasile za Međunarodnu godinu astronomije (MGA).

Astronomija

Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je jednu od najstarijih nauka – astronomiju.

Danas znamo da je svaki naš atom i svaka stvar koju dodirujemo nekada bila deo jedne davno zaboravljene zvezde, iste one od koje je nastalo i Sunce. Takođe, znamo koliko je svemir veliki a mi mali - ali znamo i koliko je moćan ljudski um koji otkriva tajne tog ogromnog prostranstva.

Otkrite svemir

Moto Međunarodne godine astronomije glasi: “Na tebi je da otkriješ svemir”. Baš na tebi, slučajni prolazniče, na tebi fotografe, na tebi pesniče i umetniče. Na svima vama koji inspiraciju nalazite u zvezdama rasutim po noćnom nebu ili u zalasku ili izlasku Sunca, svi vi koji ste nekada stali i razmišljali o tom beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, o njegovim lepotama i tajnama, strahovima i pretnjama, stanite i razmislite još jednom. Razmislite, slikajte, pišite. Setite se astronomije bar jedne nedelje ove godine, upoznajte Plavu planetu, otkrijte svemir, kažite šta je za vas astronomija, šta je za vas svemir.

Pridružite se obeležavanju MGA

Povodom međunardone godine astronomije sajtovi mmilan.com, Astronomski magazin i Astronomsko drušvo Alfa iz Niša upućuju ovaj javni poziv vama, piscima, pesnicima, novinarima, umetnicima, fotografima, poslovnim ljudima, slučajnim prolaznicima,… svima vama koji uživate u lepotama sveta u kome živimo da u periodu od 22. do 29. aprila odvojite nekoliko trenutaka, da otkrijete svemir i na vaš omiljen način kažete šta ste tamo zanimljivo pronašli. Napišite nam šta ste videli, šta ste otkrili i šta shvatili. Pišite o tome na vašem blogu, forumu, sajtu, šaljite nam linkove, e-mailove ili pisma, švrljajte po zidovima Facebooka ili “crkućite” .

Linkovi ka vašim sajtovima i radovima biće objavljeni na sajtu Astronomski magazin i na mmilan.com, a najbolji radovi (naravno, uz saglasnost autora) biće objavljeni u sledećem broju časopisa Astronomija.

Istovremeno, ovo je i poziv profesionalnim astronomima i astronomskim društvima da te nedelje omoguće ljudima da vide i bolje upoznaju bar mali delić sveta koji nas ukružuje.