Kraj sveta?

Ideja kraja sveta utkana je u nasu civilizaciju kroz brojne literarne, epske i religijske mitove, cija je svrha cesto podsecanje na siru percepciju naseg postojanja. Svako ko je malo vise istrazivao alternativnu istoriju i knjige, dosao je do cuvenog datuma kraja sveta, 21 ili 23. decembar 2012 godine. Postoje brojni dokazi da je taj datum, ovoga puta tacan. Ovaj clanak nema nameru da dokazuje tacnost ovog datuma, vec da proba da da hipoteticki zakljucak, tacku na i izgubljene generacije. Mnogima je uopste ideja kraja sveta toliko odbojna i strasna da se ne usudjuju ni misliti o tome, pa cesto kod ove teme izbegavaju svaku pomisao da ona moze biti tacna (dovidjenja). Naime vecina ljudi koristi sistem "Wishfull thinkinga", ili u prevodu, ako ne mislim o tome, nece se desiti, sto naravno nema veze sa nekom objektivnom istinom, no, da budem iskren, poprilicno pomaze takvoj osobi da se oseca dobro. No ipak, objektivno se neki dogadjaj nece desiti, ukoliko ne mislimo o njemu, mislim da nije potrebno navoditi primere ove hipoteze i da se svaki koliko toliko odrasli covek na ovoj planeti moze prepoznati u ovome. Dakle, nasa civilizacija ima jedan veliki hendike, koji je prati kroz vekove, a to je nemogucnost objektivnog razmisljanja, to jest percepiranja sveta bez filtera-sundjera percepcije. Brojni istorijski dogadjani nam dokazuju nemogucnost ljudskog bica da objektivno analizira bilo kakav dogadjaj, pojavu, bez ukljucivanja njegove licnost i filtera. Istina tako su nastale najbolja umetnicka dela nase civilizacije, silne nagomilane emocije, najcesce negativne, bile su najveca muza umetnika-pacenika. Ipak vecina ih je ostala uskracena za objektivnost. Cak je i tema kraja sveta uvek percipirana iz personalnog ugla i kakve posledice moze ostaviti (gle cuda) na njegovo licno postojanje. Ideja smrti, koja se krije u pozadini ideje kraja sveta je u stvari glavni faktor samozastite licnosti koja sprecava jedinku da razmislja o tome slobodnije i otvorenije. Koliko god se covek trudio da zivi zivot, postoji ta nelagodna cinjenica koja mu nekako sve kvari - smrt - kraj postojanja. Oni hrabriji su se drznuli filozofirati o smislu zivota i pored neminovnog nistavila. Nihilizam je doduse uspeo da neke pojedince oslobodi straha od smrti, medjutim po meni su podbacili u uspesnom definisanju smisla zivota koje stoji kao mis pored slona velikog nistavila. Nihilisti su ocigledno ignorisali grandioznost kreacije vidljive na svakom koraku i utkanu u samu srz naseg postojanja. Problem lezi u tome sto je ljudsko bice savrseno opremljeno za samospoznaju i put ka istini. Losa vest je da je vecina ljudi tu sposobnost ili izgubila ili je nikada nije ni razvijala. Ne mozes postati dobar muzicar ako nisi vezbao bez obzira na talenat. Dakle ljudi poseduju talenat za istinu, koji je duboko ususkan ispod svakodnevne realnosti i potreba i ideja koje su nam nasi vrli preci ostavili u nasledje. Drustvo, sistem i moralne norme koje su nam tako samouvereno ostavili imaju jednu strasnu posledicu, a to je da nam to nasledje ometa "radar" za otkrivanje istine. Ideje morala, loseg i dobrog ostaju zauvek sakrivene ispod pojmova koje tako "tacno" opisuju ove pojave. Ljudi razmisljaju kroz pojmove, disu, vide i cuju kroz pojmove. Zivot je pojam, smrt je pojam. Ljubav je pojam, istina je pojam. Smisao zivota je pojam. Svaki put kada necemu damo ime, kada ga ukovemo u pojam, nacinili smo prvi korak ka nerazumevaju njegove prave vrednosti. Cak kada nas iskreno prozimaju pitanja istine, pocetka i kraja sveta, smisla zivota i smrti, ostajemo utucani u nas perceptivni zatvor od pojmovnih resetaka cvrscih od najjaceg celika. Postavlja se logicno pitanje (logika nam je jedino i preostala) sustine straha od kraja sveta i smrti. Da li je taj strah posledica naseg perceptivnog zatvora i umne smrti cak i pre one fizicke? Da li se bojimo mraka jer ne umemo da vidimo svetlost? Da li smo slepi, ili smo samo zatvorili oci? Da li smo gluvi, ili su nam usi pune zaglusujucih pojmova? Da li dodirujemo, ili pipkammo realnost u mraku, mracnu realnost kakvu nam mogu definisati samo pojmovni dokazi? Da li mislimo i postojimo, ili zongliramo pojmovima kao klovnovi? Smrt je logican proizvod ovakvog razmisljanja. Smrt i kraj je "tacka na i" ugusene civilizacije, smrt postojanja kao sasvim pojmovno normalna posledica lineranog postojanja. To nema veze sa objektivnim vidjenjem stvari. Nije ni cudno da je misao kraja sveta izbegavana kad god je to moguce. Sve se iz perspektive ove jadne civilizacije svodi na vreme, timer, otkucaji do kraja. Ironicno je to sto niko do sada nije mogao definisati vreme i ostati ziv. Sustinu promene argoantan coveculjak je uspeo spakovati u prljavi i uvredjujuci pojam vremena, zauvek nam zatvarajuci mogucnost shvatanja promene. Pocetak i kraj tako ostaju zauvek zarobljeni, a ljudski umovi uskracenu za svetlost prosvetljenja shvatanje najosnovnijeg mehanizma kosmosa. Ne trebamo se bojati kraja sveta i smrti, mi smo vec mrtvi, mrtvi kao i nasi pojmovi....

About a son

"About a son", je dokumentarac posvecen zivotu Kurta Kobaina, legendardnog frontmena grupe Nirvana. U stvari to je skup njegovih intervjua datih u periodu od 1992 godine do kraja 1993, par meseci pre njegovog samoubistva. Verovatno se malo toga jos ne zna o ovom pevacu, medjutim ovaj dokumentarac stavlja akcenat na pevacevu licnost i mentalni sklop. Ne mogu da se otmem utisku da je coveku skoro svaki dan pored odredjenih fizickih bolova trpeo jak mentalni bol. Kako sam kaze mrzeo je ljude, svakodnevni ljudi su bili previse dosadni i napadni i glupi. Celog zivota je mastao o tome kako bi bilo lepo da je sa druge planete, jer bi tada njegov zivot ima vise smisla. U principu dokumentarac je po meni vrlo potresna prica coveka koji valjda propeva od muke. Ne znam, ne mogu da se otrgnem utisku da se coveku moglo pomoci, naime njega nisu mucili neki extraordinarni problemi, vec sasvim obicni, koji su na kraju bili kobni po njega. I sam kaze da je cesto pomisljao na samoubistvo, pa je interesantno spekulisati o tome da li mu je neko uopste i mogao pomoci. Kako neko moze dospeti u stanje gde mu takvo razmsiljanje dodje nesto kao zivotna filozofija. Zanimljivo je kako su skoro svi veliki umetnici bili vrlo emocionalno nesrednjene licnosti. Da li sva njegova muzika vredi njegovog zivota? Da li bi bilo njegove muzike da je covek kojim slucajem ziveo apsolutno srecno, da ga nisu toliko pogadjale stvari oko njega? To je pitanje koje si s vremena ne vreme postavljam. Da li su ljudi vise skloni ceniti umetnost ono " po muci se junaci znaju", ili se sami prepoznaju u toj muzici i stihovima, pa im takva muzika vise prija... Pogledajmo i primere daanasjih repera koji rade istu stvar, repuju u svojim zivotnima mukama. Ne mogu da se otrgnem utisku da se sve te muke o kojima ljudi vekovima pisu pesme i komponuju mogu prevazici. Da li je bilo gresaka u umetnikovim vaspitanjima, ili je kriva nefunkcionalna porodica ili drustvo koje ih okruzuju. Pa ipak, da li je moguce da za takve ljude nije bilo spasa? Jedno je sigurno, ti ljudi su dali veliki doprinos umetnosti i kulturi svetske civilizacije, no ipak, da li je vredelo njihovih zivota i ulozene patnje?

Prve slike Merkura u visokoj rezoluciji

Jos od prvih slika planete Merkur sredinom '70-ih do sada nismo bili u prilici da vidimo slike ove svakako zanimljive planete u visokoj rezoluciji. "Messenger" je ime letelice koja je zasluzna za nove slike u punoj rezoluciji. Vise informaciji i kompletna galerija ovde. Meni za pocetak mnogo lici na mesec sa brojnim kraterima ;)

(klik za vecu sliku)

 

Nova Igracka

Mudraca su ovoga puta nadmudrili. Vestim marketinskim trikom kompanije TakeMS, bio sam prinudjen da si kupim novu igracku. U pitanju je USB stick 1 GB vrlo originalnog dizajna - Limenka :)  Pogledajte sami. Kic ili originalno, zavisi od ukusa.. no moram priznati da se meni svidja fora :) A u svakom slucaju DISK je veoma brz oko 13 mb/s citanje oko 4 mb/s pisanje, sto je za moje potrebe sasvim ok. Lepo nema sta. Do sledece prilike gde ce mudrac mozda doci do izrazaja malo vise nego danas ;)

 (klik za vecu sliku)

50 najboljih ateistickih izreka

Na ovom linku mozete videti izbor 50 najboljih ateistickih izreka izrecenih od strane poznatih i manje poznatih licnosti. Ja izdvajam par a za sledeci posto cu mozda odabrati neke po svom izboru:

 MarkTwain: “It ain’t those parts of the Bible that I can’t understand that bother me, it is the parts that I do understand.”

 “In God We Trust.” I don’t believe it would sound any better if it were true.

Voltaire: Those who believe absurdities will commit atrocities.

  Christopher Hitchens: What can be asserted without proof can be dismissed without proof.

  Edward Gibbon: Religion is regarded by the common people as true, by the wise as false, and by the rulers as useful.

 Unknown: Give a man a fish and he will eat for a day; teach a man to fish and he will eat for a lifetime; give a man religion and he will die praying for a fish.

 Isaac Asimov: Properly read, the Bible is the most potent force for atheism ever conceived.