Stanje u srpskoj novinarskoj online (i offline) sceni - Ima ko da cita, nema ko da pise

Svima je poznato da je razvoj interneta i informacionih tehnologija omogucio brz i lak pristup informacijama svih oblasti. Vesti, kolumne, blogovi, strucni radovi, poceli su da nicu kao pecurke posle kise. Sajtovi, portali, blogovi i agregatori -  postali su termini poznati generacijama od 7do 77 godina i nesto sto je dostupno svima, ne samo za citanje, vec i za pisanje. Megabajti informacija svakodnevno protice internetom i predstavljaju zivo i dinamicno tkivo "informacionog autoputa" i kao takvo postaje sastavni deo svakodnevnice, modernog informaciono opunomocenog coveka sa pocetka 21. veka. Kada tome dodamo i mogucnost zarade, ne samo one za dzeparac, vec i bukvalno "profesionalno prezivaljavanje", prica bi trebala da lici na onu o velikom napredku covecanstva kao jos jedan korak u kreiranju supersvesnog coveka, nesto slicno Niceovom natcoveku, ciji je jedini interes dobrobit ljudi i kompletne ljudske civilizacije. Zasto danas ova prica vise lici na onu Teslinu, tj, na pricu o nepriznatom radu,  na onu pricu gde je pobednik onaj ko bolje ukrade a ne ne onaj ko je idejni tvorac neke ideje i/ili rada?

 

Ko u stvari generise sadrzaj na internetu?

Lepota interneta kao medija upravo i jeste u tome sto je kao medij lako dostupan svima i samim tim u teoriji bi trebao ciniti ovo pitanje potpuno suvisnim, medjutim praksa je pokazala da sadzaj na internetu vise iskopiran nego proizvod autorskog ili mukotrpnog rada. Na sve strane pljuste izvori, covek prosto ozedni od silnih izvora, a vode niotkuda, da utoli zedj ove informaticke revolucije.

 

Kako se danas u stvari generise sadrzaj na internetu?

 

Danas je ubedljivo najunosnija opcija danas je prost copy/paste. Zahvaljujuci tim magicnim precicama hiljade ljudi svakodnevno dolazi do neminovnog zakljucka - "Hej, ljudi, pa ovo i nije tako tesko, odes srtbnes malo ovde, malo onde, i ja imam sadrzaj". Sadrzaj na precicu, bogatstvo takodje, ultimativno i zivot je "na precicu".

Naravno, ovo je 21. vek, mi smo visoko kultivisana, emancipovana i drustvena deca, i fer plej i reputacija je nesto sto nam je jako bitno, zato cemo tamo gde smo bas preterano iskopirali neciji sadrzaj, staviti u potpisu jos magicnije reci "izvor:" i sve ce biti u redu. Naravno da sadrzaj nismo pisali mi, ali sta ce "grdnik", taj pravi autor, kada nije umeo to lepo da prezentuje, i ja cu mu u stvari uciniti veliku uslugu pa cu mu ja to lepo prepakovati i rebrandirati, i NARAVNO da ce AUTOR da ima velike koristi time sto cu na svom buducem ultra mega giga popularnom sajtu, ma - novom fejsbuku-,  prenositi njegove "ionako prevedene i ionako ukradene tekstove sa drugih sjatova". Sarkazam ili istina, na vama je da prosudite...

 

Sta je u stvari fer i pravilno?

Mali broj ljudi koji si u ovom gazenju "preko zivih leseva" i postavi ovo pitanje, odgovor ne dobija u striktno crno beloj varijanti, vec u formi oblacnog sivila. Neko kaze, ma moze slobodno, ako si naveo izvor, drugi kaze mozes i slike ionako je to u interesu onih koji su ih slikali, pa videce ih veci broj ljudi. Takodje ne zaboravimo one koje jednostavno prate filozofiju -  "Kradu i drugi, jaci i veci od mene, pa mogu i ja". Naravno u prilog sveopstem sivilu ide i nepostojeca primena postojecih autorskih zakona kao i nedostatak boljih. Uzimajuci sve ove cinjenice u obzir, covek lako moze stati na "mracnu" stranu i naci neko opravdanje za ove postupke, ali da razjasnim onima u sivim oblacima kako se pravi u stvari neki sadrzaj.

Kako se u stvari generise sadrzaj?

1. Imati inspiraciju - Ta stara izumrla osobina pogadja ili one koji su je dobili nekim bolom (citaj ljubavna prica) .. ili one koji zele da javno dokazu svima kako bas oni znaju nesto vise o nekoj oblast. A mozda ste bas vi medijum za bozje misli, pa vam to dolazi po defaultu, nikad se ne zna.. 

2. Imati motiv - Osim motiva za brzom zaradom, postoje, gde cuda, i ljudi koji ce napisati nesto jer VOLE, jer zele da neko misljenje i informacija stigne do nekog drugog i tim putem cuju preko komentara i povratne informacije neko drugo misljenje, i gde je pozeljno da se sve zavrsi u nekoj pozitivnoj diskusiji.

 

3. Biti dovoljno pismen, to je ona crna "bez ich belog" osobina mnogih. Sta ce "mukica", ima zelju, toliko puno toga ima da kaze i napise, ali sta da radi kada "grdnik" ima "dve leve" ruke, i "dve leve" polovine mozga, a njegovo secanje na casove maternjeg jezika mu dolazi kroz maglovitu informaciju - al se tada dobro spavalo.

 

4. Imati ZNANJE - Da bi neko bio u stanju da generise pravi, autorski i autentican sadrzaj, pored prve tri tacke, potrebno je da nesto i zna. Zao mi je, citanje wikipedije uz jutarnju kafu nije dovoljno...

5. Imati strpljenja - Do sada sam ionako vec izgubio paznju onih kojima je najpotrebnije da ovo procitaju. Rim nije izgradjen za jedan dan, pa nije ni vasa online reputacija, ali sve je brzo, pa sto ne bi bila i reputacija.

6. Imati JOS malo strpljenja - pogledati pod 5.

 

Onima koji su jos ostali do ove tacke - cestitam, mozda od vas jednoga dana ipak postane neki pisac, neko iz senke ko zapravo i stvarno pise nesto. Znam da ionako -  "nema niceg novog pod suncem", no mozda bas VI date neki doprinos ovoj nasoj posrnuloj ljudskoj civilizaciji necim, sto cete sa zadovoljstrvom potpisati vasim imenom i prezimenom, mozda za to biti i adekvatno placeni, ali pre svega da budete zadovoljni zbog vaseg autneticnog doprinosa koji je posledica mukotrpnog rada i ostati istinski i trajni svedok da se vase bitisanje i trosenje vazduha na kraju ipak isplatilo. Ali priznajte, mnogo je lakse kopirati, i pobediti, jer pobednici pisu istoriju, jos samo kad bi znali kako, pa je zato kopiraju iz nedogleda u nedogled.

 

Posveceno svim pravim autorima cijim su se mukotrpnim znojem koristili drugi, a nikada nisu dobili zasluzeno priznanje

 

 

Proudness

Sorry mother, I am not here to make you proud, but to redefine proudness... so please don't judge me until i succeed.

Purpose of life

For those of you who still dont get it. Purpose of life is to leave this place a little better then when you've entered it...

Captured in time

Tim naucnika u Kini istrazivao je godinama unutrasnjost jedne od brojih piramida, osvajajuci prostoriju za prostorijom mukotrpnim i pazljivim radom. Glavni arheolog vidno nervozan sa znojem na licu zazmurio je prilikom obaranja zida poslednje prostorije u nadi da ce sve proci u najboljem redu i da taj postupak nece dovesti u opasnost neke od vrednih artefakata. Zid koji su srusili na njegovo zaprepascenje bio je ulazak u katakombe koje vode jos dublje. Posle napornog dana kada su vec svi otisli kuci arheolog je ostao da napravi plan istrazivanja katakombi za sutrasnji dan, kada se zacuo metalni zvuk iz dubina katakombi. Pomislio je da je umor ucinio svoje i nastavio sa planom, kada se je zacuo jos jedan jak rezak zvuk. Sada vec vidno uplasen priblizio se vratima u nadi da ce se uveriti kako nema nikakvog zvuka, medjutim zvuk se nastavio u nepravilnim intervalima. Arheolog je cvrsto stegnuvsi lapmu hrabro zakoracao u katakombe prateci zvuk. Posle petnaestominutnog hoda vidi svetlo i shvati da kraj tunela vodi u veliku osvetljenu dvoranu.

Na njegovo zaprepascenje u presvetloj zlatnoj dvorani dva maceovaca vode krvnicku borbu ciji epilog moze biti samo smrt jednog od njih, s obzirom na mrznju i odlucnost koja im se vidi u ocima. Dok su se teski macevi ukrstali, arheolog je neprimetno posmatrao borbu, kada mu je ispala lampa skrenuvsi paznju macevalaca koji su ga zacudjeno pogledali i prekinuli svoju borbu. Arheolog je instinktivno zeleo da pobegne, ali je shvatio da ne bi stigao daleko. Maceoci su zadihano spustili maceve motreci jednan na drugog pazljivo krajickom oka i uputili se ka arheologu, koji je odmah prepoznao da su njihovi stitovi obelezja iz perioda davno iscezle dinastije Xiun-hu-a, misticnog cara drevne Kine koji je cesto vodio ratove u cilju prosirenja svoga carstva. Upitan kako je smeo prekinuti njihovu casnu borbu, arheolog im je sa mukom objasnio da njihova borba traje vec hiljadama godina i da se carstva za koja se oni bore odavno niko i ne seca. Prateci arheologa do izlaza iz piramide ratnici primetise visoke nebodere u daljini kao i arheologov auto. Shvativsi da im arheolog govori istinu u ocaju bacise maceve da  bi jedan od njih rekao:

"Dok smo se borili u ovoj pecini, nasa su carstva nestala, kao i oni u cije smo ime ispunjavali nasu svetu duznost, kao i oni koji bi nas zalili da smo se odenuli slavom pogibije ratnika. Nasa mrznja je bila toliko jaka da smo uplasili i samu smrt koja verovatno nije smela da pridje ostricama nasih maceva. Deca nase dece, ni potomci njihovi, ni ne znaju da je ono za sta smo mi bili spremni dati nase zivote ikada i postojalo, a presveti carevi kojima smo se jos juce klanjali sada trunu u svojim prasnjavim grobnicama. Sada vidim da bi nas trijumf bio samo trijumf mrznje i neznanja, samo da sam to znao pre ulaska u ovu pecinu, ovako sam osudio svoje najmilije na dozivotnu neizvesnost a sebe da kao prokletnik iz zaboravljenog vremena tumaram ovim stranim svetom. Nadam se da su makar nasi potomci naucili besmislenost mrznje i nasilja...." ...

 

-- dmc, MMX