Dekadencija

Sta je to dekadencija? U nasem narodu kada kazemo da je neko dekadentan misli se na coveka koji ne postuje kulturno-moralne norme i/ili neko ko se ne ponasa u skladu sa tradicionalnim. Primer za to su ljudi koji ocigledo i namerno krse neku normu... Bilo to ponasanje, govor, drzanje, oblacenje, bonton. Da vidimo sta kaze definicija Dekadencije. Rec dekadencija po wikipedija oznacava slabljenje drustva zbog njegovog moralnog slabljenja. Tu se navodi i primer Rimskog Imperatora Nera koji je svojim dekadentnim ponasanjem unistio RIM, mada to nije istorijski tacno jer je RIM postojao jos par stotina godina posle njega. Takodje se kao primer dekadencije navodi napustanje ideala? Takodje ne smemo zaboraviti ni cinujenicu da ova rec oznacava bitan knjizevni pravac 19. veka.

Oduvek su me fascinirali razni oblici dekadencije. Da li je moj urodjeni buntovizam odgovoran za to, ili gadjenje prema svim mogucim granicama i onih koji ih namecu kroz konformisticki moralizam. Dugo sam razmisljao o pojmu dekadencije, i bez obzira sto se na povrsi krije naizgled nesto sto je lose i cega se treba kloniti, onaj ko malo vise zaroni u analizu ovog pojma shvatice brzo da je sama dekadencija  odgovorna za drustveni i civilizacijski razvoj covecenstva. Zasto? Po meni civilizacija ce mnogo sporije (ako i uopste) da napreduje bude li se drzala ustogljenih pogleda, dogmi i obrazaca u svom ponasaju, a pogotovu u svom razmsiljaju. Tuzno je sto se dekadentnim smatra i neko misljenje koje se direktno ili indirektno kosi sa tim istim obrascem razmisljanja i ponasanja. Dakle, gde bi bilo covecenstvo da je ostalo na naprimer Njutnovoj teoriji kretanja koja je svojevremeno smatrana apsolutno egzaktnom... Kao kule od karata su pocele da padaju razne egzaktne teorije. Krajem 19. veka ljudi su polako poceli da uvidjaju da svet a pogotovu umetnost nije, ne sme i ne moze biti staticka - egzaktna. Ono sto mi se svidja kod definicije dekadencije kao novog nacina prihvatanja "realnosti" koje su pametni ljudi tog doba definisali je da zbog izgubljene egzaktnosti covecanstvo mora kompenzovati tu prazninu razmisljanjem bez granica i egzaktnosti, jer UMETNOST mora biti odvojena od etike. Naravno ovo po meni ne vazi samo za umetnost (koja je i inace sirok pojam), vec i za filozofiju i sve ostale nauke. Dolazim do neminovnog zakljucka, da dekadencija ne samo da nije stetna vec naprotiv. Zahvaljujuci njoj ... lansirana je nova era, nesto kao druga renesansa, pre svega u razmisljanju i umetnosti (a to je otprilike najbitnije za civilizaciju i iz pogleda "realnosti"). Ono sto mene fascinira kod cele ove price je naravno cinjenica koju sam nedavno shvatio da je moj nacin zivota cista dekadencija. Kada sumnjas u sve, kada postanes dovoljno otvoren, objektivan i kada prestajes da vidis realnost kao realnost, postajes dekadentan?  Da, ako je potrebno prekrsiti par ili sve jebene norme, etiku, moral i bonton da bi dosao do istine i nove "Realnosti" onda me zovite dekadentnim. Tu treba napomenuti da ne treba sada uzeti ovo bukvalno i ici ulicom i ponasati se debilno, vec za pocetak iz razmisljanja IZBACITI sve norme i granice. Mada uvek cu zrtvovati sav  ponos i moral za samo jednu cistu bezgranicnu misao. Dekadencija -  sustina tog pojma je upravo taj rascep izmedju slobodnog razmisljanja i okova sveta koja cepaju dekadentnog coveka. Kako je rekao R.K.R. Thornton u knjizi "Dekadencija u Engleskoj krajem 19. veka" : " Dekadentan covek je onaj koji je zarobljen izmedju dva suprotna pola: On je sa jedne strane zarobljen potrebama ovog sveta, dok sa druge strane tezi za vecnim i nesvetovnom. Igra izmedju ta dva pola kreira dekadentnu materiju...." Upravo tako... IGRA izmedju ta dva pola. Dakle sada vec tu materiju mozemo primeniti na svetovni svet i par primera iz bliske proslosti. Kao ikonu dekadencije danasnjice moram da izvojim popularnog Marylin-a Mansona koji je upravo primer dekadencije u samoj srzi definicije. Ne zeleci da ga idolizujem, zelim da ga upotrebim kao primer kako se ljude odnose prema dekadenciji. Ne moramo mnogo da se pitamo kako on deluje na psiho fizicki sklop ljudi zagrezlih u lazni moralizam. Pocev od oblacenja, ponasanja a pre svega otrovnih reci, ovaj pevac je uspeo da navuce gnev moralnog konformizma. Stvar ide cak toliko daleko da je covek bio optuzen kao glavni razlog dekadencije kod mladih, pre svega zbog cinjenice da su dva ucenika u Americi koja su pobila desetinu svojih drugova slusali njegove stihove. Otprilike takav docek ima i svaka druga nova - dekadentna misao! Dalje imamo primer seksualne dekadencije. Aham, znaci opet imamo nesto sto je rastrgano izmedju morala i slobode. Opet se sustina vrti oko slobode i otvorenosti. Otvorenom i slobodnom coveku tesko ce sta biti dekadentno i nemoralno/nenormalno u seksu. Gomila problema i citava negativna buka stvorena je stalnom gravurom kodeksa ponasanja i granica u mlade umove, za koje posle "tretmana" dekadencija postaje bauk. U kombinaciji sa stidom, moralom i osudjivanjem dobijamo plodno tle ne samo za jednoumlje vec i za citave ratove.

Osvrnite se oko sebe ...  sledeci put kada vidite cujete  i osetite dekadenciju, razmislite  i  probajte osetiti  tu magicnu  energiju koju ona nosi sa sobom. Dolazi u cistoj formi i nadam se da nece zakaciti neki od vasih moralnih filtera jer je u tom slucaju necete prepoznati kao pozitivnu energiju. 

Arhitektura otvorenog drustva i neogranicenih ideja - Sloboda uma. To je dekadencija!!!!!