Iluzija

Disclaimer: Teska filozofija, slucajni posetioci neka preskoce ovaj tekst.. Mozda je bolje da ga svi preskoce jer ga ni sam ne kapiram...: 

Dosta religija i metafizickih i uopste new age ucenja sadrze misljenje da je sve sto postoji iluzija i da je kao takva nestvarna i besmislena. Naravno mnogo vremena je moralo da prodje dok sam dosao do slicnog misljenja i manje vise shvatio sta su tolike nauke i ucenja zelele da kazu. Kod mene se cela ta stvar otvorila kada sam je pogledao kroz prizmu prolaznosti svega materijalnog. Sustina je bila u tome da cemu god bi posvetio paznju, emocije i vreme, shvatili bi da je principijelno isto. Vazi za sve oblasti. Nikad ne mozes da zadrzis i prisvojis to nesto za sebe i da ostane trajno. Ako nista drugo promeni se tvoja percepcija i odnos prema toj stvari pa mu dodje opet isto (koliko puta smo mastali da imamo neku stvar pa nam posle nekog vremena posedovanja nije vise bila bitna). Naravno stvar je u percepciji i u definiciji necega sto bi trebala da se zove sustina zivota. Sta je sustina zivota? Ako vec nije ova iluzija koja nam je nametnuta sta je. Dugo sam bio sklon verovati da je sustina zivota da se upravo shvati da je sve iluzija i mozda saznanje neke ultimativne istine. Da li to moze biti sveti gral definicije sustine zivota. U poslednje vreme sam na ovu problematiku poceo da gledam iza definicije "da je sve iluzija". Zasto? Pa logicno je pocelo da se namece pitanje, ako je sve iluzija, STA NIJE. Sta je onda to PRAVO na sta ne treba gubiti vreme i sta nas moze adekvatno zadovoljiti. Ovde lezi i sam apsurd cinjenice da cim nesto treba da nas zadovolji, u stvari ce zadovoljiti nas ego ili licnost koja je sama po sebi prolazna, tako da uopste teziti nekom zadovoljnenju vec nije sustina.. (ili bar ne takva kakva se smem drznuti i priblizno je definisati). Posle dosta razmisljanja o pravoj stvari, nisam mogao da se otrgnem utisku, da mozda ova iluzija i nije toliko besmislena . Mislim nisam potcenivao "realnost" i zivot ni pre. Ali cinjenica je da je iz ove perspektive vrlo tesko zamisliti nesto sto bi bilo savrseno, uravnotezeno i perfektno a da nije u stanju mirovanja. Verujem da je savrsenstvo staticno i nepromenljivo.  Verujem da je promena posledica nesavrsenosti. Ono sto zelim da kazem je da je Sustina zivota/postojanja ili nazovite je kako hocete upravo u toj promeni, nesavrsenstvu i iluziji. Pri tome ne mislim samo na ove tri 4 dimenzije koje zvanicno postoje. 

Sustina zivota:  Sta je smisao ako je smisao da se setimo ono sto jesmo stvarno iznad nase sfree postojanja -  sta smo to tamo radili ? .. i zasto je to sto sada radimo manje vredno... Kreacije i svi njeni oblici su lepi i zasto bi kao takva ova iluzija bila bezvredna? ... cemu to tezimo. sta je to "ono pravo" . pa je ovo beznacajo.. ako je sve ovo iluzija sta, je onda to "prava stvar" i ta stvar od koje smo odvojeni da bismo dosli da zivimo u ovoj iluziji.. i zasto... i zar je bas svako uzivanje u ovoj mini iluziji besmisleno? realno ne treba biti veliki filozof da posle par decenija zivota otprilie ukapiras sta si trebao da ukapiras u to iluziji (makar da ukapiramo ako se vec ne mozemo tako ponasati)... gde i zasto nosimo ovo znanje dalje... ako su ovo lekcije, zasto onda mislimo da nas tamo ceka prestanak patnje i bola.... Ako smo nesto gresili (po mnogim religijama) i ako smo kroz vise inkarnacija naucili lekciju gde cemo tako savrseno cisti ici... i sta cemo tamo raditi?? Ako bogu trebaju savrseni ljudi ... zasto ih odmah ne kreira? Zasto ovaj put... Kazem vise mi deluje da sam put bude sustina svega... jer nisam siguran da cilj usavrsavanja moze da ima neku posebnu svrhu... Osim ako se neko dobro zeza sa nasim zivotima i sferom postojanja... Kapiram da mi se to sada ne moze reci i da je sustina da ne znam cilj ... ali dozvolicu sebi da spekulisem zar ne... Dosta religija zagovara teoriju o raju i paklu... Mislim zar je bog toliko kivan da przi nekoga na vecnoj vatri.. zar mu nije lakse da unisti takvu dusu ?? ... Naravno ja mislim da je cela ta prica simbolicna i da je pakao u stvari sve patnje kroz koje covek prolazi kroz inkarnacije i da je oslobadjanje od karme i tih inkarnacija.. dostizanje toga.. (nirvana) .  .. Znam da su ova pitanja mozda beskorisna i smesna... ali stalno mi se motaju po glavi.. jer na kraju krajeva u zavisnosti od filozofije zivota cemo se i ponasati u ovoj iluziji.... Mislim da sam shvatio da nista nije dobro i lose samo po sebi... Pitanje je samo naseg pogleda odnosa i motiva, okolnosti slucajnosti resolozenje itd.. ... a nazalost moramo da se upravljamo ovim sto imamo ... Zasto nam se onda zamera neznanje .... Opet zasto se onda insistira na nasoj odgovornost???  Na primer: ako vec postoji RAJ i ako neka nesrecna zrtva ubistva bude nevino ubijena... Ona po doktrini mnogih religija i ucenja ide u raj... a ubica u pakao.... pa cekaj? kakva je onda steta? Ubica bi onda trebao da bude nagradjen sto je pomgao toj osobi da udje u raj.. a ne da bude kaznjen...Zasto bog trazi toliko striktno pridrzavanje milion pravila i morala i bontona da bi bili prihvaceni u raj kada to vec moze odmah uraditi ...  Mislim tu nesto smrdi na daleko...   Mislim znam da ne mogu verovatno da primirisem sustini ... Ali mi takvo razmisljanje pomaze da malo razjasnimo ponetu ove nase sustine bitisanja. Dakle .. nema poente u skupljanju ni nekog bogatstva.. Okej skapirali smo svi vec do sada... sve je prolazno.. Mislim ono za sta  bih mogao da se uhvatim da svi imamo prava na egzistenciju, zdravlje i mogucnosti za napredak ( u nekom visem smislu od materijalnog).... Z druge strane ako postignemo neke stvari koje se ne mogu tretirao kao materijalne... Sreca, ljubav .. zadovoljstvo... po cemu se TA sreca i zadovoljstvo moze smatrati VISOM i znacajnijom od one koju ti cini i najnoviji automobil.. zadovoljstvo kod kupovine, putovanja ili lagodnog zivota. Svi u glas vicu ljubav... Ljubav je samo emocija zbog koje ako je sve savrseno i ultimativno uklopljeno osecamo zadovoljstvo. Zbog cega je to zadovoljstvo vece od sex-a ili voznje 300 na sat?? Dali je bash toliko trajnije i znacajnije.. Principi su isti u korenu, zadovoljstvo i osecaj srece... Ali nijedno ne moze samo po sebi predstavljati ono ultimativno zadovoljstvo zivotom.. Ultimativno kroz par ovakvih teza shvatam besmislenost i iluzija ovog zivota... Ali sa druge strane shvatam i njenu lepotu. U ovoj formi ne mogu mnogo vise traziti od zivota... Osecam zadovoljstvo i srecu...  Vidim i razumem sve oblike postojanje i promene... Ako je tako zasto jos uvek ne mogu da vidim nesto znacajnije ... tu sustinu to nesto zbog cega bih se odrekao ovog materijalizma odmah... Da li smemo olako prihvatiti da je sve iluzija.... Ako je sve iluzija.. onda je iluzija i ucenje o iluziji :)  Moze se reci da je ovaj tekst najbolji pokazatelj te iluzije... Ajde vi sada izvucite neki zakljucak iz svega ovoga... ??