Sloboda v2.0
Ma sta god radio u zivotu, uvek nekako dodjem do ove teme. Tema od koje nikako ne mogu pobeci i da hocu. Da li je sloboda nesto sto smo oduvek imali, a rodjenjem zaboravili da je imamo, ili smo rodjenjem tek poceli da se oslobadjamo? To mi je oduvek bilo zanimljivo pitanje. S obzirom na to koliko cesto se je ova magicna rec proplitala kroz istoriju, bice da je vrlo bitna ljudskim bicima. Doduse negde tokom civilizacija izvitopereno je njeno znacenje, a neretko je i zlouptrebljavana upravo za ostvarivanje ropstva. Osvrcem se oko sebe i ne mogu da se otmem utisku da je negde u istoriji (Ili pre nje) nesto krenulo naopako. Bez obzira sto sam pojam slobode jos kao mali shvatio, oduvek sam znao da ima jos nesto osim onoga sto nas je uciteljica naucila. Doduse tada je taj pojam za mene bio nesto apstraktno. Kako je prolazilo vreme, pojam slobode je ostajao isti ali se moja percepcija iste menjala, dok sam usput postajao svesniji svog ropstva. Svaki covek koji je uspeo da pogleda dalje od svog obrazovanja je svestan da nesto ne valja. Gde jedni vide slobodu, ja vidim neprekidan ropski rad, gde drugi vide putovanja, ja vidim redove za vizu, gde jedni vide slobodu u izboru obrazovanja, ja vidim indoktrinaciju i skolarine koje si ne mogu priustiti i da hocu da se visoko isprogramiram, gde drugi vide slobodu razmisljanja, ja vidim eho globalne televizije i gde drugi vide slobodu, ja vidim ropstvo neslucenih razmera. Pocnimo od rada. Tu je covek najzloupotrebljeniji, naime da bi uopste ostao ziv, misleci pri tome da covek treba da zadovolji svoje fizicke potrebe hrane, on mora da radi. Svaki covek je toga svestan i generalno je vecina spremna da radi za to. Medjutim ono sto vecina nije svesna da ne radi u stvari SAMO za to. Naime drustvo nam je kroz medije i obrazovanje nametnulo odredjenje programe kroz koje su nam isprogramirali zelje. Danas vise nije dovoljno jesti (pa to moze svako), danas je potrebno IMATI, imati citavu azbuku proizvoda, bez kojih nas zivot nece imati smisla. Tako da od tih famoznih 8+ sati na dan, mi mozda radimo 1 za hranu i odecu, dok ostalih 7 radimo posredno (i neposredno) za one koji su nam prodali tu najvecu drogu - zelje. Konstantna borba za ostvarenje kojekakvih zelja nas cini apsolutno slepim za objektivno shvatanje slobode. Kada bi videli narkomana sazalili bi se nad njim i njegovom zavisnoscu nad opojnim drogama, a sebe u ogledalu vidite kao uspesne ljudske jedinke, ne videci da ste zavisni od puno jace droge, zelje. Jednostavno ne mogu da se otmem utisku da se desava nesto jednostavno toliko vece, inteligentnije i slozenije, nego sto nasi isprani umovi trenutno mogu da shvate. Odavno sam negde procitao jako kredibilnu teoriju o tome kako je ljudsko bice proizvod nastao genetskom manipulacijom vanzemaljaca da ih sluze. Gledajuci trenutnu situaciju ne mogu da se otmem utisku da to nije uopste daleko od istine. Naime cela sustina njihovog koncepta kontrole je u tome da rob treba da uziva u ropstvu. Covek ima visoko razvijen sistem protiv represije, i on se aktivira cim shvati da je u ropstvu. Medjutim ako covek misli da je slobodan, taj sistem ostaje neaktivan. Posle nekog vremena covek uljuljkan u tu laznu slobodu i sigurnost polako gubi svoje sposobnosti i alate da prepozna ropstvo. Ovih dana mi jednostavno to ne izlazi iz glave. Prva stvar koju treba da se zapitate je, da li mislite da ste slobodni? Ako mislite da jeste, onda je za vas vec kasno, ovo sto vi vidite kao slobodu, je Sloboda v2.0.
