We Share The Same Dream

Posle godina citanja, istrazivanja, sumnje, ohrabrenja i besmisla, pitam se da li imam dovoljno objektivnosti da procenim da se krecem u zeljenom smeru. Budina izreka kaze: "Na putu ka istini mozes naciniti dve greske, da na tom putu skrenes, ili da nine krenes". Uvek sam smatrao da je bolje i samo krenuti i negde zastraniti nego ni ne krenuti. I dalje mislim tako, cak i kada sam tom putu prelazim (ili se vratim oko) ozbiljne prepreke. Ono sto nisam mogao da pretpostavim je taj vrtlog rusenja mog zivota koje za sobom ostavlja moja potera za istinom. Rizikujuci da zvucim pateticno, i deja vu, ta mora biti da sam na dobrom putu. Pitanje cene postavio sam odmah sebi jos na pocetku potere. Da li cu moci i hteti platiti ovu najskuplju drumarinu kada za to dodje vreme. Kojim mostovima mozemo preko preko jaza izmedju sebe i drugih? Da li takvi i postoje, da li sam nesto propustio, ili je to "normalno" na takvim putevima. Sada kada bolje razmislim, konacno kapiram zasto su ti stereotipi sedih mudraca na planini koji samuju. Pa ipak, mora da postoji nesto, neki nacin, nesto sto oni nisu shvatili, da ne ostanes sam a budes mudar. Razmisljam, mozda mi ako budem dovoljno mudar i skontam onu o povezanosti svega, drugi ljudi nece nedostajati ili biti potrebni. Mozda ako skontam i onu drugu o iluziji realnosti, takodje nece biti ni bitno sta u njoj postgnes, jer je sve ionako iluzija obrazovnog karaktera. Kako znati za koje se ljude boriti a koje pustiti da odjasu u zalazak realnosti? Do sada mi je jedini pravi putokaz bila nedokuciva intuicija, zbog koje sam imao cast biti sa ljudima, koje ne bih drugim sredstvima mogao bolje odabrati i da sam hteo. Kako imati nelinearni odnos u linearnom mestu? Razmisljati kako ja kazem, za sva vremena. Ceo koncept i ideja je svakako tesko dokuciva bicima koja svoj smisao mogu videti jedino tako. Pa ipak, bez obzira na sav jaz medju nama, na sve porusene mostove nastale zbog jednostavnog nerazumevanja, zbog svih onih balona percepcije koji zamucuju i nikako da puknu, mi delimo isti san, a to je istina ili istinski smisao ove nase linearne igrarije koju zovemo zivot.