[Odgovori]

Svemir, tačkica u beskraju
Tajanstven
nepoznat
mračan
svetao
daje
uzima
Šta li tamo ima?
Koliko još tačkica?
Početak
Kraj
Svemir

[Odgovori]

Kolega, sjajan tekst. Prosto pliva od strasti.
I kao što Bor odgovara na Hajzenbergov upit: "...ako mi ustvari ne raspolažemo jezikom kojim bismo mogli govoriti o toj strukturi, hoćemo li uopšte ikad shvatiti atome?" - "Hoćemo. Ali pri tom ćemo istovremeno tek naučiti šta znači reč >shvatiti

[Odgovori]

Kakva je ovo cenzura?! Napisah komentar gotovo kao tvoj post, a vidi šta mi objavi.... cccccc

[Odgovori]

@patos: Greska u objavljivanju, samo da vidim da li postoji negde tvoj ceo komentar, jako bi mi bilo zao da ne vidim!!!!!!!!... i mene je net x puta zeznuo zato dobre komentare i tekstove pre toga kopiram u klipboard (ctrl+C) pre objavljivanja pa ako se nesto desi uvek mogu pastovati!!!!!

[Odgovori]

@patos: zao mi je ali ovo je sve sto je stiglo, ISKRENO mi je zao sto necu moci videti komentar, ako mozes bar napisi O cemu si pisao ili napisi skracenu verziju!!!... U svakom slucaju hvala na lepim recima, a clanak je napisan za medjunarodnu godinu astronomije, pa pozivam ovom prilikom ponovo ljude da do 27 aprila objave clanke na temu astronomije... (Vidi prethodni post na blogu)..

[Odgovori]

E, pa ’ajd sad inspiracijo, vrati neponovljivo, hehehe...
Ne mogu se baš ponoviti (prvi je utisak odradio svoje), ali smisao onoga što sam napisao kao komentar (u nastavku ovog malog objavljenog dela) na tvoj izvrstan i provokativan tekst, otprilike je u sledećem:
Mišljenja sam da smo bitne odgovore otvorili već prvim umnim upitima (kod Starih), te da je svako „napredovanje“ i kretanje ka kraju ustvari povratak na početak, koji je to kretanje i omogućio, kao njegovo ispunjenje.
Ne mogu a da se ovde ne prisetim recimo Ser Isaaka Newtona, koji je umeo da vrišti: „Fiziko, čuvaj se metafizike!“. A onda sledi efektna parodija velikog Hegela na ovaj njegov stav: „Fiziko, čuvaj se mišljenja!“.
Moderna se nauka (a tu pre svega mislim na autentične epistemološke discipline kao što su u prvom redu fizika i matematika, kojima se u novoj epohi mora moći na sebi svojstven način priključiti i astronomija), ukoliko želi nakon velikog 19. i početka 20. veka opstati kao smisaono i celovito istraživanje istine, mora osloboditi novovekovnog manira proračunljivosti i čulne evidencije i naučiti pojmovno misliti, tj. prizvati svoju izvornu filozofičnost. To već postaje evidentno u epohalnim obrtima već pomenute kvantne mehanike s jedne, i neeuklidske, hiperboličke geometrije (koju ja imam običaj nazivati makrogeometrijom ili geometrijom univerzuma) s druge strane.
Tim velikim iskorakom u fizici i matematici, tačnije novim promišljanjem fenomena kretanja i prostor-vremena, mi smo, po mom sudu, ponovo na izvoru, na plodotvornom početku. Čitav se esej ovde da elaborirati o prapostavci ovog problema recimo samo kod Parmenida i Zenona. Ali, najkraće rečeno: ako je univerzum (svet) sve (što je i etimološki evidentno), i ako je jedan (što je jedino logički smisaono, jer i samo sve mora biti u svom prvom logičkom stavu ono sebi samom jednako i jedinstveno, stav identiteta, A=A), - onda nema ničega van toga sve, a što nije već obuhvaćeno njime! I evo nas opet kod Parmenida, kod večitog problema bitak-nebitak, jeste uopšte i ništa uopšte; i opet isti problem – kretanje, tj. nastajanje i nestajanje, prelazak iz ništa u bitak i obratno, bivanje; odavde je očigledna nužnost promišljanja i definisanja fenomena prostora i vremena.
Kako savremenu astronomiju vidim u izvesnoj sublimaciji fizike (kvantne mehanike) i matematike (hiperboličke geometrije), njen noseći kategorijalni aparat mora biti UNIVERZUM, odnosno, KRETANJE, PROSTOR i VREME. Sama po sebi, astronomija svoju istinu dokučuje izvan sebe – u filozofiji.
I na kraju, može se sa jednim novim ushićenjem možda izvući jedna istorijska recimo euklidsko-pitagorejsko-lajbnicovska paralela: Univerzum = Monada! Sve sebe (čime je recimo u samom startu obesmišljen koncept tzv. „širenja univerzuma“?!, kao i „veliki prasak“, odnosno nekakvo „otpočinjanje svega u vremenu“?!!, ...), intelektualna tačka, koja je kao takva nedeljiva, što će reći neprostorna, a kojom se tek gradi ideja i koncept prostornosti same! Jedna, jedinstvena monada koja jeste na način beskonačno mnogo monada... sama „tačkastost“, ili punktualitet, koji na način svoje jedno-van-drugosti (auseinandersein), dopušta ono „spolja“ i ono „unutra“, ono što zovemo prostorom i vremenom i o čemu često poput Avgustina govorimo (na pitanje –šta je vreme?, on kaže - parafraziram): „Ako me niko ne pita znam, ako me pitaju, nemam pojma“.
I ovde moram da kažem STOP! inače, heheheheee.....
Ave!

[Odgovori]

@patos: ovaj komentar lako mozes pretociti u clanak za MGA :))) OD ovoga sto sam razumeo (haha) posebno se slazem u tacki da astronomija stvari zakljucuje "izvan sebe" ... nesto slicno sam izsam zeleo reci, ali si nasao definitivno bolji nacin da to kazes... NAzvao bih je vise kao OCI filozofije, i generalno kada bolje covek pogleda potpuno je besmisleno deliti sve te nauke jer u posmatranju i uopste baveci se univerzumom i sve i svja :) sto bi reko jedan poznati filozof ;) potrebno je izgleda znati STO vise nauka, u smislu imati sirinu u oblastima, a ipak dovoljno poznavanje specificnih podelemenata da bi se moglo "zaokruziti" znanje ili nesto shvatiti, jasno je da svako ko se iskreno posveti tome mora posvetiti maximalno, i da ne postoje precice. Inteligencija jeste bitna ali jos vise je bitnija mudrost, a da bi se do mudrosti stiglo nije toliko vise bitno znati prave stvari nego NE ZNATI neprave :) A ako smo uspeli doci na pocetak, to je za mene samo dobro vest, jer smo kroz vekove samo toliko dugo odlagali PRAVI pocetak!!!!..

Hvala! [Odgovori]

Odličan tekst!

Ako je neko od autora komentara zainteresovan može da doprinese akciji povodom MGA i pošalje svoja razmišljanja (mga@mmilan.com)