Petak, April 24, 2009

Mala velicanstvena svetla tackica

    Leto, 21 sat i 23 minuta, na laganom povetarcu, grupa ne tako bubuljicavih starijih tinejdzera bulji u svetlo nocno nebo. Svakog momenta ce - cuje se negde u guzvi. Da nije ono - rece neko uzbudjen. Lazna uzbuna, rece neko treci. 21 sat i 26 minuta, ocekivano tacno u sekund, na nebu se pojavljuje ona!!!.. Velicanstvena svetla tacka - koju prati jos jedna. Uzbudjenje i euforija se ne mogu sakriti na ozarenim licima posmatraca ovog retkog fenomena. Dogadjaj traje kratko, dve tackice su nemo i mirno proletele preko prelepog nocnog horizonta, i zauvek nestale u dubini crnog neba, a uzbudjeni posmatraci su iako bolnih vratova znali da su bili svedoci neceg velicanstvenog. Svemirski satl u pratnji svemirske stanice preleteo je nocni horizont letnjeg neba a citava pojava videla se golim okom sa zemlje. 100%-tni proizvod ljudskih ruku i znanja kojeg je iznedrila ova gresna civilizacija, ponosno je preletala preko glava svih onih koji su grlato sumnjali u to da ce jednom nesto napravljeno ljudskom rukom zaploviti beskrajnim okeanom zvezdanog neba, a jos prkosnija je bila cinjenica da su se u tim stvarima nalazili i sami ljudi. Neko je rekao da i nismo dogurali toliko daleko, s obzirom sta smo mogli, a ja ne mogu da zaboravim cinjenicu da smo jos juce razapinjali neistomisljenike, i da bismo zaprepastili i najvece coveko-skeptike duzinom trajanja ovim nicim izazvane civilizacije. Evolucija je spor, dosadan i bolan proces, pa tako ni pocetak astronomije nije bio nista spektakularan pa ni obecavajuci, jer je njen nezvanicni tvorac, vrlo brzo ostao bez glave. Iako su mnogi mislili da se ta prica nece vise pokretati i okretati, ipak se okretala sve do naucne i nepobitne cinjenice. Istina ce nas osloboditi, neko je nekad rekao, sve dok nismo shvatili da se tamo gore krije zapravo vise pitanja nego odgovora, i tako negde usput sasvim slucajno i nenamerno - rodjena je - astronomija. Iako su mnogi zeleli da tako nekako i odumre - sasvim slucajno, zaboravljena i zapostavljena u nekom zabacenom ormanu istorije, mozemo reci da je posle par nestabilnih koraka konacno prohodala i krenula putem odgovora zbog kojih je i nastala....
    Oduvek sam svemir shvatao svojom pravom primordijalnom domovinom i shvatajuci jako rano velicinu i bitnost istog, iskreno, nisam se mogao kasnije previse "popaliti" na koncept bilo kakve druge domovine, koje pak smatram privremenim, isuvise kratkim ili jednostavno nebitnim konceptima ljudi (bica cijoj rasi slucajno ili namerno pripadam). Jednostavno nikad nisam mogao da ih uporedim sa necim tako grandioznim i upecatljivim kao svemir. Ipak, ostavljeni tu negde na trecem kamenu od sunca, na pragu alfa kvadranta, kao i svako drugo siroce, tragam za svojim primordijalnim roditeljima, i potajno se nadam da ce mi pronalazak istih odgovoriti na mnoga pitanja, koja ce mi opet pomoci kako u mojoj licnoj, tako i u globalnoj ljudskoj evoluciji. Stvar se pokazala dosta teskom, jer su se roditelji izgleda dobro sakrili, pa ih ne mozemo naci ni uz pomoc modernih detektivskih sociva (habl teleskop). No tu negde usput (opet naravno sasvim slucajno) otkrili smo da sve sto smo do sada otkrili u stvari i nije nesto oko cega bi se trebali posebno uzbudjivati i da moramo na stare stvari gledati na jedan sasvim nov nacin da bi nam konacno bile jasne (kvantna mehanika). No posto smo svesni toga da cemo ovde biti koliko i ona tackica na nebu, zadatak svakog u nama je da dodje do nekog - kakvog takvog zakljucka na osnovu podataka koje trenutno imamo. Nemam nameru da previse ulazim u detalje onoga sta pod time mislim, jer svakako ko se iole razume u kvantnu fiziku znace da cu uvek pronaci ono sto trazim. Dodje mu nesto kao kozmicka kazna, ili pravda, ko ce ga znati, u svakom slucaju necu se ponovo upecati (lol)
    Ipak, 4 veka kasnije, ova mala slucajna nauka uspela je da nam kroz svoje prve fragilne korake dokaze da ce opstati, i da svakako zasluzuje opstati. Licno, nazovite me old fashion covekom, seeing is believing, tj. verujem u ono sto vidim, a od svih nauka, pa ni od majke svih nauka - filozofije, nikad nismo uspeli da bukvalno VIDIMO nesto (na nasoj staroj 3d ravni). Uspeh je svakako veci kada mozemo to sto vidimo spojiti sa onim sto znamo. I mozda ce proci jos 4 ili 40 vekova pre nego sto se istinski pocne odgovarati na pitanja koja su se samo gomilala za ova citava 4 veka koliko astronomija postoji, ali te misteriozne, daleke i besmislene slike, ce ako nista drugo sledecih 4 ili 44 vekova inspirisati one koji ce nam dati odgovore na pitanja koje su te iste slike postavila, a ujedno neiscrpno inspirisuci i umetnike ovog doba, dajuci vredan umetnicki doprinos i ovim postojecim generacijama, kojima su umetnost i masta jedini odgovori. Naravno astronomija je mnogo vise od pukih slika, ali licno me nista vise ne inspirise od slika galaksijskih klustera, i ko hoce da odvoji samo 5 minuta svog vremena i istinski pokusa da shvati koliko je to veliko i grandiozno, zna da ce ga brzo zaboleti glava. Mozda je to neki zastitni mehanizam, ne znam, ali me nikad nece spreciti da pokusam...
    Idemo dalje u nepoznato, hrabro, tamo gde jos nijedan covek nije isao, ideci odatle gde, opet, nijedan covek nije bio. Da li smo za univerzum bitni koliko i onaj trenutak tackica sa pocetka price, ostaje da se vidi. Astronomija ima tu cast da uvek bude jedan korak ispred nas, makar on bio i neizmerno mali na grandioznoj skali univerzuma, ali kao takva i zasluzuje ulogu lidera u ponosnom prkosu velikom univerzumu. Prkosu malih slucajnih i nebitnih tackica, ostavljenih tu negde na trecem kamenu ...

[Odgovori]

Svemir, tačkica u beskraju
Tajanstven
nepoznat
mračan
svetao
daje
uzima
Šta li tamo ima?
Koliko još tačkica?
Početak
Kraj
Svemir

Comment by anam (04/24/2009 07:15)

[Odgovori]

Kolega, sjajan tekst. Prosto pliva od strasti.
I kao što Bor odgovara na Hajzenbergov upit: "...ako mi ustvari ne raspolažemo jezikom kojim bismo mogli govoriti o toj strukturi, hoćemo li uopšte ikad shvatiti atome?" - "Hoćemo. Ali pri tom ćemo istovremeno tek naučiti šta znači reč >shvatiti

Comment by patos (04/24/2009 09:14)

[Odgovori]

Kakva je ovo cenzura?! Napisah komentar gotovo kao tvoj post, a vidi šta mi objavi.... cccccc

Comment by patos (04/24/2009 09:16)

[Odgovori]

@patos: Greska u objavljivanju, samo da vidim da li postoji negde tvoj ceo komentar, jako bi mi bilo zao da ne vidim!!!!!!!!... i mene je net x puta zeznuo zato dobre komentare i tekstove pre toga kopiram u klipboard (ctrl+C) pre objavljivanja pa ako se nesto desi uvek mogu pastovati!!!!!

Comment by dmc (04/24/2009 16:01)

[Odgovori]

@patos: zao mi je ali ovo je sve sto je stiglo, ISKRENO mi je zao sto necu moci videti komentar, ako mozes bar napisi O cemu si pisao ili napisi skracenu verziju!!!... U svakom slucaju hvala na lepim recima, a clanak je napisan za medjunarodnu godinu astronomije, pa pozivam ovom prilikom ponovo ljude da do 27 aprila objave clanke na temu astronomije... (Vidi prethodni post na blogu)..

Comment by dmc (04/24/2009 16:05)

[Odgovori]

E, pa ’ajd sad inspiracijo, vrati neponovljivo, hehehe...
Ne mogu se baš ponoviti (prvi je utisak odradio svoje), ali smisao onoga što sam napisao kao komentar (u nastavku ovog malog objavljenog dela) na tvoj izvrstan i provokativan tekst, otprilike je u sledećem:
Mišljenja sam da smo bitne odgovore otvorili već prvim umnim upitima (kod Starih), te da je svako „napredovanje“ i kretanje ka kraju ustvari povratak na početak, koji je to kretanje i omogućio, kao njegovo ispunjenje.
Ne mogu a da se ovde ne prisetim recimo Ser Isaaka Newtona, koji je umeo da vrišti: „Fiziko, čuvaj se metafizike!“. A onda sledi efektna parodija velikog Hegela na ovaj njegov stav: „Fiziko, čuvaj se mišljenja!“.
Moderna se nauka (a tu pre svega mislim na autentične epistemološke discipline kao što su u prvom redu fizika i matematika, kojima se u novoj epohi mora moći na sebi svojstven način priključiti i astronomija), ukoliko želi nakon velikog 19. i početka 20. veka opstati kao smisaono i celovito istraživanje istine, mora osloboditi novovekovnog manira proračunljivosti i čulne evidencije i naučiti pojmovno misliti, tj. prizvati svoju izvornu filozofičnost. To već postaje evidentno u epohalnim obrtima već pomenute kvantne mehanike s jedne, i neeuklidske, hiperboličke geometrije (koju ja imam običaj nazivati makrogeometrijom ili geometrijom univerzuma) s druge strane.
Tim velikim iskorakom u fizici i matematici, tačnije novim promišljanjem fenomena kretanja i prostor-vremena, mi smo, po mom sudu, ponovo na izvoru, na plodotvornom početku. Čitav se esej ovde da elaborirati o prapostavci ovog problema recimo samo kod Parmenida i Zenona. Ali, najkraće rečeno: ako je univerzum (svet) sve (što je i etimološki evidentno), i ako je jedan (što je jedino logički smisaono, jer i samo sve mora biti u svom prvom logičkom stavu ono sebi samom jednako i jedinstveno, stav identiteta, A=A), - onda nema ničega van toga sve, a što nije već obuhvaćeno njime! I evo nas opet kod Parmenida, kod večitog problema bitak-nebitak, jeste uopšte i ništa uopšte; i opet isti problem – kretanje, tj. nastajanje i nestajanje, prelazak iz ništa u bitak i obratno, bivanje; odavde je očigledna nužnost promišljanja i definisanja fenomena prostora i vremena.
Kako savremenu astronomiju vidim u izvesnoj sublimaciji fizike (kvantne mehanike) i matematike (hiperboličke geometrije), njen noseći kategorijalni aparat mora biti UNIVERZUM, odnosno, KRETANJE, PROSTOR i VREME. Sama po sebi, astronomija svoju istinu dokučuje izvan sebe – u filozofiji.
I na kraju, može se sa jednim novim ushićenjem možda izvući jedna istorijska recimo euklidsko-pitagorejsko-lajbnicovska paralela: Univerzum = Monada! Sve sebe (čime je recimo u samom startu obesmišljen koncept tzv. „širenja univerzuma“?!, kao i „veliki prasak“, odnosno nekakvo „otpočinjanje svega u vremenu“?!!, ...), intelektualna tačka, koja je kao takva nedeljiva, što će reći neprostorna, a kojom se tek gradi ideja i koncept prostornosti same! Jedna, jedinstvena monada koja jeste na način beskonačno mnogo monada... sama „tačkastost“, ili punktualitet, koji na način svoje jedno-van-drugosti (auseinandersein), dopušta ono „spolja“ i ono „unutra“, ono što zovemo prostorom i vremenom i o čemu često poput Avgustina govorimo (na pitanje –šta je vreme?, on kaže - parafraziram): „Ako me niko ne pita znam, ako me pitaju, nemam pojma“.
I ovde moram da kažem STOP! inače, heheheheee.....
Ave!

Comment by patos (04/24/2009 18:44)

[Odgovori]

@patos: ovaj komentar lako mozes pretociti u clanak za MGA :))) OD ovoga sto sam razumeo (haha) posebno se slazem u tacki da astronomija stvari zakljucuje "izvan sebe" ... nesto slicno sam izsam zeleo reci, ali si nasao definitivno bolji nacin da to kazes... NAzvao bih je vise kao OCI filozofije, i generalno kada bolje covek pogleda potpuno je besmisleno deliti sve te nauke jer u posmatranju i uopste baveci se univerzumom i sve i svja :) sto bi reko jedan poznati filozof ;) potrebno je izgleda znati STO vise nauka, u smislu imati sirinu u oblastima, a ipak dovoljno poznavanje specificnih podelemenata da bi se moglo "zaokruziti" znanje ili nesto shvatiti, jasno je da svako ko se iskreno posveti tome mora posvetiti maximalno, i da ne postoje precice. Inteligencija jeste bitna ali jos vise je bitnija mudrost, a da bi se do mudrosti stiglo nije toliko vise bitno znati prave stvari nego NE ZNATI neprave :) A ako smo uspeli doci na pocetak, to je za mene samo dobro vest, jer smo kroz vekove samo toliko dugo odlagali PRAVI pocetak!!!!..

Comment by dmc (04/24/2009 20:55)

Hvala! [Odgovori]

Odličan tekst!

Ako je neko od autora komentara zainteresovan može da doprinese akciji povodom MGA i pošalje svoja razmišljanja (mga@mmilan.com)

Comment by mmilan (04/26/2009 12:25)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me