Captured in time
Tim naucnika u Kini istrazivao je godinama unutrasnjost jedne od brojih piramida, osvajajuci prostoriju za prostorijom mukotrpnim i pazljivim radom. Glavni arheolog vidno nervozan sa znojem na licu zazmurio je prilikom obaranja zida poslednje prostorije u nadi da ce sve proci u najboljem redu i da taj postupak nece dovesti u opasnost neke od vrednih artefakata. Zid koji su srusili na njegovo zaprepascenje bio je ulazak u katakombe koje vode jos dublje. Posle napornog dana kada su vec svi otisli kuci arheolog je ostao da napravi plan istrazivanja katakombi za sutrasnji dan, kada se zacuo metalni zvuk iz dubina katakombi. Pomislio je da je umor ucinio svoje i nastavio sa planom, kada se je zacuo jos jedan jak rezak zvuk. Sada vec vidno uplasen priblizio se vratima u nadi da ce se uveriti kako nema nikakvog zvuka, medjutim zvuk se nastavio u nepravilnim intervalima. Arheolog je cvrsto stegnuvsi lapmu hrabro zakoracao u katakombe prateci zvuk. Posle petnaestominutnog hoda vidi svetlo i shvati da kraj tunela vodi u veliku osvetljenu dvoranu.
Na njegovo zaprepascenje u presvetloj zlatnoj dvorani dva maceovaca vode krvnicku borbu ciji epilog moze biti samo smrt jednog od njih, s obzirom na mrznju i odlucnost koja im se vidi u ocima. Dok su se teski macevi ukrstali, arheolog je neprimetno posmatrao borbu, kada mu je ispala lampa skrenuvsi paznju macevalaca koji su ga zacudjeno pogledali i prekinuli svoju borbu. Arheolog je instinktivno zeleo da pobegne, ali je shvatio da ne bi stigao daleko. Maceoci su zadihano spustili maceve motreci jednan na drugog pazljivo krajickom oka i uputili se ka arheologu, koji je odmah prepoznao da su njihovi stitovi obelezja iz perioda davno iscezle dinastije Xiun-hu-a, misticnog cara drevne Kine koji je cesto vodio ratove u cilju prosirenja svoga carstva. Upitan kako je smeo prekinuti njihovu casnu borbu, arheolog im je sa mukom objasnio da njihova borba traje vec hiljadama godina i da se carstva za koja se oni bore odavno niko i ne seca. Prateci arheologa do izlaza iz piramide ratnici primetise visoke nebodere u daljini kao i arheologov auto. Shvativsi da im arheolog govori istinu u ocaju bacise maceve da bi jedan od njih rekao:
"Dok smo se borili u ovoj pecini, nasa su carstva nestala, kao i oni u cije smo ime ispunjavali nasu svetu duznost, kao i oni koji bi nas zalili da smo se odenuli slavom pogibije ratnika. Nasa mrznja je bila toliko jaka da smo uplasili i samu smrt koja verovatno nije smela da pridje ostricama nasih maceva. Deca nase dece, ni potomci njihovi, ni ne znaju da je ono za sta smo mi bili spremni dati nase zivote ikada i postojalo, a presveti carevi kojima smo se jos juce klanjali sada trunu u svojim prasnjavim grobnicama. Sada vidim da bi nas trijumf bio samo trijumf mrznje i neznanja, samo da sam to znao pre ulaska u ovu pecinu, ovako sam osudio svoje najmilije na dozivotnu neizvesnost a sebe da kao prokletnik iz zaboravljenog vremena tumaram ovim stranim svetom. Nadam se da su makar nasi potomci naucili besmislenost mrznje i nasilja...." ...
-- dmc, MMX
