The Godfather

Xmmm, zanimljivo. Posle 28 godina staza gledanja filmova (oduzmi ili saberi par godina :) ((i par godina gledanja crtaca)) do danas nisam imao prilike ili zelje da odgledam film The Godfather (KUM). Moram priznati da sam imao sta da propustim. Mada ne preferiram mafijaske filmove, nasilje i uopste taj nacin razmisljanja, moram priznati da mi se film mnogo svidjao. Ima sve sto jedan DOBAR (kultni) film treba da ima. Akcija, drama, zaplet. Posto se o ovom filmu vec pricalo i dalje prica posle ne znam ti koliko decenija od kada je snimljen necu da se bavim njime u tom pogledu. Ono sto bih ja izdvojio je da gledalac posle gledanja jednog ovakvog filma mora osetiti jasnu poruku da nasilje jednostavno stvara jos vise nasilja. Naravno ne pricam nista novo, i vrabci znaju to. Ono sto je meni zanimljivo je pogled na taj svet u kome ucesnici, nesvesni svoje iskrivljene percepcije, prihvataju ubistvo, pljacku, laz i druge zlocine kao nesto sasvim normalno. Interesuje me da li mi kao drustvo ili civilizacija uopste mozemo da sprecimo formiranje takvih pogleda na svet i formiranje jedne takve percepcije/licnosti. Da li uopste imamo sanse da nekom vrstom vaspitanja, poboljsanja materijanog stanja u svetu ili uopste smanjenja siromastva stanemo na put jednom ovakvom percipiranju realnosti, ili bi taj nas napor da se to ostvari rezultirao u svoju suprotnost. Naime kad god pokusamo da nesto kategoricno promenimo (u ovom slucaju takav pogled ili stvaranje takve licnosti) cini mi se da je neizostavno bas supronto a to je u ovom slucaju zamena jedne krive percepcije drugom krivom percepcijom. Da ne ulazim sada u jos detaljnije teorisanje i filozofiranje da napomenem da mi se cini da ta bitka ne moze da se dobije bas zbog velikog nedostatka objektivnosti danas u medijima, svetu i uopste okruzenju koje utice na kreiranje necije sveti. U pitanju je cista matematika, pustis dete u skolu 6 sati, ono tih 6 sati slusa i uci i prilagodjava se tome sta mu pricaju u skoli  drugi ucenici i nastavnici. Posle skole izadje napolje jedno 3 sat, slusa i posmatra ulicu, zatim dodje kuci i jos par sati gleda televizor i da kazemo jos par sati surfa opet subjektivnom netom (no ipak net je po meni jedino medijsko resenje gde imas izbor da i priliku da vidis nesto drugacije, ali mi ko ovce po navici gledamo bas one sajtove koji su najpopularniji i koji se jelte najvise vrte na televiziji :). Pa i da si ne znam kako dobar roditelj, i da ga dresiras sat vremena kuci, u pitanju je cisti matematicki MANJAK objektivnih pogleda i informacija, na osnovu koje bi se mogao kreirati jedan zdrav i objektivan um, koji sutra nije podlozan nekom "programu"  kao verske dogme, drustvene, moralne pa cak i naucne dogme i norme. Ne kazem da takvih ljudi nema, vec mislim da ovom drustvu fali objektivnijih ljudi koji su spremni da bilo koju situaciju u zivotu mogu da pogledaju iz objektivnijeg ugla. To bi bio kraj vecini problema, koji vecinom i nastaju zbog raznih perceptualnih slepih ulica i kutaka takve osobe koja ga percipira onako kako mu njegove perceptualne mogunosti dozvoljavaju. Kada bolje pogledamo,  koliko problema ne bismo imali da se ne gledaju bas iz takov jednog krivo percipiranog "oka posmatraca". Najgore je sto mislim da je vecina ljudi tu neduzna. Svi smo imali otprilike iste mogunosti kada smo "startovali".  Dakle - objektivniji covek, objektivniji pogled na svet, samim tim i probleme. To je po meni temelj neke nove, naprednije civilizacije u kojoj mesta za junake price o Godfather-u ne bi bilo ili bi ostalo samo tu. U prici.