[Odgovori]

Moglo bi se o tome dosta diskutovati...
Šteta da se to komentarima ne može.
Po toj logici ništa ne treba tražiti, nikad moliti za pomoć, i na kraju dobiti oproštaj za sve grehove....

[Odgovori]

U ovom prvom ogleda se u mnogome pucanje kanonizovanog srednjovekovnog hrišćanstva kroz krstaške pohode (samo što boga nisu tražili na "svetim" mestima, nego još gore, u "svetim" predmetima, relikvijama starozavetnog kovčega i svetog grala).
Ave!

[Odgovori]

Ovo mi sve manje, više liči na sliku koja je već svuda proturena, tj. najzastupljenija, odnosno Bog je personalizovan mi smo strogo(da ne kažem beznadežno) odvojeni od njega, i sad da li sam "grešan"(strogo pod znacima navoda) ovako ili onako, pa i ako jesam oprostio mi je, oprostiće mi ako budem ovakav ili onakav ili ako budem uradio ovo ili ono, svo to dečije dodvoravanje i uligivanje.Ali da, pa mi ne možemo direktno kontaktirati sa njim, treba pozvati popa, muftiju ili koga već ne(tj. agenta matrixa) i tako dalje u beskonačnost.
Ali kako bi Bog mogao da spozna sebe kada je sve (bilo) jedno, nikako, zato smo ovde i da, da, da, kako Bog može biti grešan, jer ti i ja i on i ona smo Bogovi, bez ikakvog obzira kako to nekome zvučalo poput huljenja i bla, bla.
Šta se onda dešava, menja se cela perspektiva, više nismo jadni, mali, prljavi i bedni u dolini plača i niko nema nikakvu moć nad nama do nas samih i naravno metafizčkih zakona ove nam dimenzije.
Zato se jednostavno i odgovorno tako i ponašajmo . . .

[Odgovori]

Nisam neki vernik o čijoj bi se veri moglo pričati iako postim, ne samo radi vere već zato što mi odgovara da lakše dočekam proleće, bez onih zamora organizma itd...

Nisam neki vernik o čijoj bi se veri moglo pričati jer ne činim zlo, već uvek pokušavam da pomognem svima oko sebe... ali razlog toga je pravilan kućni odgoj i vaspitanje.

Nisam neki vernik o čijoj bi se veri moglo pričati je se ne molim i ne krstim svakog dana, pa i ne molim se tako često i ne odem u crkvu svake nedelje jer je moja duša mesto moje molitve....

...ali pravilnije živim od mnogih koji sebe smatraju velikim vernicima o čijoj bi se veri moralo, kako oni tvrde, pričati!

Kako mi je jednom jedan prijatelj rekao, početak sumnje je i početak vere.

"Pokažite mi Boga pa ću vam verovati" reče jedan jednom... a odgovor beše jednostavan... "dušu, kao i Boga ne možeš videti očima, ali je u ljudskim osobinama i ponašanju možeš prepoznati isto kao i prisustvo Njegovo.

[Odgovori]

Hvala svima na odgovorima @anam: izgleda da se ipak moze diskutovati

@longkiss: slazem se naravno !!!... sa svim sto si rekao, a posebno oko onog dela da nismo ni najmanje jadni i bedni, mi smo velicanstvena multidimenziona (doduse malo uspavana) bica!!...

[Odgovori]

Ja svakog dana pronadjem Boga u sebi. Nekad je manje, a nekad vise u meni. Ne zato sto on ne zeli da tu bude, nego zato sto mu ja to dozvolim ili ne!
A, sveta mesta....tamo ga uvek osetim. Tamo je svuda oko mene.

[Odgovori]

Pa,da. Poenta jeste u traganju, i razmsljanju. Ne moras nista naci, niti zakljuciti na kraju. Dovoljno je sto znas da si se bar pokrenuo i trudio.

odgovor [Odgovori]

Eo moje misljenje.
Predugo da bi se ovde napisalo, pa evo link na moj blog, nije spam jebiga.

http://probudise.org/psihologija/divizija-naroda-religija/