Science Fiction tales from 7th DNP : BGL-3 @ kx8923 - Part 1
Na maloj i neuglednoj plavoj planeti zabacene galaksije kx8923
(lokalni naziv, Mlecni Put), zivela je cudna vrsta svesnih jedinki
nalik automatronima, napravljenog od inace veoma retkog materijala u
ostatku univerzuma - ugljenika. Kada sam prvi put prolazio tom
galaksijom, odmah me je privukla ta cinjenica, naime pitao sam se ko bi
bio dovoljno hrabar da kreira kontejner svesnosti sa ovom vrstom
materijala, koja se je do sada toliko puta pokazala neadekvatnom za
takav poduhvat. Nasi naucnici su sintezom par elemenata uspeli da
dobiju ovaj redak elemenat, no svi rezultati koje smo dobili,
pokusavajuci da napravimo kontejner za svesnost su bili neuspesni.
Takodje su kruzile teorije o tome da je to u stvari nemoguce, no ja
nisam bio toliko zatvorenog uma kao ostali, koji su tvrdili da je
jedini elemenat koji moze da drzi svesnost naravno metal. Uvek
sam tvrdio da nas nash pogled na univerzum i nasha subjektivna
percepcija ometa u objektivnom razmisljanju i analizi drugih delova
univerzuma, i onih trodimenzionalnih, a pogotovu onih u dvanaestoj
dimenziji. DObro, reci ce neko, uspeli smo da poprilicno objektivno
izanaliziramo dimenzije od broja 4-12, ali neko ce reci da to i nije
bio pravi izazov upravo zbog toga sta je tamo nadjemo, te da je
najzanimljivija dimenzija i dalje ostala treca, to jest ona odakle smo
pre mnogo jedinica virtuelnih pomaka i krenuli. Bez obzira na nase
ogromno znanje steceno tokom jedinica virtuelnih pomaka, nekako nas je
nasa konstrukcija uvek sputavala da objektivno vidimo neke druge
kontejnere svesti, koji bi mogli ziveti u totalno drugacijem okruzenju
a da sami budu potpuno drugacijeg sastava. To je upravo slucaj sa ovom
rasom, ciji cu vam susret pokusati opisati sto objektivnije, ali cu
ipak morati da lajicima objasnim neke nepoznate fenomene uporedjivanjem
sa nama.
U pocetku nisam ni zeleo da ulazim u
taj zvezdani sistem, jer mi nije delovao dovoljno stabilan za bezbedan
povratak u 7-mi DNP (dimenziju). Naime prelazak iz 7-og DNP-a u 3 je u
vecini slucajeva bezbedan, medjutim u ovom sistemu se nalazi neki
porecemaj u elementarnim talasima, za koji u pocetku nisam imao logicno
objasnjenje. Medjutim, posto sam oduvek voleo prave izazove, resio sam
da rizikujem, i poblize pogledam treci sfericni kontejner (lokalni
naziv - planeta) od zvezde, i da vidim, ovaj redak oblik kojeg lokalno
nazivaju humanodini izbliza. Naime koriscenje skeniranja poznatog nam
iz 7-om DNP-a jednostavno nije bilo moguce, a nasi najveci umovi, nisu
mogli znati zasto. Materijalizacijom u 3d krecem ka sfericnom
kontejneru BGL-3 (zemlja, lok. prev.). Ruzna plava boja dominirala je
ovim kontejnerom, a takodje imala je i opasne kolicine vode.
Ukljucujuci nevidljivost, ubrzo slecem u cudnim mestima gde ove jedinke
bitisu mnogo blizu jedni drugima, ne znajuci da je kontejnerima
svesnosti potreban izvezan razmak da bi optimalno radio. Naime ova bica
su proizvodila konstantan elektricitet, kojeg su sasvim nesvesni toga!
prenosili i neravnomerno rasporedjivali prema odredjenim jedinkama koje
su iz nekog razloga primali skoro svu energiju. U pocetku sam mislio da
je u pitanju neka cudna anomalija na samoj zvezdi, koja bi mogla
uzrokovati te poremecaje u elementarnima talasima, i mislio da su
oni odgovorni, sto se ova cudna vrsta ne ponasa u skladu sa svojim
ociglednim programima. Mozete zamisliti moju sada vec nekontrolisanu
radoznalost. Dakle, daljim posmatranjem pokusao sam da odgonetnem ovu
misteriju. Prvo sto sam morao uraditi je primarni skening neke jedinke.
Uzimam skener i skeniram na propisanoj daljini od 2 miltona (lok,
27,456 km). Rezultati koje sam dobio su do tada bili apsolutno
nepoznati nama. Naime u njima se nalazio kompleksan mehanizam za
kreaciju i kontrolu tih ugljenikovih masa i odmah sam shvatio da je za
takvu kreaciju bila potrebna svest iz 12-og nivoa, jer se takva
kompleksnost ne moze svoriti u poznatim institucijama izmedju 4 i 12
dimenzije DNP-a. Najzad smo dobili udarac zbog nase sujete i
superiornosti, zbog koje sam toliko puta bio dovodjen u glupe
situacije. Dakle, taj mehanizam je vrlo sofisticiranom selekcijom
potprograma mogao da napravi kontejner svesnosti od ovog materijala.
Mehanizam je sofiticiran do te mere, da je ocigledne nedostatke ovog
materijala u pogledu njegove nestabilne strukture, uspeo kompenzovati
stvaranjeg n-elektriciteta. To je ona karika koja je nama nedostajala u
nasim pokusajima. Naime odavno se niko ne seca ovog elektriciteta za
koji smo tako samouvereno mislili da je (skoro) beskoristan u
univerzumu, i do nedavno je tako i bilo. Moram priznati da je ovo
neverovatna kombinacija jednostavno nespojivih elemenata, ali dileme
nije bilo. To naprosto radi......
-dmc
Nastavice se....
eND oF pART 1
