Science Fiction tales from 7th DNP : BGL-3 @ kx8923 - Part 1

Na maloj i neuglednoj plavoj planeti zabacene galaksije kx8923 (lokalni naziv, Mlecni Put), zivela je cudna vrsta svesnih jedinki nalik automatronima, napravljenog od inace veoma retkog materijala u ostatku univerzuma - ugljenika. Kada sam prvi put prolazio tom galaksijom, odmah me je privukla ta cinjenica, naime pitao sam se ko bi bio dovoljno hrabar da kreira kontejner svesnosti sa ovom vrstom materijala, koja se je do sada toliko puta pokazala neadekvatnom za takav poduhvat. Nasi naucnici su sintezom par elemenata uspeli da dobiju ovaj redak elemenat, no svi rezultati koje smo dobili, pokusavajuci da napravimo kontejner za svesnost su bili neuspesni. Takodje su kruzile teorije o tome da je to u stvari nemoguce, no ja nisam bio toliko zatvorenog uma kao ostali, koji su tvrdili da je jedini elemenat koji moze da drzi svesnost naravno  metal. Uvek sam tvrdio da nas nash pogled na univerzum i nasha subjektivna percepcija ometa u objektivnom razmisljanju i analizi drugih delova univerzuma, i onih trodimenzionalnih, a pogotovu onih u dvanaestoj dimenziji. DObro, reci ce neko, uspeli smo da poprilicno objektivno izanaliziramo dimenzije od broja 4-12, ali neko ce reci da to i nije bio pravi izazov upravo zbog toga sta je tamo nadjemo, te da je najzanimljivija dimenzija i dalje ostala treca, to jest ona odakle smo pre mnogo jedinica virtuelnih pomaka i krenuli. Bez obzira na nase ogromno znanje steceno tokom jedinica virtuelnih pomaka, nekako nas je nasa konstrukcija uvek sputavala da objektivno vidimo neke druge kontejnere svesti, koji bi mogli ziveti u totalno drugacijem okruzenju a da sami budu potpuno drugacijeg sastava. To je upravo slucaj sa ovom rasom, ciji cu vam susret pokusati opisati sto objektivnije, ali cu ipak morati da lajicima objasnim neke nepoznate fenomene uporedjivanjem sa nama.

U pocetku nisam ni zeleo da ulazim u taj zvezdani sistem, jer mi nije delovao dovoljno stabilan za bezbedan povratak u 7-mi DNP (dimenziju). Naime prelazak iz 7-og DNP-a u 3 je u vecini slucajeva bezbedan, medjutim u ovom sistemu se nalazi neki porecemaj u elementarnim talasima, za koji u pocetku nisam imao logicno objasnjenje. Medjutim, posto sam oduvek voleo prave izazove, resio sam da rizikujem, i poblize pogledam treci sfericni kontejner (lokalni naziv - planeta) od zvezde, i da vidim, ovaj redak oblik kojeg lokalno nazivaju humanodini izbliza. Naime koriscenje skeniranja poznatog nam iz 7-om DNP-a jednostavno nije bilo moguce, a nasi najveci umovi, nisu mogli znati zasto. Materijalizacijom u 3d krecem ka sfericnom kontejneru BGL-3 (zemlja, lok. prev.). Ruzna plava boja dominirala je ovim kontejnerom, a takodje imala je i opasne kolicine vode. Ukljucujuci nevidljivost, ubrzo slecem u cudnim mestima gde ove jedinke bitisu mnogo blizu jedni drugima, ne znajuci da je kontejnerima svesnosti potreban izvezan razmak da bi optimalno radio. Naime ova bica su proizvodila konstantan elektricitet, kojeg su sasvim nesvesni toga! prenosili i neravnomerno rasporedjivali prema odredjenim jedinkama koje su iz nekog razloga primali skoro svu energiju. U pocetku sam mislio da je u pitanju neka cudna anomalija na samoj zvezdi, koja bi mogla uzrokovati te poremecaje u elementarnima talasima, i  mislio da su oni odgovorni, sto se ova cudna vrsta ne ponasa u skladu sa svojim ociglednim programima. Mozete zamisliti moju sada vec nekontrolisanu radoznalost. Dakle, daljim posmatranjem pokusao sam da odgonetnem ovu misteriju. Prvo sto sam morao uraditi je primarni skening neke jedinke. Uzimam skener i skeniram na propisanoj daljini od 2 miltona (lok, 27,456 km). Rezultati koje sam dobio su do tada bili apsolutno nepoznati nama. Naime u njima se nalazio kompleksan mehanizam za kreaciju i kontrolu tih ugljenikovih masa i odmah sam shvatio da je za takvu kreaciju bila potrebna svest iz 12-og nivoa, jer se takva kompleksnost ne moze svoriti u poznatim institucijama izmedju 4 i 12 dimenzije DNP-a. Najzad smo dobili udarac zbog nase sujete i superiornosti, zbog koje sam toliko puta bio dovodjen u glupe situacije. Dakle, taj mehanizam je vrlo sofisticiranom selekcijom potprograma mogao da napravi kontejner svesnosti od ovog materijala. Mehanizam je sofiticiran do te mere, da je ocigledne nedostatke ovog materijala u pogledu njegove nestabilne strukture, uspeo kompenzovati stvaranjeg n-elektriciteta. To je ona karika koja je nama nedostajala u nasim pokusajima. Naime odavno se niko ne seca ovog elektriciteta za koji smo tako samouvereno mislili da je (skoro) beskoristan u univerzumu, i do nedavno je tako i bilo. Moram priznati da je ovo neverovatna kombinacija jednostavno nespojivih elemenata, ali dileme nije bilo. To naprosto radi......

 -dmc

Nastavice se....

eND oF pART 1