Pravdanje

Ne, ovoga puta nije rec o opravdanju za bezanje za casova, u pitanju je ultimativno pravdanje, pravdanje sebe pred samim sobom i drugima. Covek kao socijalno i drustveno bice uvek tezi da opravda svoje stavove i da ih nekako uklopi sa mainstreamom, svesno ili nesvesno trazeci pozitivnu potvrdu od istog. Vecini ljudi, ma koliko se trudili da tako ne bude, potrebno je odobravanje sredine, partnera, okruzenja, drugova, sefa, popa, majke ili taste  za svoje akcije ili stavove. Tokom godina unazad pazljivo sam analizirao ovu meni zanimljivu pojavu, koja u svakodnevnoj vrevi i obavezama lako moze promaknuti "svesnom" delu nase licnosti. Najveci apsurd u celoj prici su po obicaju (opet samopravdanja) kako nama nisu potrebna pravdanja, i kako nas bas briga sta drugi misle o nama i tako opet cinimo zacarani krug iz koga retko ko kada moze izaci. Doduse ne krivim ljude, tesko je posle svih indoktrinacija, programiranja i ucenja toliko besmislenih, bespotrebnih i apsurdnih stvari imati istinski svestan i objektivan pogled na ono sto se desava oko nas i u nama. Mogli bismo reci da i nemamo druge alate osim onih kojima smo prvobitno i osakaceni. Etikete, floskule i predrasudi su nam nazalost cesto jedini nacin mainstream komunikacije, sa mozgom koji stalno nesvesno pokusava da se u to uklopi bilo da su u pitanju nase vrline ili mane. Uvek je kriv neko drugi, neko negde nije uradio nesto sto je opet moralo da bude uradjeno, kada je lose uvek je uradio neko drugi, kada je dobro, naravno da sam JA najbitniji u celoj prici. "Nema veze sto sam ukrao, ali mene su prvo otpustili sa posla, nema veze sto sam ubica, taj covek je ionako bio los"..., primera ima dosta a meni su najapsurdniji oni seksualni ili religijski ili sacuvaj i sakloni boze seksualno religijski. Skoro sam naleteo na stavove homoseksualaca i transeksualaca vernika, koji su uporno trazili razne sakrivene pasuse u religijskim knjigama i dogmama ne bi li se nekako uklopili u tu pricu (to jest kako biti transeksualac ili gey i vernik a da to nekako "stima" sa "religijom" koja to po mainstreamu osudjuje). Naravno da nemam nista protiv seksualnih sloboda drugih kao ni protiv njihovih religijskih opredeljenja, ali je ovde ocigledno na delu upravo onaj apsurd sa pocetka, a to je da ce covek uvek naci nacina da uklopi svoje stavove i misljenja sa stavovoma za koje smatra da su pravilni ili pozeljni. Razmislite na momenat o tome, i setite se koliko ste puta izmenili, prosto omeksali ili prilagodili svoje stavove ne bi li sredina ili sagovornik reagovali potvrdno. Zasto su nam potrebne te prazne reci? Zasto dozvoljavamo da nam par reci ili srusi ili ispravi zivot. Istinska moc da se tome odupremo je sakrivena u nama, ispod relativnosti, ispod licnosti i ispod ega. Zelim vam srecu u pronalazenju ....