Ponedeljak, Januar 26, 2009

Pravdanje

Ne, ovoga puta nije rec o opravdanju za bezanje za casova, u pitanju je ultimativno pravdanje, pravdanje sebe pred samim sobom i drugima. Covek kao socijalno i drustveno bice uvek tezi da opravda svoje stavove i da ih nekako uklopi sa mainstreamom, svesno ili nesvesno trazeci pozitivnu potvrdu od istog. Vecini ljudi, ma koliko se trudili da tako ne bude, potrebno je odobravanje sredine, partnera, okruzenja, drugova, sefa, popa, majke ili taste  za svoje akcije ili stavove. Tokom godina unazad pazljivo sam analizirao ovu meni zanimljivu pojavu, koja u svakodnevnoj vrevi i obavezama lako moze promaknuti "svesnom" delu nase licnosti. Najveci apsurd u celoj prici su po obicaju (opet samopravdanja) kako nama nisu potrebna pravdanja, i kako nas bas briga sta drugi misle o nama i tako opet cinimo zacarani krug iz koga retko ko kada moze izaci. Doduse ne krivim ljude, tesko je posle svih indoktrinacija, programiranja i ucenja toliko besmislenih, bespotrebnih i apsurdnih stvari imati istinski svestan i objektivan pogled na ono sto se desava oko nas i u nama. Mogli bismo reci da i nemamo druge alate osim onih kojima smo prvobitno i osakaceni. Etikete, floskule i predrasudi su nam nazalost cesto jedini nacin mainstream komunikacije, sa mozgom koji stalno nesvesno pokusava da se u to uklopi bilo da su u pitanju nase vrline ili mane. Uvek je kriv neko drugi, neko negde nije uradio nesto sto je opet moralo da bude uradjeno, kada je lose uvek je uradio neko drugi, kada je dobro, naravno da sam JA najbitniji u celoj prici. "Nema veze sto sam ukrao, ali mene su prvo otpustili sa posla, nema veze sto sam ubica, taj covek je ionako bio los"..., primera ima dosta a meni su najapsurdniji oni seksualni ili religijski ili sacuvaj i sakloni boze seksualno religijski. Skoro sam naleteo na stavove homoseksualaca i transeksualaca vernika, koji su uporno trazili razne sakrivene pasuse u religijskim knjigama i dogmama ne bi li se nekako uklopili u tu pricu (to jest kako biti transeksualac ili gey i vernik a da to nekako "stima" sa "religijom" koja to po mainstreamu osudjuje). Naravno da nemam nista protiv seksualnih sloboda drugih kao ni protiv njihovih religijskih opredeljenja, ali je ovde ocigledno na delu upravo onaj apsurd sa pocetka, a to je da ce covek uvek naci nacina da uklopi svoje stavove i misljenja sa stavovoma za koje smatra da su pravilni ili pozeljni. Razmislite na momenat o tome, i setite se koliko ste puta izmenili, prosto omeksali ili prilagodili svoje stavove ne bi li sredina ili sagovornik reagovali potvrdno. Zasto su nam potrebne te prazne reci? Zasto dozvoljavamo da nam par reci ili srusi ili ispravi zivot. Istinska moc da se tome odupremo je sakrivena u nama, ispod relativnosti, ispod licnosti i ispod ega. Zelim vam srecu u pronalazenju .... 

[Odgovori]

koliko god se mi pravdali, jedan deo nas uvek zna da nismo u pravu. ali smo naučeni da drugi to ne treba da saznaju pa se tako i ponašamo. krijemo loše, pokazujemo dobro.
i ne bih se složila da su reči prazne. zavisi odakle dolaze.
Prijatno!

Comment by domacica (01/26/2009 11:51)

[Odgovori]

Uffff, zanimljva tema za razmišljanje.....svi mi celog svog života tražimo neku svoju crtu karaktera, ličnosti, uvek se preispitujemo i pitamo gde smo bili, kuda smo krenuli, šta smo radili, da li smo pogrešili.....

Pravdanje je po mom mišljenju samo loš izgovor kako bi ibegli da se izvninimo i priznamo da smo pogrešili....

A deo u kojem govoriš da je svakom od nas potrebno da nas neko "gura" tj. potvrđuje naše stavove.....ljudi su mnogo slabi, neverovatno nestabilna i nesigurna bića (koliko god neki tvrdili da su samostalni i samovoljni), tako da tu nema pomoći, to je priroda...

Comment by Nikola Radivojevic-dzono (01/26/2009 14:23)

[Odgovori]

ja se nikome ne pravdam
:)
ne menjam svoje stavove
posto smo svi 'u igri', trudim se da postujem pravila koliko god mi to dozvoljava Srce...
i uvek ostajem pri svom

Comment by nastasja (01/26/2009 14:28)

Pleme vs. pojedinac [Odgovori]

Po meni, ovo je glavni sukob - želja čoveka da se konformira i želja da bude poseban. U suštini, ne mislim da je to loša stvar, tojest da taj interni sukob nas definište na način koji bi mogao da se opiše kao:

1. Svako je kao niko drugi
2. Svako je pomalo kao svi ostali
3. Svi su isti

Zvuči malo dubiozno, ali iskreno veruje da je zaista tako. Iako lično više naginjem ka individualnosti, želja za konformiranjem, tojest, kako ti kažeš, pravdanjem svojih postupaka pred ''plemenom'' (aka krdom :)) pokazuje želju da osoba ''pripada''. Zato mislim da je dobro da postoji konstantno preispitivanje odnosa ja vs. svi ostali, jer tako težimo kakvom-takvom ekvilibrijumu. Jasno, on nikada neće biti postignut, ali bar se osiguravamo od nekog oblika fanatizma koji po meni leži u potpunom prihvatanju jedne od ovih krajnosti.

A što se tiče svakodnevnog života, trudim se da razmišljam da su uspesi i neuspesi u krajnjoj liniji moji. :D

Comment by Ivica (01/26/2009 15:37)

Prica o zen monahu... [Odgovori]

...koga je devojka iz njegovog sela optuzila da joj je napravio dete, a u stvari, otac deteta je bio covek koji ju je iskoristio i odbacio. Saznavsi za to, roditelji devojke se dogovore sa ostalim ziteljima sela da se "nemoralni" monah protera iz njihove zajednice, kao i da "svog sina" povede sa sobom. Sve sto je monah na to rekao, bilo je: "moguce".
Monah je otisao, prosle su godine, a devojka vise nije mogla da podnese grizu savesti i priznala je roditeljima istinu o pravom ocu svog deteta. Roditelji zatim odu da pronadju monaha i da pokusaju da se iskupe za pocinjenu nepravdu. Kada su ga nasli u drugom selu i objasnili mu ceo nesporazum, sve sto je monah na to odgovorio, bilo je: "Moguce".

Poenta ove price...ako osecamo da je nas stav ispravan i da se ne kosi sa zakonima vasione, nema potrebe za bilo kakvim pravdanjem...sto bi rekli narodski: istina uvek izlazi na videlo.
A pravdanje samo po sebi narusava nasu sustinu, jer, sta mi drugo pravdamo do nas ego, koji je lazan i oblikovan prema zahtevima okoline...ego nismo mi, a svi se manje vise drzimo za njega kao pijan plota

Comment by just a girl (02/05/2009 07:29)

[Odgovori]

@just a girl: slazem se sa tobom naravno, a pricu sam procitao vec u damarima (Antoni De Melo) i sam je x puta citiram :) kao savrsen primer subjektivnosti i iluzornosti pojmova i percepcija.

Comment by dmc (02/10/2009 00:21)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me