Vruce teme
Svi koji su malo vise upuceni u problematiku globalnog zagrevanja znaju da je hipoteza o vezi emisije CO2 sa globalnim zagrevanjem, samo to - hipoteza. I ma koliko se Al Gore i mainstream naucnici i IPCC (intergovernmental pane on climate exchange) upinjali da nam dokazu kako je globalno zagrevanje posledica emisija CO2 i ljudske aktivnosti, nazalost cvrstih dokaza i dalje nema, bar za one koji su u ovoj problematici bili spremni otici dalje od CNN-a. Ovih dana zanimljiva vest stize iz Japana, gde su naucnici iz JSER (Japan Society of Energy and Resources) dosli do zanimljivih zakljucaka u vezi globalnog zagrevanja, tvrdeci da globalno zagrevanje nema veze sa emisijom CO2 gasova, a ono sto je jos zanimljivije je da je po njihovim rezultatima globalno zagrevanje stalo otprilike 2001 godine, a da je ono bilo posledica prirodnog ciklusa povratka iz "mini ledenog doba" koje je trajalo od 1400 do 1800 godine. Takodje se navodi da je na zagrevanje imala uticaj i solarna aktivnost, opcija koju pomenuti IPCC iskljucuje kao mogucnost. Naravno da rezultata ovog istrazivanja nije bilo na CNN-u.. ali je zanimljivo da vest nije prosla potpuno nezapazeno (theregister.co.uk) je narucio prevod istrazivanja) pa se nadam da ce se u svetu konacno razviti nepristrasna diskusija o ovom problemu, pre svega sto cela tematika ide u smeru globalnog klimatskog oporezivanja, pa bi po meni bilo jako bitno da sve cinjenice i argumenti budu uzeti u obzir (sto je nazalost slaba praksa ljudske vrste). S druge strane stize vest iz NASE gde glavni naucnik za klimatske promene poziva na gradjansku neposlusnost zbog toga sto problem globalnog zagrevanja nije dovoljno ozbiljno shvacen. Istina je verovatno negde izmedju, na vama je da sami odlucite na kojoj ste strani, samo vas molim da to bude bar posle par sati upoznavanja sa problemom iz alternativnih izvora.
Beyond sun
Nema niceg novog pod suncem, rekao je jednom neko pametan i nacitan. Posle odredjenog vremena stices utisak da se sve ponavlja, bez obzira na vesto upakovane forme - ipak, principi i ideje ispod lako se prepoznaju. Da li su ideje konacne? Cak je ideja o beskonacnim idejama vec provaljena. Kako u svemu tome osetiti onaj kreativni i iskonski osecaj zadovoljstva kada saznas nesto novo. Da li smo dostigli limit ideja? Da li su ideje ogranicene zbog ogranicenosti nasih kognitivnih sposobnosti ili su te ideje uvek postojale kao primordijalne, a mi i nase razmisljanje i obrada samo jos jedan instrument koju su dali formu tim idejama?
Zasto uopste ova tema. Neko me je skoro upitao zasto vise ne pisem. Recimo da je odgovor usko vezan za ovu problematiku. Svaku ideju koju sam ikada imao u zivotu, kasnije sam je ili nasao ili procitao, vesto zapakovanu i sakrivenu u naizgled nekoj drugoj ideji. Pitam se da li ima smisla uopste nesto i napisati, i da li uopste mozemo i napisati nesto sto ce ispod svih stilova i formi sadrzati novu ideju. Mozda je ta forma ono sto je potrebno kreirati, mozda je to ono sto je originalno. Mozda je ideja+forma=nova ideja, ali naucio sam da u zivotu ne gledam pakovanje vec ono sto je upakovano. Razmisljam, mozda je nekoj staroj ideji potrebno novo ruho, nesto kao novo pakovanje da bi bila prijemciva i shvacena od strane ljudi koji su navikli na formu drugaciju od one u kojoj ju je neko pre toga napisao. U potrazi za idejama prinudjeni smo da idemo dalje od sunca, za jos samo jedan kratki susret sa slatkim osecanjem saznanja, pa makar ta ideja bila i saznanje o njegovoj granici i konacnosti.
Ne znam sta me tamo ceka, ali jedva cekam to nesto potpuno nepoznato, nesto na sta nije pao tracak zraka ovog sunca unistitelja pa makar to bio i neki novi mrak....
