Beyond sun

Nema niceg novog pod suncem, rekao je jednom neko pametan i nacitan. Posle odredjenog vremena stices utisak da se sve ponavlja, bez obzira na vesto upakovane forme - ipak, principi i ideje ispod lako se prepoznaju. Da li su ideje konacne? Cak je ideja o beskonacnim idejama vec provaljena. Kako u svemu tome osetiti onaj kreativni i iskonski osecaj zadovoljstva kada saznas nesto novo. Da li smo dostigli limit ideja? Da li su ideje ogranicene zbog ogranicenosti nasih kognitivnih sposobnosti ili su te ideje uvek postojale kao primordijalne, a mi i nase razmisljanje i obrada samo jos jedan instrument koju su dali formu tim idejama?
    Zasto uopste ova tema. Neko me je skoro upitao zasto vise ne pisem. Recimo da je odgovor usko vezan za ovu problematiku. Svaku ideju koju sam ikada imao u zivotu, kasnije sam je ili nasao ili procitao, vesto zapakovanu i sakrivenu u naizgled nekoj drugoj ideji. Pitam se da li ima smisla uopste nesto i napisati, i da li uopste mozemo i napisati nesto sto ce ispod svih stilova i formi sadrzati novu ideju. Mozda je ta forma ono sto je potrebno kreirati, mozda je to ono sto je originalno. Mozda je ideja+forma=nova ideja, ali naucio sam da u zivotu ne gledam pakovanje vec ono sto je upakovano. Razmisljam, mozda je nekoj staroj ideji potrebno novo ruho, nesto kao novo pakovanje da bi bila prijemciva i shvacena od strane ljudi koji su navikli na formu drugaciju od one u kojoj ju je neko pre toga napisao. U potrazi za idejama prinudjeni smo da idemo dalje od sunca, za jos samo jedan kratki susret sa slatkim osecanjem saznanja, pa makar ta ideja bila i saznanje o njegovoj granici i konacnosti.
    Ne znam sta me tamo ceka, ali jedva cekam to nesto potpuno nepoznato, nesto na sta nije pao tracak zraka ovog sunca unistitelja pa makar to bio i neki novi mrak....