HC Philosophy 1: Linearnost

    Ceo nesporazum vezan za covekov "neuspeh" kao velikog mislioca ili filozofa vezan je za jednu bezobrazno nevidljivu nuspojavu nase realnosti koju nazivamo linearnost, to jest nase percipiranje vremena u linearnom smislu. Ta nuspojava je toliko ocigledna -  da je nevidljiva. Znam da zvuci besmisleno, ali je tako. Kao posledica takvog razmisljanja za coveka sve mora imati svoj pocetak i svoj kraj. Svaku akciju ili misao moramo postaviti ispred ili iza neke druge, sama po sebi nema smisla ako nije u nekom linearnom redosledu. Bez toga ne mozemo posmatrati ni sebe ni pojave oko nas i duboko je ukorenjena u nasoj sustini i drznem spekulisati da ne postoji mnogo misli ili reci izgovorenih u nasim zivotima koje ne stoje cvrsto zabetonirane izmedju vremena i njegove linearne prirode, ili bar nase percepcije kao takvog.
    Zbog ovoga sasvim prirodno i logicno mi moramo imati svog kreatora koji je nekom svojom akcijom u proslosti uticao kako na sadasnjost tako i buducnost nas pa i citavog univerzuma. Stvar naravno pada u vodu kada hocemo svojim linearnim razmisljanjem da shvatimo cinjenicu da je po toj logici neko morao kreirati "kreatora", jer normalno i logicno, u nasim glavama ne moze postojati stvar koja jednostavno jeste, bez pocetka i kraja, koja ne postoji ispred ili iza necega. Tako nesto je izvan realnosti i opsega uma ljudskog bica, a cinjenica da o tome sada govorim a da ni vi ni ja u stvari istinski ne razumemo ovo o cemu ja pricam a vi citate, posledica je nase osakacenosti i urodjene mane koja se ogleda u tome da neku stvar ne mozemo videti bez bar jos dve pored nje. Sve se mora definisati kao suprotnost nekoj drugoj stvari. Bezbroj podela i seckanja ne bi li nasem osakacenom umu konacno nesto od svega bilo jasno, tuzno je samo to sto smo majstori u seckanju sustine i istine na mnostvo subjektivnih parcica koje su svakom novom deobom za jos jedan stepen dalje od istine. Ne moze postojati zlo bez dobra, svetlo bez tame, vatra bez leda. Tu verovatno lezi nasa vekovna agonija neshvatanja prave sustine realnosti, koja je po svoj prilici  verovatno jedinstvena i nedeljiva, a nama ostaje iseckani subjektivni polariteti kao logicna posledica nase prirode. Kada  vec pricamo o kreatoru i nelinearnosti kao i njenoj (gle cuda) suprotnosti - tj. omniprisutnosti (u nedostatku boljeg pojma), u pitanju su dva, logicno jako nekompatibilna pojma, pa cak i ako zamislimo da postoji nesto nelinearno,omniprisutno ili omnipotentno -  bez pocetka i kraja, kao sto je to navodno slucaj sa kreatorom - a taj isti kreator kreira nesto linearno, sa svojim pocetkom i krajem i linearnim poretkom, kako mozemo mi unutar te linearnosti osakaceni nasom isparcanom percepcijom realnosti da objektivno uvidimo sustinu, razlog i znacaj te kreacije ?? Dodje mu nesto kao - riba ne zna da je u vodi -  jer osim sto ne moze videti  pocetak i kraj okeana nema ni dovoljno razuma da to shvati, zasto se onda mi drznemo uopste busati u grudi da razumemo ne samo sustinu realnosti, vec i kreatora, pa i razloge zbog cega smo kreirani ne samo mi vec i citav univerzum!!. HELOU, wake up!
   Linearnost - ova bezobrazno nezgodna "nuspojava" prestavlja toliko bitan elemenat nase stvarnosti, da vecina ljudi verovatno nikada nije razmisljala o njoj, jer je verovatno bespredmetno i pricati o necemu sto se smatra aksiomom naseg postojanja, ali ipak, pazljiv filozof i mislilac morao je da kad tad naidje na ovaj problem, i pretpostavljam da su oni najpametniji i najmudriji ucinili najpamtniju i najmudriju stvar - cutali o tome! Sto je ako bolje razmislimo jedan od najnelinearnijih nacina da se objasni nelinearnost. Deluje smesno, ali ne postoji ni jedna druga misao ili akcija koja bi bolje objasnila taj pojam, pa razmislite dobro kada sledeci put budete hteli da izadjete iz okvira linearnosti nekom pametnom i mudrom dosetkom koja vam se u tom momentu cini dovoljno zrelom za takav zadatak ;)