Racionalni Magarac
U poslednje vreme se akam sa poznatim filozofskim i logickim paradoksima... neverovatno kako te jedan paradox ubaci u razmisljanje ;) Paradoks koji mi se mnogo svideo je Buridanov Magarac (ako sam dobro preveo sa Engleskog: "Burdian's Ass" i on glasi (otprilike) ovako: " Ako bi stavili totalno racionalnog magarca izmedju dva apsolutno ista plasta sena (i po hranljivosti, izgledu boji, privlacnosti itd...), magarac bi umro od gladi jer ne bi mogao racionalno da se odlucio koje je seno bolje." :)))) Vrlo zanimljivo.. naravno da sam problem nema mnogo veze sa magarcima i senom :) Vec po meni mnogo lepo objasnjava ogranicenost racia (razuma) i kao takvim (po meni) ga stavlja pod znak pitanja kao neki stil zivota preko koga bi neko zeleo da objasni nesto mnogo prostije, a kamo li tek zivot, zasto smo ovde i sl. Naravno u praksi tesko da bi bilo koja magare ili ajde da uzmemo covek gladovao. Zasto. Sta je to sto bi prelomilo u nama da se odlucimo eto izmedju dva parceta hleba... Zasto bismo uzeli desni a zasto ne levi, ili obrnuto. Iz ovoga primera makar ja shvatam neke svoje ranije odluke koje apsolutno nisu mogle biti racionalno determinisane. Sta je onda u pitanju. Ima dosta istocnih religija koje kazu "intuicija". Da, ali sta je to intuicija, i ako neka odluka nije zasnovana na razumu, kako mozemo biti sigurni da je nasa intucija u pravu ako vec i ona sama nije zasnovana i da pretpostavimo nije pod uticajom nase podsvesti i licnosti. Mogla bi se definisati kao poruka sa neba, poruka i odluka sa viseg nivoa (ma kako to izgledalo i gde to bilo). Pri tome ne mislim na intuiciju onu koju imamo kod kladjenja ;) ili onu koju imamo kada sanjas loto ;) ili te svrbi dlan pa ides da uplatis loto, jer kao sto se vidi, ona je pod uticajem necega. Znaci kada bismo mogli da izdvojimo onu intuiciju, totalno oslobodjenu nase licnosti, nekog proslog iskustva i recia, kakva bi ona bila. Sklon sam da verujem da kada bi uspeli da prepoznamo takvu intuiciju da ne bi mogli da pogresimo u nekoj odluci. Ne mislim da je to zato jer neki omniprisutni bog daje dobre savete niti da je u pitanju neka kosmicka baba saveta, vec bi odluka (po mojoj teoriji) trebala bila objektivna jer ne bi bila zasnovana na iskustvima i relativnosti tih iskustava. Dakle vidim da se vec vrtim pomalo u krug, i pokusacu ovog puta da skratim pricu, pa cu neki definitivni zakljucak u odlukama gde se raciom ne moze doci do zakljucka ostaviti vama. Paradoks je i upravo ovaj tekst, jer raciom ne mogu definisati intuciju iliti ono sto je iznad racia :) a to uporno pokusavam. Pokusao sam nekom vrstom intuicije da prenesem ono sto mislim da je iznad racia, ali mi ocigledno fali recnik kojim bi mogao opisivati takve stvari. Za takve svrhe su inace paradoksi dobri. Oni kreiraju takvo stanje uma gde se raciu gubi tlo pod nogama. Nadam se da ce ovaj tekst malo poljuljati vas racio.
