The Day That never Comes

5. oktobar 2000. Ne ovo nece biti jos jedan clanak o tom revolucionarnom danu, vec o svim takvim danima, i jos bitnije o onom drugom, 6. oktobru, danu, koji se jednostavno nikad nije desio. Pocev od pada rimskog carstva, Bastilje ili Kubanske revolucije. Kazu - revolucija jede svoju decu, i onda razmisljam, pocetak revolucije i pocetna promena - ne znaci nuzno istinsku promenu za kakvu se je sama revolucija borila ili zbog koje je pokrenuta. Razmisljam, bar po svom iskustvu, koliko sama ideja i zelja da se nesto promeni ili uradi pozitivno BESMISLENA ukoliko je ne potkrepis jakom voljom da je uradis i da posle nekoliko godina propisno evaluiras i procenis da li su u stvari uspeo u prvobitnoj zelji ili nameri. Bas gledam, naterao si kravu da da mnogo mleka!! VIVA la revolution, ali avaj krava je sutnula kofu, ali nije to bitno sto necemo mocu da pijemo mleko, vec da kazemo komsiji da je krava dala rekordnu kolicinu mleka. Ova pa i dosta proslih revolucija me podseca na taj slucaj. Pogledajmo i Francusku, gde je saka bednika i gladnih ljudi svrgnula Kralja u nadi i zelji za hlebom!!!!! I kada sad pogledas, opet isto, samo sto se ne zove feudalizam - vec demokratija.. a opet par ljudi ima u rukama 99% bogatstva te zemlje i kroji ne samo dnevnu poltiku vec i sudbinu tog naroda, a sustina je da taj narod vise i ne zna da je debelo zakasnila jedna podobra revolucija, a da je i ovu prvobitnu i pokrenula ista garnitura ljudi ma koliko to apsurdno i neverovatno zvucalo. Sustina koju ovde zelim istaknuti, da je svaka revolucija u stvari privremenog karaktera i da opet posle nekog vremena dodjemo na isto. Mislim da prava "Revolucija" istinski nikad nije ni dosla, ili za jedno 10000 godina sve te male revolucije budu cinile neke korene za neku istinsku, ne znam, ali ne mogu da se ne otrgnem utisku da posao jednostavno ne samo da nije zavrsen, vec da ljudski nije ni poceo. Ako pogledamo ovu nasu somotnu revoluciju, na krace staze bi covek mogao da gleda i kaze, sada razmisljamo o kupovini kola i stana ili imamo pune rafove, ali generalno biti u "tranziciji" ne znaci ne znam ti sta, kada tom ka cemu "tranzicioniramo" nije demokratija, vec kapitalizam, u svom najgorem i najprljavijem obliku, jer je naravno na nasim prostorima neminovno zaprljan nasim mentalitetom i pre svega navikama koje ni 20 revolucija nece oprati. 6. oktobar za mene postao je sinonim za sve te dane koji nisu dosli, sve propustene prilike da se ociste i stvarno i istinski isteraju prave vrednosti i jednostavno uspostave neke vrednosti koje ce biti u interesu vecine, da ne kazem covecanstva. I to ne samo na papiru vec i u praksi. Gledajuci poslednji saldo stvari koje su se desile u Srbiji, od neodrzavanja GEJ parade zbog NEMOGUCNOSTI drzave da obezbedi skup, pa do masovnog prebijanja gostiju ove drzave gde je ukaljana po meni sama srz onoga sto znaci biti ne samo dobar "srbin" vec i ono po cemu mi je na momente drago da sam "ljudsko bice", a to je gostoprimstvo i tolerancija. Zasto se dobri tako brzo uspavaju, a nad "oslobodjenim" aparatom vrlo brzo jasu razne kurte i murte? Ili dobri postaju kurte i murte? To je sustina onoga sto zelim reci, dzaba zelje, dzaba volje, nije dovoljno samo nadati se i prosetati 10 dana i dobiti decu revolucije, potrebno je to raditi svakim danom u svakoj akciji, u duhu te revolucije i ubedjenja, pre svega u duhu LJUDSKE duhovne revolucije koja mi se cini da definitivno mora sto pre doci da bismo iole imali sanse za opstanak. (ne nije globalno zagrevanje problem).. Zasto dozvoljavamo da nam kojekavi dupeglavci kroje misljenje i vrednosti? Kazemo, mi smo bolji, mi smo tolerantni a oni glupi, a ne znam ja, oni mi se onose u lice i direktno krse moje i druge slobode, i sad ja treba da odtolerisem takvog? Da li je to nacin? Ne znam , nisam siguran da je delotvoran s obzirom na rezultat, a sa druge strane znam da je problem na visoj instanci, na nivou preko potrebne evolucije duhovnog coveka, ali sta raditi u medjuvremenu? Okretati se i nositi suzavac? Sta? Dakle sledeci put kada neko pomene revoluciju, bolje bi mu bilo da dobro razmisli da li moze da istraje do kraja u tome ako se vec cimamo da se iscimamo do kraja... Mada kada razmislis filozofski, verujem da bi se ljudi odmah odlucili, samo da znaju sta je to sto je PRAVO, sto je najbolje i istinski DOBRO za coveka. Mislim da smo dosli do sustine - NE ZNAMO sta je to pravo i dobro, samim tim i nemozemo da napravimo istinsku i pravu revoluciju. Ovde bih rekao "i TOLD YOU SO", sto sam obrazlagao kao papagaj na ovim stranicama, pogledajte sekciju filozofija, procitajte par knjiga o nemogucnosti objektivnog sagledavanja i sve ce vam biti jasno. 6 oktobar u ovom obliku ljudksog bitisanja, niti je bio, niti ce da stigne, a u medjuvremenu progledacu vam kroz prste ako zveknete idiota koji vam se unosi u lice..