Koani By dmc: Filozof i humor

Postojao je jedan filozof koji je filozofiju shvatao veoma ozbiljno. Smatrao je da se neozbiljnoscu i salama podriva prava vrednost filozofije. No njegov duhovni ucitelj, koga je mnogo postovao, je suprotno njemu, bio veliki ljubitelj humora. Jednom prilikom je filozof upitao svog ucitelja: "Ucitelju, znam vas toliko godina, i mnogo sam naucio od vas, ali mi nikad nije bio jasno zasto pridajete humoru toliki znacaj. Ponekad mi se cini da vam je on bitniji od same filozofije?" Ucitelj mu je odgovorio: "Koliko god filozofija bezi od striktne forme i bilo kakvog subjektivnog definisanja, humor je uvek za jednu stepenicu dalji. Istina kojoj filozofija tezi je neuhvatljiva kao i razlog humora, jer mi mozemo osecati humor i smejati se, a nikako ne mozemo shvatiti zasto je tih par reci u nama izazvalo blazenstvo koje ih prevazilazi. Takva je i priroda filozofije, istina kojoj tezi prevazilazi sve reci napisane o njoj, a onaj ko je sazna osecace blazenstvo koje vec sada osecaju oni koji se smeju. Zato je filozofija uvek za stepenik iza humora"

Koani by dmc: Brzi svetac

Postojao je jedan covek, koji je bio vrlo mudar i svojom mudroscu i dobrotom zavredio je paznju bogova koji su poslali andjela da mu ispuni bilo koju zelju kao nagradu za sveti zivot. Andjeo ga upita "Pozeli bilo sta i bice ti ispunjeno. Bog ce ti pokloniti bilo koji dar." Mudrac razmisli, pa mu odgovori "Hocu brza kola, recimo BMW-a". Andjeo ga zacudjeno zapita "Bice ti ispunjeno, samo moram priznati da mi je vrlo cudno da mudrac zeli tako nesto?". Mudrac mu odgovori: "To sto sam mudar, ne znaci da ne volim brzu voznju".

 --

Poenta je jasna!!!!

 

-dmc

 

Damari Odlomci 3: Covek i mrav

Robijaš je godinama živeo sam u izolovanoj ćeliji; nikoga nije video, niti je sa bilo kim govorio, a hrana mu je doturana kroz otvor u zidu. Jednog dana u ćeliju je ušao mrav. Čovek ga je zadivljeno posmatrao, dok je mrav išao gore-dole ćelijom. Pustio je da mu se popne na dlan da bi ga bolje video, davao mu je po neku mrvicu hrane i noću bi ga poklopio metalnom posu­dom. Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo deset dugih godina izolacije da bi njegove oči primetile lepotu običnog mrava.

 

Short quote

When they asked me, why i am alone, i told them that i am not alone, but ONE with everything!

-- 

Sloboda v2.0

Ma sta god radio u zivotu, uvek nekako dodjem do ove teme. Tema od koje nikako ne mogu pobeci i da hocu. Da li je sloboda nesto sto smo oduvek imali, a rodjenjem zaboravili da je imamo, ili smo rodjenjem tek poceli da se oslobadjamo? To mi je oduvek bilo zanimljivo pitanje. S obzirom na to koliko cesto se je ova magicna rec proplitala kroz istoriju, bice da je vrlo bitna ljudskim bicima. Doduse negde tokom civilizacija izvitopereno je njeno znacenje, a neretko je i zlouptrebljavana upravo za ostvarivanje ropstva. Osvrcem se oko sebe i ne mogu da se otmem utisku da je negde u istoriji (Ili pre nje) nesto krenulo naopako. Bez obzira sto sam pojam slobode jos kao mali shvatio, oduvek sam znao da ima jos nesto osim onoga sto nas je uciteljica naucila. Doduse tada je taj pojam za mene bio nesto apstraktno. Kako je prolazilo vreme, pojam slobode je ostajao isti  ali se moja percepcija iste menjala, dok sam usput postajao svesniji svog ropstva. Svaki covek koji je uspeo da pogleda dalje od svog obrazovanja je svestan da nesto ne valja. Gde jedni vide slobodu, ja vidim neprekidan ropski rad, gde drugi vide putovanja, ja vidim redove za vizu, gde jedni vide slobodu u izboru obrazovanja, ja vidim indoktrinaciju i skolarine koje si ne mogu priustiti i da hocu da se visoko isprogramiram, gde drugi vide slobodu razmisljanja, ja vidim eho globalne televizije i gde drugi vide slobodu, ja vidim ropstvo neslucenih razmera. Pocnimo od rada. Tu je covek najzloupotrebljeniji, naime da bi uopste ostao ziv, misleci pri tome da covek treba da zadovolji svoje fizicke potrebe hrane, on mora da radi. Svaki covek je toga svestan i generalno je vecina spremna da radi za to. Medjutim ono sto vecina nije svesna da ne radi u stvari SAMO za to. Naime drustvo nam je kroz medije i obrazovanje nametnulo odredjenje programe kroz koje su nam isprogramirali zelje. Danas vise nije dovoljno jesti (pa to moze svako), danas je potrebno IMATI, imati citavu azbuku proizvoda, bez kojih nas zivot nece imati smisla. Tako da od tih famoznih 8+ sati na dan, mi mozda radimo 1 za hranu i odecu, dok ostalih 7 radimo posredno (i neposredno) za one koji su nam prodali tu najvecu drogu - zelje. Konstantna borba za ostvarenje kojekakvih zelja nas cini apsolutno slepim za objektivno shvatanje slobode. Kada bi videli narkomana sazalili bi se nad njim i njegovom zavisnoscu nad opojnim drogama, a sebe u ogledalu vidite kao uspesne ljudske jedinke, ne videci da ste zavisni od puno jace droge, zelje. Jednostavno ne mogu da se otmem utisku da se desava nesto jednostavno toliko vece, inteligentnije i slozenije, nego sto nasi isprani umovi trenutno mogu da shvate. Odavno sam negde procitao jako kredibilnu teoriju o tome kako je ljudsko bice proizvod nastao genetskom manipulacijom vanzemaljaca da ih sluze. Gledajuci trenutnu situaciju ne mogu da se otmem utisku da to nije uopste daleko od istine. Naime cela sustina njihovog koncepta kontrole je u tome da rob treba da uziva u ropstvu. Covek ima visoko razvijen sistem protiv represije, i on se aktivira cim shvati da je u ropstvu. Medjutim ako covek misli da je slobodan, taj sistem ostaje neaktivan. Posle nekog vremena covek uljuljkan u tu laznu slobodu i sigurnost polako gubi svoje sposobnosti i alate da prepozna ropstvo. Ovih dana mi jednostavno to ne izlazi iz glave. Prva stvar koju treba da se zapitate je, da li mislite da ste slobodni? Ako mislite da jeste, onda je za vas vec kasno, ovo sto vi vidite kao slobodu, je Sloboda v2.0. 

Pismo Belcima

Preneto sa www.galaksija.com.

 

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Abraham Linkoln (1809-1865) ponudio je 1854. godine da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat. Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice Sietla. Ovo pismo se ubraja među najlepše i najdublje misli koje su ikada izrečene o čovekovoj prirodi...

"Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju - previše od nas traži…

Kako može da se kupi nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Pa, kako ih možemo kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda. Sokovi u drveću prožeti su sećanjima na crvenog čoveka. Kada mrtvi bledoliki odu u šetnju među zvezde zaboravljaju zemlju koja im je dala život. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju svoju predivnu zemlju, jer ona je mati crvenog čoveka.

Deo smo zemlje i ona je deo nas! Mirisne trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao - braća su nam.

Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo mustangovo telo i čovek - sve pripada istoj porodici. Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da od nas želi da kupi našu zemlju - previše od nas traži. Veliki poglavica poručuje da će nam naći mesto na kojem ćemo lepo živeti. On će nam biti otac - mi njemu deca. Razmotrićemo tu ponudu da kupite našu zemlju. Ali, to neće biti lako. Ova nam je zemlja sveta. Ova blistava voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam predamo zemlju morate znati da je ova voda sveta, morate reći svojoj deci da je sveta. Da svaki odraz u bistrom jezeru kazuje događaje i uspomene iz života mog naroda. Žubor vode - glas je oca moga oca. Reke su naša braća - utoljuju nam žed. Reke nose naše kanue. Hrane nam decu. Prodamo li vam ovu zemlju, morate se setiti i učiti svoju decu da su reke naša, a i vaša braća. Zato rekama morate pružiti dobrotu kakvu biste bratu pružili.

Znamo da nas beli čovek ne razume. Njemu je jedan deo zemlje isti kao i bilo koji drugi. On je stranac što dođe noću i oduzme zemlji sve što mu treba: zemlja mu nije brat već - neprijatelj. Kada je pokori on kreće dalje. Ostavlja za sobom grobove svojih otaca i ne mari zbog toga. Oduzima zemlju svojoj deci i nije ga briga. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rodi - ostaju zaboravljeni. Prema Majci - Zemlji i prema Bratu - Nebu odnosi se kao prema stvarima što mogu da se kupe, opljačakju, prodaju poput stoke ili sjajnog nakita. Njegova će pohlepa uništiti zemlju i za sobom ostaviti pravu pustoš.

Ne znam! Naš se način života razlikuje od vašeg. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. To je možda zato što je crveni čovek divlji i ne razume stvari. U gradovima belog čoveka nema mirnog čoveka, nema mirnog kutka. Nema mesta na kojem bi se čulo otvaranje lišca u proleće ili drhtaj krila mušice. Možda zato što sam divlji - jednostavno ne shvatam. Buka mi vreda uši. Šta vredi život ako čovek ne može čuti krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem mnogo...

Indijanac voli zvuk vetra kada se poigrava površinom močvara. I miris povetarca osvežen popodnevnom kišom ili borovinom.

Najveće blago crvenog čoveka je vazduh. Sve živo deli isti dah - životinja, drvo i čovek. Svima je taj dah potreban. Beli čovek kao da ne opaža taj dah koji udiše. Poput nekog ko je dugo na samrti, ne oseća smrad. Prodamo li vam zemlju morate da se setite da vam je vazduh dragocen, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji održava. Vetar što je mome dedi dao prvi dah - prihvatiće i njegov poslednji izdah. Ako vam prodamo zemlju, morate je čuvati kao svetinju. Kao mesto na kojem će i beli čovek moći da udahne vetar zaslađen mirisom poljskog cveća. Razmortićemo vašu ponudu da kupite zemlju. Odlučimo li da pristanemo, zahtevaćemo da ispunite ovaj uslov: beli čovek moraće da se ponaša prema životinjama ovog kraja kako prema svojoj braći! Divlji sam i ne razumem drugačiji život. Video sam po prerijama hiljade bizona koje je beli čovek ubio, pucajući iz jurećeg "vatrenog konja". Divlji sam i ne razumem kako gvozdeni konj iz kojeg suklja dim može biti važniji od živog bizona, kojeg mi ubijamo samo da bismo preživeli. Šta je čovek bez životinje? Kad bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti duha. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i čoveka. Sve je u svetu povezano.

Moraćete učiti svoju decu da im je pod nogama pepeo naših dedova. Da bi poštovali zemlju, reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka. Moraćete da učite vašu decu, isto kao što i mi učimo našu - da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju - snađe i njenu decu. Pljuje li čovek na zemlju - pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku - čovek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica krvlju sjedinjena. Sve je povezano. Nije čovek tvorac razboja života, već je samo vlakno u njemu. Što učini sa razbojem - čini sa sobom. Čak ni beli čovek čiji Bog istupi i govori s njime kao prijatelj sa prijateljem, neće izbeći zajedničku sudbinu. Možda smo ipak braća. Videćemo!

Jedino znam sigurno, a to će beli čovek jednom morati da shvati: naš Bog je isti Bog. Možete misliti da njega možete posedovati, kao što se spremate da uzmete celu našu zemlju. Ali, nećete! On je Bog ljudi i njegova je milost jednaka i za crvenog i za belog čoveka. Ova je zemlja njemu sve. Oskrnavite li je, isto je kao kad prezrete njegovog stvoritelja. Belog će čoveka nestati, možda i pre ostalih plemena. Prljate sami svoj ležaj i jedne noći udavićete se u sopstvenom izmetu. U svom nastojanju gorećete u ognju Boga koji vas je doveo ovamo i s' nekom neobjašnjivom namerom dao vam vlast nad ovom zemljom i crvenim čovekom. Takva sudbina se nama čini bednom.

Ne razumem zašto se ubija bizon? Zašto se krote divlji konji? Zašto je u dubini šume toliko ljudskog smrada? Zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore? Gde su jeleni?

Nema ih više. Gde je orao? Odleteo. Pravom življenju je kraj. Počinje borba za opstanak..."

 

Stara mudrost

- Priroda nam je dala po dva oka i po dva uha a samo jedan jezik, da bismo
  mogli vise da gledamo i slusamo a manje da govorimo, jer se nikad ne
  moze reci toliko mudrosti koliko se moze precutati gluposti.

 

- Primenljivo u svakom vremenu, pogotovu ovih dana!!!

 

Damari - Odlomci 2: TEST BEČKOG HIRURGA

Čuveni bečki hirurg rekao je svojim studentima da su svakom hirurgu neophodna dva dara: da ne bude gadljiv i da ume dobro da zapaža. Zatim je umočio prst u neku odvratnu tečnost i olizao ga, pozvavši studente da učine isto što i on. Studenti su skupili hrabrost i uradili to što je tražio, a da nisu ni trepnuli. Smejući se, hirurg je objasnio: »Gospodo, čestitam vam što ste prošli prvi test, ali žao mi je što niste prošli i drugi, jer niko od vas nije primetio da prst koji sam olizao nije bio onaj koji sam umočio u tečnost.«

 

Iz Knjige: Antoni De Melo - Damari

 

Kosovo: My Take

Ovih dana nezaobilazna tema je Kosovo. Verovatno su na ovu temu izreceni vec svi moguci stavovi, a i ja sam izneo bar tuce njih po komentarima. Ovog puta cu se osvrnuti na problem Kosova sa malo vise instance. Naime, svakome je jasno da je problem Kosovo u stvari posledica zakona sile, zakona jaceg. Od samog pocetka civilizacije ((od Kulina Bana :)) nikako da se otresemo ovog dominantnog modela i politike. Cini mi se da oduvek vazi pravilo, sto si razvijeniji i mudriji, vojno si slabiji. Sto nije ni tesko zakljuciti. Naime svako drustvo koje je isticalo nezavisnu misao, samim tim je funkcionisalo bar za par stepenica vise od raznih centralizovanih "sistema", sistema u pravom smislu te reci, medjutim uvek je bilo vojno slabije za isto toliko broj stepenika, nije tesko zakljuciti zasto. Oduvek sam se pitao da li je za civilizaciju bolje imati neki centralizovani sistem koji bi sigurno bio jaci i tehnoloski napredniji, medjutim uvek sam bio skeptican prema tome, zbog toga sto gledajuci moje potrebe, citaj potrebe za slobodom su mi uvek bile bitnije o tehnologije. U stvari sklon sam da mislim da sloboda ne iskljucuje i jacinu i  tehnoloski napredak, medjutim sta to onda fali praksi, ako je u teoriji sve tako logicno i smisleno. Zar je moguce da su oni retrogradni instinkti tipa pohlepe i sebicnosti toliko jaki u ljudima da jednostavno blokiraju jos u razvoju licnosti sve napredne ideje. I ako je tako, kako to da ipak svi ljudi ne podlegnu tome? Jer ipak, pametnih ljudi, ajde da kazem, ljudi sa visoko razvijenom svesnoscu i individualnoscu ipak ima iz svih drustvenih struktura bez obzira na materijalno stanje. Vrlo spekulativno bih mogao zakljuciti da stvari ne izgledaju tako besmislene ako u jednacinu dodamo postojanje duse  i njenog napredka i njenog razvitka. Postoje mnogi posredni (nazalost) dokazi da postoji dusa i da je ponasanje ljudi manje vise vezano za nivo razvijenosti iste. No dobro, da ne zalazimo sada u metafiziku, sustina pitanja koje se postavlja je to da vekovima unazad uz pomoc ove prekrasno razvijane politike sile u covecanstvu je konstantno na delu negativna selekcija. Na sta mislim? Svaki narod koji je iole bio duhovan i visoko spiritualno razvijen je bio pre ili kasnije osvojen. Na pamet mi dolaze primer Americkih indijanaca ili Australijskijh Aboridzina, i naravno nezaobilazni Tibet. Posto je gotovo pravilo da najjace "fizicke" sile vladaju spiritualno i duhovno razvijenijim narodima. Kasnije kada te "sile" pocnu da upravljaju obrazovnim sistemom takvog naroda, sve postaje samo pitanje vremena dok asimilacija ne ucini svoje, time utvrdjujuci put , po meni negativnoj selekciji. Sada  mogu mnogi da kazu da i "zapadne" civilizaije imaju dosta toga dobrog, i slozicu se.. mejdutim tako gde po meni zapadna civilizacija ozbiljno kaska je duhovnost. Pri tome naravo ne mislim na izmisljene religije koje su tu manje vise zbog kontrole duhovnog podsistema, a sto u nedostatku prave stvari cini vrlo plodno tle za prihvatanje raznoraznih gluposti. Ne treba biti doktor filozofije da se uoce neki obrasci. Naravno za tako nesto je potrebna sloboda i makar minimalna nezavisnost razmisljanja. Nazalost za vecinu je tako nesto nemoguce, ne naravno njihovom krivicom, vec medija i okoline koja ima neverovatno veliku moc programiranja licnosti i misljenja (ne mogu ovo dovoljno da istaknem). Znam da su pala sva carstva koja su bila odrzavana uz pomoc sile, medjutim ono sto prosla carstva nisu imala je mocan sistem propagande. Naime u 21 veku je programiranje svesti toliko prefinjeno i sakriveno, da se ponekad pitam, da li je delo neke vise inteligencije. Mnogi ljubitelji teorija zavere ce podrzati tu teoriju. No na stranu teorije, ironicna cinjenica je da mnogi ljudi koji ocekuju treci svetski rat ne shvataju da je on vec UVELIKO  u toku. Do sada je palo preko 120 razlicitih zemalja (u koliko otprilike zemalja amerika ima baze ili je vojno je ). Uopste vise nije ni bitno vojno prisustvo, pogledajte oko sebe, koka kola mekdonalds, americke vrednosti i sistem razmisljanja (ne mozes bez fakulteta, transformacija zdravstva u profitabilnu granu i sl..) .. Sta ce im vojnici... Zasto gubiti pare i ljudske zivote kada oni vec polako i nevidljivo osvajaju nasu najbitniju teritoriju, a to su nasi umovi. Moderni lanci nece biti gvozdeni, oni ce biti sakriveni duboko u nasim umovima, zloupotrebljavajuci najiskonskiji ljudski instikt, a to je borba. Naime u srcu svakog coveka duboko je zapisano da se bori protiv nepravde. Programiranjem nasih umova mi ne vidimo nepravdu i zlo i samim tim ostajemo opusteni zavaravajuci sebe da ne postoji nikakva opasnost. Moderni propagandni programi za cilj imaju unistavanje nase mogucnosti da prepoznamo dobro i lose, i pravedno - nepravedno. Ceo sistem vrlo podseca na sistem trojanskog konja, neprijatelj je nesvesno unutra, dok spavamo. Ono sto ce izaci ne smem ni da zamislim. Dakle da se vratim na temu, a to je Kosovo, i kako se ova filozofija primenjuje na njega. Pohvlano je to sto se mnogi mladi danas zalazu za mir. I sam sam PRVI medju njima. Medjutim postavlja se jedno logicno pitanje. Ovo nije ni prvi (verovatno ni poslednji put) da se desava takva situacija. Pogledajmo pozadinu svakog ozbiljnijeg sukoba iz proslosti. Ne secam se da su ikada ljudi (bar vecinski) zeleli rat? Mislite da su mladi nemci rado uzimali oruzje da vode ratove za hitlera? Isto tako sam siguran da bi 90% ucesnika kosovske bitke radije presedelo kuci, ili gde god su tada provodili vreme. Iluzorno je misliti da je sada drugacije vreme. Okej, promenila se tehnologija ali u osnovi ljudski principi i nacela su ostala (nazalost ) i dalje ista. Sada kada primenimo onaj zakon sile, mozemo lepo videti kako ljudi sa nizim stepenom razvitka svesti vrlo brzo ustanove ili predvode sistem koji miroljubivim sirokim narodnim masama brzo promene svest. Setimo se raspada jugoslavije, za samo par nedelja smo od dobrokomsijskih i BUKVALNO bratskih odnosa dosli do "zakolji komsiju svog" odnosa. To sam opotvrduje ovo o cemu pricam. Sta je problem nacionalizma. Spolja on se posmatra kao jedna pozitivna pojava, jer kao sta moze biti lose sa time da se voli tvoja zemlja. Medjutim ono sto je kod nacionalizma i patriotizma skriveno je to da samim cinom objavljivanja odredjenoj pripadnosti automatski vrsis diskriminaciju manjina i ostalih koji ne pripadaju toj naciji koje zive u toj drzavi. Verovatno onima koji su ceo zivot ziveli u drzavi svog naroda to nije jasno. Taj osecaj dobro prepoznaju na svojoj kozi samo oni koji ga imaju licno utisnuto na svojoj kozi. No dobro, ovog puta se necu zadrzavati na analizi nacionalizma, to je tema za bar jos jedan ovaj clanak. Dakle da se vratim na temu, sustina problema Kosova danas je upravo ovo o cemu pricam. Naravno sve je to tako upakovano da su prava istina vesto zapakovani radi namerne zloupotrebe. Necu da ulazim u razne agende raznih svetskih mocnika. Dakle postavlja se logicno pitanje. Da tokom istorije razni narodi i pojedinci nisu branili svoje stavove i nacin zivota svojim zivotima, danas bismo se mozda pozdravljali sa AVE CEZAR ili HAJL HITLER? Razmislimo samo na trenutak o ovome. Kao prvo da su se Srbi 1389 godine pokupili i rekli, slusaj, sta ima veze nek dodju turci, vis' da cemo svi da izginemo, mozda bismo se danas zvali turcima. Znam da je to vrlo tezak argument za one koji vole mir. Medjutim kao i sve u zivotu i onome sto ga okruzuje, nista nije apsolutno tacno, pa ni ljubav za mirom. Dakle, mir ali do koje granice. Naravno trenutna situacija na Kosovu je daleko od bilo kakvog logicnog opravdanja za vojnu akciju. Medjutim to pitanje mi ovih dana ne izlazi iz glave. Kada sam malo bolje analizirao situaciju kroz istoriju, nikad nas Srbe nisu napadali neki kukavci sa motkama ;) Uvek su to bili neprijatelji visestruko jaci i nadmocniji. Postavlja se logicno pitanje, zbog cega mi danas reagujemo drugacije? Shvatam, dosta nam je rata, medjutim gledajuci sa vise instance mir po svaku cenu mi takodje nije svrha sama po sebi. To je kao u zatvoru, ili ces se izboriti za svoje mesto ili ces biti necija devojka. Mislim smesno je razmisljati na tom nivou, ali nazalost covecantvo je na tom nivou. Uzimo da svi filozofi popuste, za 100 godina cemo asimilacijom imati nakaradne vrednosti kao normalne. Jos jedna posledica programiranja je upavo taj aspekat. Svi pricaju, OCU NORMALAN zivot, necu rat. E taj normalan zivot je u stvari posledica programiranja. Priznajmo, navuceni smo na razna pomagala i gluposti bez kojih vise ne mozemo. Kao narkomani, borimo se za te stvari, neki cak i svesni da im to skodi. Da li mozemo sa sigurnoscu da kazemo da je to pravi put? Nisam siguran da tim nacinom ne dajemo previse kontrole onima koji nas "opskrbljuju" tim stvarima. Spremni smo biti ovcice koje ce se mirno kretati u okvirima svog zatvora, ne znajuci da idemo na klanje? Kao i sve i sloboda je relativna stvar. U ovom sivilu pojmova danas je to najvise izrazeno. Medjutim kada bolje razmislim, sta ce mi zivot ovce? Zivot bez slobode, zivot bez MOG razmisljanja, mojih misli i moje individualnosti? Kao i u privatnom zivotu godinama sam se borio za slobodu, odricajuci se raznih stvari koje sam mogao da imam na ustrb slobode. Zasto bi bilo drugacije i na ovom nivou? Uvek sam pricao, bolje 5 minuta slobode, nego zivot u ropstvu. Dragi moji, danas je doslo krajne vreme da se oslobodimo, odbacimo svoje okove, odbacimo svoje predubedjenja, odbacimo svoju kulturu, licnost i sve kancerogeno stvarano od strane kancerogenog sistema, ocistite i otvorite svoje umove, nemojte biti ograniceni kada dodju prave stvari, ocistite svoje hard diskove od virusa i malware-a. Odbacite svoje operativne sisteme.....format c:

Damari 1: Lovci u Avionu

Iz Knjige "Damari" Antoni De Melo. Inace knjiga je skup najrazlicitijih mudrosti iz svih krajeva sveta. Za svaku preporuku. U sledecih par postova izdvojicu par prica.

 

LOVCI U AVIONU

Dva lovca iznajmila su avion da ih preveze u divljinu. Nakon dve nedelje pilot se vratio da ih ukrca; pogledao je životinje koje su ubili i rekao: »Avion može da nosi samo jednog bizona, ostale ćete morati da ostavite.«  »Ali prošle godine pilot nam je dozvolio da utovarimo dva bizona u isti ovakav avion«, pobunili su se lovci. Pokoleban, pilot je na kraju resio: »U redu, ako ste prošle godine to uradili, pretpostavljam da će nam to i ovog puta uspeti.« I tako, avion je uzleteo sa tri čoveka i dva bizona, ali nije uspeo da se digne u visinu, već je udario u obližnje brdo. Ljudi su se nekako izvukli iz olupine i pogledali oko sebe. Jedan lovac upitao je drugog: »Sta misliš, gde se nalazimo?« Razgledajući teren, ovaj je odgovorio: »Mislim da smo oko tri kilometra levo od tačke gde se srušio onaj avion od prošle godine.«

 

Komentar: Jasna je pouka ove price, neverovatno je kako neki nikad ne nauce!

Kraj sveta?

Ideja kraja sveta utkana je u nasu civilizaciju kroz brojne literarne, epske i religijske mitove, cija je svrha cesto podsecanje na siru percepciju naseg postojanja. Svako ko je malo vise istrazivao alternativnu istoriju i knjige, dosao je do cuvenog datuma kraja sveta, 21 ili 23. decembar 2012 godine. Postoje brojni dokazi da je taj datum, ovoga puta tacan. Ovaj clanak nema nameru da dokazuje tacnost ovog datuma, vec da proba da da hipoteticki zakljucak, tacku na i izgubljene generacije. Mnogima je uopste ideja kraja sveta toliko odbojna i strasna da se ne usudjuju ni misliti o tome, pa cesto kod ove teme izbegavaju svaku pomisao da ona moze biti tacna (dovidjenja). Naime vecina ljudi koristi sistem "Wishfull thinkinga", ili u prevodu, ako ne mislim o tome, nece se desiti, sto naravno nema veze sa nekom objektivnom istinom, no, da budem iskren, poprilicno pomaze takvoj osobi da se oseca dobro. No ipak, objektivno se neki dogadjaj nece desiti, ukoliko ne mislimo o njemu, mislim da nije potrebno navoditi primere ove hipoteze i da se svaki koliko toliko odrasli covek na ovoj planeti moze prepoznati u ovome. Dakle, nasa civilizacija ima jedan veliki hendike, koji je prati kroz vekove, a to je nemogucnost objektivnog razmisljanja, to jest percepiranja sveta bez filtera-sundjera percepcije. Brojni istorijski dogadjani nam dokazuju nemogucnost ljudskog bica da objektivno analizira bilo kakav dogadjaj, pojavu, bez ukljucivanja njegove licnost i filtera. Istina tako su nastale najbolja umetnicka dela nase civilizacije, silne nagomilane emocije, najcesce negativne, bile su najveca muza umetnika-pacenika. Ipak vecina ih je ostala uskracena za objektivnost. Cak je i tema kraja sveta uvek percipirana iz personalnog ugla i kakve posledice moze ostaviti (gle cuda) na njegovo licno postojanje. Ideja smrti, koja se krije u pozadini ideje kraja sveta je u stvari glavni faktor samozastite licnosti koja sprecava jedinku da razmislja o tome slobodnije i otvorenije. Koliko god se covek trudio da zivi zivot, postoji ta nelagodna cinjenica koja mu nekako sve kvari - smrt - kraj postojanja. Oni hrabriji su se drznuli filozofirati o smislu zivota i pored neminovnog nistavila. Nihilizam je doduse uspeo da neke pojedince oslobodi straha od smrti, medjutim po meni su podbacili u uspesnom definisanju smisla zivota koje stoji kao mis pored slona velikog nistavila. Nihilisti su ocigledno ignorisali grandioznost kreacije vidljive na svakom koraku i utkanu u samu srz naseg postojanja. Problem lezi u tome sto je ljudsko bice savrseno opremljeno za samospoznaju i put ka istini. Losa vest je da je vecina ljudi tu sposobnost ili izgubila ili je nikada nije ni razvijala. Ne mozes postati dobar muzicar ako nisi vezbao bez obzira na talenat. Dakle ljudi poseduju talenat za istinu, koji je duboko ususkan ispod svakodnevne realnosti i potreba i ideja koje su nam nasi vrli preci ostavili u nasledje. Drustvo, sistem i moralne norme koje su nam tako samouvereno ostavili imaju jednu strasnu posledicu, a to je da nam to nasledje ometa "radar" za otkrivanje istine. Ideje morala, loseg i dobrog ostaju zauvek sakrivene ispod pojmova koje tako "tacno" opisuju ove pojave. Ljudi razmisljaju kroz pojmove, disu, vide i cuju kroz pojmove. Zivot je pojam, smrt je pojam. Ljubav je pojam, istina je pojam. Smisao zivota je pojam. Svaki put kada necemu damo ime, kada ga ukovemo u pojam, nacinili smo prvi korak ka nerazumevaju njegove prave vrednosti. Cak kada nas iskreno prozimaju pitanja istine, pocetka i kraja sveta, smisla zivota i smrti, ostajemo utucani u nas perceptivni zatvor od pojmovnih resetaka cvrscih od najjaceg celika. Postavlja se logicno pitanje (logika nam je jedino i preostala) sustine straha od kraja sveta i smrti. Da li je taj strah posledica naseg perceptivnog zatvora i umne smrti cak i pre one fizicke? Da li se bojimo mraka jer ne umemo da vidimo svetlost? Da li smo slepi, ili smo samo zatvorili oci? Da li smo gluvi, ili su nam usi pune zaglusujucih pojmova? Da li dodirujemo, ili pipkammo realnost u mraku, mracnu realnost kakvu nam mogu definisati samo pojmovni dokazi? Da li mislimo i postojimo, ili zongliramo pojmovima kao klovnovi? Smrt je logican proizvod ovakvog razmisljanja. Smrt i kraj je "tacka na i" ugusene civilizacije, smrt postojanja kao sasvim pojmovno normalna posledica lineranog postojanja. To nema veze sa objektivnim vidjenjem stvari. Nije ni cudno da je misao kraja sveta izbegavana kad god je to moguce. Sve se iz perspektive ove jadne civilizacije svodi na vreme, timer, otkucaji do kraja. Ironicno je to sto niko do sada nije mogao definisati vreme i ostati ziv. Sustinu promene argoantan coveculjak je uspeo spakovati u prljavi i uvredjujuci pojam vremena, zauvek nam zatvarajuci mogucnost shvatanja promene. Pocetak i kraj tako ostaju zauvek zarobljeni, a ljudski umovi uskracenu za svetlost prosvetljenja shvatanje najosnovnijeg mehanizma kosmosa. Ne trebamo se bojati kraja sveta i smrti, mi smo vec mrtvi, mrtvi kao i nasi pojmovi....

50 najboljih ateistickih izreka

Na ovom linku mozete videti izbor 50 najboljih ateistickih izreka izrecenih od strane poznatih i manje poznatih licnosti. Ja izdvajam par a za sledeci posto cu mozda odabrati neke po svom izboru:

 

 MarkTwain: “It ain’t those parts of the Bible that I can’t understand that bother me, it is the parts that I do understand.”

 “In God We Trust.” I don’t believe it would sound any better if it were true.

Voltaire: Those who believe absurdities will commit atrocities.

  Christopher Hitchens: What can be asserted without proof can be dismissed without proof.

  Edward Gibbon: Religion is regarded by the common people as true, by the wise as false, and by the rulers as useful.

 Unknown: Give a man a fish and he will eat for a day; teach a man to fish and he will eat for a lifetime; give a man religion and he will die praying for a fish.

 Isaac Asimov: Properly read, the Bible is the most potent force for atheism ever conceived.

 

Ljudsko srce

jedna lepa indijska prica iz knjige - Novi Dan - Antoni De Melo:

 

Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali i trazili od njega sve i svasta. Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: "Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: "Na vrh najvise planine na svetu" drugi: "na dno okeana, tamo te niko nece pronaci", treci: "Najbolje da se sakrijes na tamnu stranu meseca, to je najbolje mesto, ko bi te tu pronasao?" Na kraju bog se obrati najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:"Gde da se sakrijem?"
     Andjeo se nasmesio i odgovorio mu:"Sakrij se u ljudsko srce, to je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze".

 

Kineske mudrosti 1

Ji Djing odlomak: 

 

Veliki covek je onaj cije su vrline u skladu sa nebom i zemljom; svetlost u skladu sa Suncem i Mesecom; delanje u skladu kao smena godisnjih doba; radosti i tuge (sreca i nesreca) u skladu sa bogovima i demonima. Kada dela pre neba, nebo mu se nece suprotstaviti. Kada sledi nebo, prilagodjava se zakonu neba. Ako mu se nebo ne suprotstavlja, kako ce onda ljudi, bogovi i demoni!

 

 

 

kratke price by dmc: buducnost je izvesna

Daleka buducnost.... Doba Venomha velikog, godina Venomha 458, sina otelotvorenja sina bozijeg Ravenomha. Deca Ravenomha se nalaze pred zavrstekom vekovnog zadataka. Uskoro ce svi ljudi na nasem trozvezdanom sistemu biti ujedinjeni pod simbolom velikog Venomha. Pobunjenici ciji su dani odbrojani ce uskoro doziveti krah, a njihovo poslednje uporiste je sveta planeta - zemlja, odakle je potekao zivot blogosiljan Ravenomhinim suzama. Ti zavedeni primitivni pagani, sledbenici starih religija kao sto su Hriscanstvo, Islam i Budizam, moraju biti asimilovani u nase napredne drustvoeno religijske tokove i moraju prihvatiti jedinu PRAVU religiju, jedinog boga Ravenomha, cija se presvetla rec otreznjenja zacula pre skoro 5 vekova. Ko ne bude hteo da prihvati presvetlu rec Ravenomha morace biti zrtvovan u njegovu slavu. Ostaci tih paganskih religija zauvek moraju biti dezintegrisani, jer Ravenomh je rekao da pored njega ne moze biti drugih bogova. I dok se poslednji svemirski brod spusta na zemlju, covecanstvo konacno obasjava svemocna i pravedna svetlost velikog Ravenomha.....