EVIL or label?

    Nikad nisam verovao da postoje istinski zli ljudi, i uvek sam smatrao da je ono sto mi nazivamo "zlim" u stvari posledica komplikovanih, namernih i slucajnih okolnosti. I bez obzira sto ponekad na prvi pogled kod nekog coveka ne mozete naci ama bas nijedan razlog zbog kojeg bi on bio "zao", jer kod  jedne takve osobe nema nijednog od parametara koje moderna nauka smatra mogucim uzrocima nekog kriminaliteta ili devijantnog ponasanja. Cini nam se da je ta osoba imala samo najbolje uslove da bude "normalna" jer toboze imala je dobre roditelje pune ljubavi, dovoljno finansijskih sredstava da ne brine o novcu ili sigurnosti, a takodje nije bio izlozen scenama nasilja ili nekim velikom emocionalnim sokovima, pa opet, osoba se smatra "zlom". Uistinu da li razloge za necim sto bi nazivali "zlom", koje bih ja pravilnije nazvao "ponasanjem koje nije u skaldu sa normama vecine", treba traziti u eksternim parametrima ili se ono nalazi negde u nama, nasledjeno iz nekih mozda proslih zivota ili inkarnacija ili mozda ipak ne znamo dovoljno ljudsku psihu da bismo mogli tako nesto da sagledamo iole objektivnije nego uporedjivanjem necijeg ponasanja sa nekim mainstreamom kojeg smatramo kao "norma" u datom momentu?
    Ako bih se drznuo spekulisati sa mislju da postoji reinkarnacija ili karma, stvari bi mozda naizgled bile jasnije, bar bismo mogli naci kakvo takvo obajasnjenje za devijantno ponasanje nekog pojedinca koji naizgled nema razloga za takvo ponasanje. Ili razloge treba pronalaziti u nekoj cudnoj vrsti bolesti, ili mozda nedovoljnom razvijanju nekih centara potebnihza optimalno funkcionisanje psihickog sistema. Ne bi me cudilo. S obzirom na moje posmatranje vecine ljudi i njihovog nepostojeceg truda na ulaganju u sebe, to me stvarno ne cudi, ne misleci pri tome na trud koji prosecan covek ulazi u potragu za skupim diplomama sa kojima ce si priustiti stvari sa kojima ce samo dublje utonuti u san "zivota", vec na trud koji bi po meni svako trebao uloziti da pre svega pokusa da postavi temelje svog zivota na pravo mesto, te da moze u stvari da startuje od nule, a ne iz debelog perceptivnog minusa, na kome kasnije gradi citav svoj zivot do tcke kada vise ne moze svesno da razluci externe elemnte svoje licnosti od "sebe". Mozda u jednom momentu nasa licnost vise ne moze izdrzati toliko externih elemenata pa i to sicuscno preostalo "ja" u nama jednostavno popusti i nama potpuno zavladaju externi elementi, a s ozbirom na to da do nas stizu svakodnevno elemnti poput straha, nepoverenja, mrznje, ocaja i besmisla, mozda tu treba nalaziti razlog necega sto mi kasnije opet kroz nase perceptivne filtere ocenjujemo kao zlo, opet nas tako ostavljajuci u nemilosrdnim rukama subjektivizma nasih interno "externih" elemenata kroz koje razmisljamo misleci da su to u stvari nase misli, tacka 0, ili objektivni centar - temelj, kroz koji percipiramo jednu objektivnu stvarnost.
   S obizrom da je pred nama skoro nemoguca misija, velika vecina ljudi jednostavno nije dorasla zadatku koji je pred njima i u samom startu je osakacena za najubojitija oruzja koje modernom coveku trebaju - objektivno razmisljanje i sumnja. Ne zalazeci opet u definiciju objektivnosti i uopste koliko je u stvar moguce definitisati objektivnost - opet - subjektivnim pojmovima iz mog takodje perceptivnog kaveza, u slucajevima kada to shvatam, a to verovatno nije dovoljno cesto, u pomoc dolazi stara dobra sumnja. Stanes, razmislis, i otprilike se nosis onom cuvenom "marfijevom idejom". Ako ti je nesto naizgled potpuno jasno i mislis da znas kako i zasto radi tako kako radi - verovatno ne razumes stvar do kraja i najverovatnije da si nesto propustio. Smesno ali istinito, i ne mogu a da se ne zapitao koliko bi jedna prosta humoristicno satiricna izreka mogla da nam pomogne u svakodnevnom zivotu. Mozda onda ne bismo olako osudjivali akcije drugih, ili masovno hrlili izvodeci obrede ove ili one religije, ili na glas citirali ove ili one ideje filozofa ili mislilaca, koji su uzgred budi receno i sami uvek tvrdili DA ne znaju, ili da nisu verovatno u pravu (bar oni pravi), jer bismo stvari pre prihvatanja propustili kroz taj pozitivan filter, da verovatno ne razumemo stvar o kojoj sudimo do kraja, pa bi nas mozda to shvatanje podstaklo da ili naucimo vise ili da bar ne osudjujemo zalud.
    Tako je verovatno i sa zlom, ako nam se cini da ne znamo zbog cega je neko zao, to je najverovatnije zbog toga STO stvarno i OBJEKTIVNO to ne znamo. Cini mi se da znamo toliko malo da sam odusevljen kako se drznemo bilo sta i reci, ali da n zalazim sada u ekstreme. Sustina je da ostavimo zlo tamo gde mu je i mesto, u spekulacijama i neznanju, a da pokusamo bar u nasim malim perceptivnim kavezima da se ogradimo od neprekidnog analiziranja i uporedjivanja akcija sa normama, jer setite se - verovatno da nam je nesto promaklo, pa se bolje okrenimo traganju za onim sto fali nego da dajemo falicne ocene...

Tockovi samsare

ljubio sam, i bio sam ljubljen, voleo sam, i bio voljen, bio gazen, i gazio sam, bio ljubomoran, zbog mene bili ljubomorni, mrzeo sam, i bio mrzen, dotakao dno i video najvise vrhove, bio bogat, bio prosjak, bio mudar i bio budala, bio umeren, i bio razvratan i extreman, bio dzentlmen i bio prostak, shvatio sve, a opet nista, voleo sve, a opet mrzeo sve, procitao sve, pa opet spalio sve sto sam procitao, naucio sve, zaboravio sve, ucio sam, i bio ucen, mucio sam i bio mucen, klecao sam, i drugi su klecali predamnom, bio postovan i postovao sam druge, smejao se, ronio u suzama, osudjivao i bio osudjivan, trazio boga, i on se trazio u meni, pio najbistriju vodu sa svetlih bunara, i gutao najgore otrove najtamnijih poroka, video najsvetlije oci i gledao u dubinu ociju zle zveri, mazio kose prelepe zene, cupao kosu odvratnih stvorova, bio milovan od rajske muzike i siban od grlatih primata, upoznao sebe, poznavao sam druge, imao drugare, bio sam drug, prevario sam i bio sam prevaren, ukrao sam i bio sam pokraden, video trijumf zla i besa nad nemocnim i kortkim, kao i trijumf najviseg dobra i krotkih i nevinih nad najmocnijim i zlima, trazio i nasao istinu i opet je izgubio i ona je nalazila mene, cesto bio na pravom putu, jos cesce skretao, video boga, i on je video mene, napravio zivot, i on je napravio mene, oduzeo zivot, i on je uzimao mene, video one koji su pricali o dobrom a radili zlo, i one koji su mislili zlo a radili dobro, cuo plac bebe i jauk starca, smejao se i bio ismevan, zeleo sam, i bio zeljen, zeljan ostao kao i povratio od sitosti, bio sam gladan, a bio sam i sit, bio sam mali, bio sam i veliki, bio sam uplasen i plasio sam, plakao sam i ljudi su plakali zbog mene, gadio sam se, i drugi su se gadili zbog mene, bio sam rob, bio sam i slobodan, bio sam sef, bio sam i podredjeni, video srecne pocetke i nesrecne krajeve, kao i nesrecne pocetke a srecne krajeve, kao i krajeve svih krajeva i pocetke svih pocetaka, osetio tihi povetarac kao i gromoglasnu buru, imao sam i drugi su imali mene, boze daj mi snage da vidim svetlost iza teskih tockova samsare....

Za M. 

Religija u tri recenice

Otprilike sam dosao do vrlo slicnog zakljucka kao i ova hodocasnica iz knjige Antoni De Melo - Damari:

Molitva hodocasnice

»Gospode, molim te da mi oprostiš tri velika greha: prvi je što sam pošla u hodočašće po svetim mestima, ne pomislivši da si prisutan svuda i na svakom mestu; drugi je što sam često tražila tvoju pomoć, zabo­ravljajući da ti bolje znaš od mene šta mi je potrebno; i na kraju, jer te sada molim za oproštaj grehova, iako znam da su mi oprošteni pre nego što su i uči­njeni.«

Ljudski odnosi 1: predrasudi

Izuzetno vruc dan. Mladic se iz duge setnje u prirodi vraca kuci. Prolazeci pored male i neugledne kafane iznenada shvati koliko je u stvari zedan i bez obzira na izgled kafane odlucuje da svrati na pice. No, bio je prijatno iznenadjen kada mu je u susret dosla prelepa konobarica koja ga je ljubazno upitala sta pije. "Jednu koka kolu, molim vas lepo" - rekao je mladic. "Stize odmah" - odgovorila je konobarica ljupkim glasom. Mladic nije mogao da skine pogled sa prelepe konobarice. Kad je popio pice otisao je kuci i ispricao drugarima o prelepoj devojci koju je sreo u toj "rupi". "Bas mi se svidela devojka, ali znas, ipak kada bolj razmislim, na duge staze, sta bih ja i devojka koja radi u toj kafani imali zajednicko, mislim ipak, ja sam svojom ljubalju prema knjigama i filozofiji trebalo bi da budem sa nekim slicnim sebi" - ispricao je drugarima. No drugovi su ga nagovarali da joj ipak pridje i pozove napolje, o cemu je on dugo razmisljao. Od tada je svaki dan kada se vracao iz setnje svracao u kafanu da popije pice, ne bi li jos jednom video prelepu konobaricu. Posle 2 nedelje je konacno skupio hrabrosti i kada je dosla da naplati upitao ju je drhtavnim glasom: "Znas, mnogo mi se svidjas, zeleo bih da te pozovem na veceru sa mnom, ako zelis da se malo bolje upoznamo". Ona mu na to odgovori: "Zao mi je, ali imam decka" - odgovorila mu je direktno, dok je u sebi razmisljala o tome kako nikad ne bi mogla da izadje sa nekim luzerom koji dolazi u ovakve kafane, jer ipak ona voli knjige i filozofiju i potreban joj je neko ipak intelektualno jaci. Odlazeci te veceri iz kafane bila je presrecna sto joj je to poslednji dan u toj kafani, jer joj je drugarica koju je menjala ozdravila i dolazi sutra konacno na posao.

By dmc/MMIX

Beyond sun

Nema niceg novog pod suncem, rekao je jednom neko pametan i nacitan. Posle odredjenog vremena stices utisak da se sve ponavlja, bez obzira na vesto upakovane forme - ipak, principi i ideje ispod lako se prepoznaju. Da li su ideje konacne? Cak je ideja o beskonacnim idejama vec provaljena. Kako u svemu tome osetiti onaj kreativni i iskonski osecaj zadovoljstva kada saznas nesto novo. Da li smo dostigli limit ideja? Da li su ideje ogranicene zbog ogranicenosti nasih kognitivnih sposobnosti ili su te ideje uvek postojale kao primordijalne, a mi i nase razmisljanje i obrada samo jos jedan instrument koju su dali formu tim idejama?
    Zasto uopste ova tema. Neko me je skoro upitao zasto vise ne pisem. Recimo da je odgovor usko vezan za ovu problematiku. Svaku ideju koju sam ikada imao u zivotu, kasnije sam je ili nasao ili procitao, vesto zapakovanu i sakrivenu u naizgled nekoj drugoj ideji. Pitam se da li ima smisla uopste nesto i napisati, i da li uopste mozemo i napisati nesto sto ce ispod svih stilova i formi sadrzati novu ideju. Mozda je ta forma ono sto je potrebno kreirati, mozda je to ono sto je originalno. Mozda je ideja+forma=nova ideja, ali naucio sam da u zivotu ne gledam pakovanje vec ono sto je upakovano. Razmisljam, mozda je nekoj staroj ideji potrebno novo ruho, nesto kao novo pakovanje da bi bila prijemciva i shvacena od strane ljudi koji su navikli na formu drugaciju od one u kojoj ju je neko pre toga napisao. U potrazi za idejama prinudjeni smo da idemo dalje od sunca, za jos samo jedan kratki susret sa slatkim osecanjem saznanja, pa makar ta ideja bila i saznanje o njegovoj granici i konacnosti.
    Ne znam sta me tamo ceka, ali jedva cekam to nesto potpuno nepoznato, nesto na sta nije pao tracak zraka ovog sunca unistitelja pa makar to bio i neki novi mrak.... 

Pravdanje

Ne, ovoga puta nije rec o opravdanju za bezanje za casova, u pitanju je ultimativno pravdanje, pravdanje sebe pred samim sobom i drugima. Covek kao socijalno i drustveno bice uvek tezi da opravda svoje stavove i da ih nekako uklopi sa mainstreamom, svesno ili nesvesno trazeci pozitivnu potvrdu od istog. Vecini ljudi, ma koliko se trudili da tako ne bude, potrebno je odobravanje sredine, partnera, okruzenja, drugova, sefa, popa, majke ili taste  za svoje akcije ili stavove. Tokom godina unazad pazljivo sam analizirao ovu meni zanimljivu pojavu, koja u svakodnevnoj vrevi i obavezama lako moze promaknuti "svesnom" delu nase licnosti. Najveci apsurd u celoj prici su po obicaju (opet samopravdanja) kako nama nisu potrebna pravdanja, i kako nas bas briga sta drugi misle o nama i tako opet cinimo zacarani krug iz koga retko ko kada moze izaci. Doduse ne krivim ljude, tesko je posle svih indoktrinacija, programiranja i ucenja toliko besmislenih, bespotrebnih i apsurdnih stvari imati istinski svestan i objektivan pogled na ono sto se desava oko nas i u nama. Mogli bismo reci da i nemamo druge alate osim onih kojima smo prvobitno i osakaceni. Etikete, floskule i predrasudi su nam nazalost cesto jedini nacin mainstream komunikacije, sa mozgom koji stalno nesvesno pokusava da se u to uklopi bilo da su u pitanju nase vrline ili mane. Uvek je kriv neko drugi, neko negde nije uradio nesto sto je opet moralo da bude uradjeno, kada je lose uvek je uradio neko drugi, kada je dobro, naravno da sam JA najbitniji u celoj prici. "Nema veze sto sam ukrao, ali mene su prvo otpustili sa posla, nema veze sto sam ubica, taj covek je ionako bio los"..., primera ima dosta a meni su najapsurdniji oni seksualni ili religijski ili sacuvaj i sakloni boze seksualno religijski. Skoro sam naleteo na stavove homoseksualaca i transeksualaca vernika, koji su uporno trazili razne sakrivene pasuse u religijskim knjigama i dogmama ne bi li se nekako uklopili u tu pricu (to jest kako biti transeksualac ili gey i vernik a da to nekako "stima" sa "religijom" koja to po mainstreamu osudjuje). Naravno da nemam nista protiv seksualnih sloboda drugih kao ni protiv njihovih religijskih opredeljenja, ali je ovde ocigledno na delu upravo onaj apsurd sa pocetka, a to je da ce covek uvek naci nacina da uklopi svoje stavove i misljenja sa stavovoma za koje smatra da su pravilni ili pozeljni. Razmislite na momenat o tome, i setite se koliko ste puta izmenili, prosto omeksali ili prilagodili svoje stavove ne bi li sredina ili sagovornik reagovali potvrdno. Zasto su nam potrebne te prazne reci? Zasto dozvoljavamo da nam par reci ili srusi ili ispravi zivot. Istinska moc da se tome odupremo je sakrivena u nama, ispod relativnosti, ispod licnosti i ispod ega. Zelim vam srecu u pronalazenju .... 

Posto orgazam?

Najnovije istrazivanje koje je preneo timesoneline, kaze da su naucnici pronasli vezu izmedju dubine dzepa muskarca i frekventnosti zenskog orgazma! Naime po njihovim istrazivanjima te dve stvari su po njima usko povezane. Ovo kontroverzno istrazivanje dalje tvrdi da su zene "programirani tragaci za zlatom". Takodje se navodi da su i zene i muskarci genetski preprogramirani da eksploatisu jedno drugo radi postizanja sto boljih sansi da njihovi geni prezive. (vise u clanku ovde)

--my 2 cents: what the fuck? Kada ce naucnici jednom da skontaju da ljudi nisu zivotinje i da bez obzira na nase nagone koji postoje i nase gene, postoji nesto sto se zove SVEST i razum, sa cijim pravilnim razvitkom mozemo pobediti nasu genetiku.. Pa svakako da nam nauka u tome vrlo slabo pomaze sa ovakvim istrazivanjima. To je samo jedan aspekt nas... Ne kazem da se nisam uverio u selekciju koje zene vrse i da novac iliti da partner koji je nezavistan i "finansijski likvidan" ima odredjenu logiku u odabiru, ipak bez obzira na vecinu ili nauku, dajem prednost ljudskoj svesti i razumu nad svim ovim stvarima... Hmm nesto i razmisljam po ovoj teoriji onaj ko nije koristio svest vec nagon nasao je slicnog sebi, jer je onaj svesniji verovatno video besmislenost sveg i otisao u filozofije ;) U svakom slucaju zanimljiva tema za razmisljanje, ali treba gledati stvari iznad tog nivoa!!>..

l8r 

NO time to waste

"Oppression that cannot be overcome does not give rise to revolt but to submission" - Simone Weil

TAO in me

20.

Izmedu "Zacelo" i "ValjdA"
kakva je razlika?
Izmedju "Dobra" i "Zla"
kakva je razlika?
Zar moram i ja da se klanjam, cemu se svetina klanja?
Oj samoco ledna, bez konca, kraja i dna?
Svi ljudi su tako vedri
Kao da bas krecu na prolecno slavlje,
i po obicaju se penju na zrtvenu kulu.
Samo se ja kolebam, cekajuci znamenje:
kao detence koje jos ne ume da se smeje;
nemiran, poput beskucnika lutam.
Dok svi ljudi uzivaju u izobilju,
samo ja stojim po strani
U meni kuca srce budale;
ni sam sebi nisam dovoljno jasan.
Svetovni ljudi su vedri;
samo u meni vedrine nema.
Obicni ljudi se snalaze lepo
samo sam ja tako pometen,
i nemiran, poput mora,
vecno uzburkan.
Svi ljudi imaju svoju svrhu,
samo sam ja zaludan ko prosjak.
Sta mogu kad nisam isti ko svi:
U ceznji za hranom Velike Majke
pronalazim smisao celog zivota.

Lao Ce - Tao te djing - poglavlje 20 

Questions to Answers

Who am i?
If i am not anything,
Who am i?
If i am not everything,
Who am i?
if i am not my thoughts,
who am i?
If i am not my opinions,
who am i?
If i am not my word,
Who am i?
If i am not my soul,
Who am i?
If i am not my joy,
Who am i?
If i am not your sorrow,
Who am i?
If i am not real?
Who am i?
If i am not big deal?
Who am i?
If i see no god,
Who am i?
If i am not a god?

dmc/MMVIII 

Vision of the future

We Share The Same Dream

Posle godina citanja, istrazivanja, sumnje, ohrabrenja i besmisla, pitam se da li imam dovoljno objektivnosti da procenim da se krecem u zeljenom smeru. Budina izreka kaze: "Na putu ka istini mozes naciniti dve greske, da na tom putu skrenes, ili da nine krenes". Uvek sam smatrao da je bolje i samo krenuti i negde zastraniti nego ni ne krenuti. I dalje mislim tako, cak i kada sam tom putu prelazim (ili se vratim oko) ozbiljne prepreke. Ono sto nisam mogao da pretpostavim je taj vrtlog rusenja mog zivota koje za sobom ostavlja moja potera za istinom. Rizikujuci da zvucim pateticno, i deja vu, ta mora biti da sam na dobrom putu. Pitanje cene postavio sam odmah sebi jos na pocetku potere. Da li cu moci i hteti platiti ovu najskuplju drumarinu kada za to dodje vreme. Kojim mostovima mozemo preko preko jaza izmedju sebe i drugih? Da li takvi i postoje, da li sam nesto propustio, ili je to "normalno" na takvim putevima. Sada kada bolje razmislim, konacno kapiram zasto su ti stereotipi sedih mudraca na planini koji samuju. Pa ipak, mora da postoji nesto, neki nacin, nesto sto oni nisu shvatili, da ne ostanes sam a budes mudar. Razmisljam, mozda mi ako budem dovoljno mudar i skontam onu o povezanosti svega, drugi ljudi nece nedostajati ili biti potrebni. Mozda ako skontam i onu drugu o iluziji realnosti, takodje nece biti ni bitno sta u njoj postgnes, jer je sve ionako iluzija obrazovnog karaktera. Kako znati za koje se ljude boriti a koje pustiti da odjasu u zalazak realnosti? Do sada mi je jedini pravi putokaz bila nedokuciva intuicija, zbog koje sam imao cast biti sa ljudima, koje ne bih drugim sredstvima mogao bolje odabrati i da sam hteo. Kako imati nelinearni odnos u linearnom mestu? Razmisljati kako ja kazem, za sva vremena. Ceo koncept i ideja je svakako tesko dokuciva bicima koja svoj smisao mogu videti jedino tako. Pa ipak, bez obzira na sav jaz medju nama, na sve porusene mostove nastale zbog jednostavnog nerazumevanja, zbog svih onih balona percepcije koji zamucuju i nikako da puknu, mi delimo isti san, a to je istina ili istinski smisao ove nase linearne igrarije koju zovemo zivot.

Dan Posle...

Dan posle. Sta reci? Posle uspesne zurke (hvala mamici na tortici) bez glavobolje koracam u jos jedan novi post. Nisam jedan od onih koji previse veruju u samoproklamovane odluke. Te od ponedeljka, od sledeceg meseca ili od nove godine cu ovo ili ono. Sustina je prosta, ako kanis naciniti neku odluku, ucini je sad i odmah. Prestani jesti slatkise sad (vadi taj snikers iz usta), idi vezbaj (gasi taj komp na kome citas ovo i mrs napolje pored reke na dva kruga dzogginga).. Prestani varati (sad i odmah, znam da je mala slatka, ali ti volis tvoju zenu), pomozi onima koji nemaju (ajde, ajde, vadi te pare sto ces ionako da spiskas na kladionicu) i naravno nemoj ici u kladionicu (ali bas veceras je ta utakmica na kojoj 10000 posto dobijas), budi mudar (sad i odmah, i batali prazne price, vec .........

......... 

Dve godine bloga

Hm, sta reci posle 2 godine blogovanja i 180 clanaka kasnije? Da li sam pametniji? Reci da sam naucio nesto novo, ili da sam postao popularan !? Xm, ne znam, razmisljajuci unazad, nisam imao previse ocekivanja od svog bloga (reko da napisem nesto da se navuku mangupi), ono, rekoh ko se slucajno nadje ovde, imace sta zanimljivo da procita, pomislio sam tada, ili bicu dovoljno smesan pa ce neko makar posteno da se nasmeje. Kada razmislim malo bolje, moj blog najvise znaci meni samom. Da, bas meni, jer nekako kada gledam i citam sve ove moje clanke, pisane u svakakvim raspolozenjima i sa razlicitim emocijama, nekako kroz svoje clanke mogu proziveti sve te emocije ponovo. Bilo je tu naravno i negativnih emocija, i nekih za koje smatram da sam prevazisao (jelte napredovao sam svakako u dve godine, govori mi ova moja ego manijacna licnost) .. Istina je negde tamo, rekao bi Molder, a ja kazem, istina o meni se nalazi negde ovde, upravo izmedju ovih mojih redova, ali i negde tamo (vrati se moldere, dosta je bilo sex-a)... Saberi oduzmi, ipak sam ja dosta naucio od svoga bloga, ako nista drugo, kako treba pisati da se ne svidjas sirokim narodnim masama... Sudeci po broju poseta poprilicno sam uspeo, i sudeci po vaznosti u samoproklamovanim elitnim blogerskim krugovima Srbije i dalje sam niko i nista.. Pobeda kakve bi se dicio i sam konfucije, kada bi se ikada dicio :) jes, nisam Lao Ce, on nije zeleo da se cima sa zapisivanjem svojih mudrosti, jer po njemu cemu pisati nesto sto ce svakako neko pogresno protumaciti, no neko ga je ipak iscimao, pa je iza njega ostao nepresusan izvor mudrosti (koga sam svakako pogresno protumacio, da se iscimao vise, mozda bi ga razumeo i vise :) ja za razliku od njega zelim da pricam o mudrosti, hocu da dokazem da mudri mogu i da govore, ne samo da cute... Okej, verovatno cu potrositi jos mnogo kilobajta pre nego sto to dokazem, ne brinite se, za sada mi je ostanak zagarantovan, naravno ukoliko pre toga nesto ne cacnem pa ceo ovaj sistem dozivi sudbinu o kakvoj je Konfucije mogao samo da sanja. Posto je ovaj blog zapoceo Pikardom i zvezdanim stazama, mogu vam u trekijevskom stilu samo reci pravac bloga - "To Boldly go where no man has gone before", warp 9 number 1, engage.....

Kapitalisticki apsurd

Svi znaju da sam antikapitalisticki nastrojen i mislim da je to vrhunac ljudske gluposti i pohlepe koju je iznedrila moderna civilizacija. Sada neko ce reci da je to do sada sistem koji je najbolji i pruza u odnosu na sve dosadanje najvise slobode, a ja bih mogao sa njima do sutra pobijati takve teorije a da ne dodjemo do crno belog zakljucka iz prostog razloga jer ga nikad i nema (Gde ce se moj kolega Patos sloziti :).. Elem ono sto me je inspirisalo na novo pljuvanje po kapitalizmu je e-mail koga sam upravo primio od cuvenog YouTube-a i u kome me obavestavaju da je moj (mislim jedini) video uklonjen zbog AUDIO copyright krsenja prava. O cemu se radi, kolege iz BMW kluba iz Zrenjanina su me pre godinu dana i jace zamolili da uploadujem video njihovog BMW skupa koji je odrzan u Zrenjaninu. U pitanju je video gde je prikazan skup, automobili uz naravno prigodnu muzicku pozadinu (ne secam se koja je stvar u pitanju)... I znaci sada ladno zbog pratece muzike koja ide povremeno u pozadini videam, CEO video je skinut sa Youtube-a!! Pitate se sta se bunim pa to je normalno!!>. jeste kako da ne .. Da ne mozes na YouTube-u ovog momenta naci tipa 100000000000000 Spotova i muzike za BILO koju pesmu ikada koja mi padne napamet... I zamislite, ja sam najveci krsilac autorskih prava!! Pa ovo je stvarno za bibliju gluposti... Inace cela ta stvar oko copyrighta... kao sto je i Michael Moore u jednom od svojih dokumetaraca prikazivanjem jednog rodjendana odbio da da 10000 dolara koliko kosta koriscenje pesme happy birthday to you, NIKAD u zivotu necu pomoci onome ko moze ultra mega dobro da zaradi od prodaje CD-a ili SAMO koncerta, da mu pomognem da uzima milione mesecno do kraja zivota samo zato sto je drustvo (sada preko drugih sredstava programiranja) !!... nametnulo da se peva ta pesmica na rodjendanu!... Znam da ce se sada javiti 10 ljudi koji ce reci a autorska prava i ono, kradja i sl.. Pa da.. To je upravo zbog pogresno postavljenog sistema.. U nekog idealnom sistemu muzicari treba to da rade iz ljubavi i da ima opet koliko mu je potrebno, a koliko treba da ima i neko drugi koji se bavi drugima stvarima.. Kada ce covecanstvo shvatiti da treba da budemo funkcionalan sistem koji ne moze jedne druge uslovljavati i zloupotrebljavati... Ali sa druge strane ne znam da li uopste mogu da krivim vecinu ljudi... Nikad nisu ni imali sanse posto su radjani u takvom sistemu.> kao sto mi sada osudjujemo doba u kome se nije nije sekirao sto postoje robovi, tako ce nam se buduce generacije smejati za placanje tamo nekih kreativnih autorskih prava.. Da se razumemo jesam za to da se propisno kredituju autori i umetnici, upravo zbog mogucih zloupotreba.. ali da mi neko prica da jebeni eminem crkava gladan sto cu preko you tube-a da ga ostetim za dodatnu milijardu godisnje ... Znaci AMA apsolutno nemam nikakvih simpatija ni prema eminemu ni Bil gejtsu ... Komunizam je izmisljen za vas, lopovi jedni!!... Sve bih ja to na goli otok :) A sada idem pravo na torrent da nadoknadim za emotivni bol koji mi je kapitalizam naneo danas :)