Darwin in love

Skoro sam skontao da je ljubav bolest - potpuno pomracenje racia, potpuno odsustvo logike, dominacija emocija, u stvari ceznja, strast i animalni nagon, svako ko prica drugacije , jednostavno ne zna o cemu prica, 99% ljudi, mesa ljubav i strast, ako bi se i mogla napraviti neka distinkcija, znam da ce vecina od vas koja ce ovo procitati reagovati "ma nemas ti pojma ili nisi nasao pravu osobu", to je vase pravo, svrha mojih iskustava nije da nekome pricam da li nesto postoji ili ne, samo prenosim moje misljenje, ali sledeci put kada budete zaljubljeni, savetujem vam da se setite ovih reci. Secam se da sam se osecao "bolesno" i poremeceno jos pre nego sto se (naravno) sve izjalovilo, moj me je racio uporno samarao ne bi li se na vreme osvestio i video da sam u zabludi. Ok neko ce reci, sve je Ok, ljubav pa cak i cista strastvena, zelja, je potrebna za razmnozavanje vrste, ja kazem ok, ali nemojmo onda mesati babe i zabe, onda strast = ljubav, i nemojmo je onda komercijalizovati, pevati joj pesme i ode, i dramiti kada nas partner flertuje sa drugom, shvatite, to je animalni instinkt, cemu pokusaj racionalizacije i uklapanja u moderne drustvene tokove (pa boze moj, hiljade budala je napisalo kilometarske spevove o tome, a i ova budala se izgleda prikljucuje njima)? Mi mozemo pokusati, ali cemo svaki put omanuti sa svojim racionalizacijama i pokusaja kontrolisanja i uklapanja neceg animalnog ili iracionalnog, nelogicnog u logican racionalan poredak stvari, za kakav smatramo nase drustvo i moderan zivot. Mislim da sam posle svega konacno shvatio o cemu se radi u budizmu, sta znaci samsara, kako te zelje oslepljuju da ne vidis iluziju, i zbog cega je potrebno osloboditi se iste. Secam se kada sam prvi put citao o tome, mislio sam da ti monasi sede isuvise sami po tom manastiru i da ne mogu pricati o necemu sto nisu doziveli, medjutim izgleda da sam morao iskusiti samsaru duboko na svojoj kozi da bih shvatio sta su pricali. Takodje pasusi i pasusi prelepog tao te jinga su posveceni mudrosti odvikavanju od zelja, i teznji nekoj vrsti nedelanja. Uvek sam kao moderan covek radio upravo suprotno od toga - kao i svi drugi, gledao da sto vise delam, nema vremena za stajanje, vreme je novac, ako stojis, stagniras, ma smrdis bre ako stojis u mestu, vreme i drugi ljudi ce te pregaziti.. Sad vidim u kolikoj smo zabludi. Napredak i delanje je stvorlio samo jos vise zelja, zelje samo vise iluzija, i time obezbedilo plodno tle za pletenje jos grandioznije i tesnije samsare, koju cemo verovatno sve manje i manje biti umogucnosti da raspoznajemo. Kao sto je neko od "teoro zavicara" rekao da vlast vise i ne mora da zabranjuje opasne knjige po vlast, jer ima sve manje i manje onih koji ih razumeju, zasto se muciti i braniti i spaljivati, kada za 20 godina niti ce ih iko traziti niti razumeti, a manjina onih koji ih razumeju ili ce ih razumeti ionako nece moci nista da urade. Cini mi se da smo globalno tu negde. Civilizacija ili bar njegova velika vecina niti vise vidi da je nesto pogresno u drustvu, niti zna kako da se oslobodi cak i kad ih vidi, jer "sta tu on moze sam da promeni"... Jos jedna negativna posledica individualizma, "JA sam ne mogu nista", sto neko rece, da ne bi bilo rata, dovoljno je da se svi pojedinci sa obe strane ne pojave na bojnom polju, neko mi rece" eh da je to tako lako, ja kazem DA BAS je tako lako, ne pojavis se ni ti ni 1000000 drugih i nema rata.. molim lepo"... nemogu svih 100000 da vas pohapse... i sta je problem? Znaci ipak neko hoce da ide? Ili sta, pre ces da ubijas druge, to nije problem, nego da izbegnes vlast i njene kontrolore?? Ne kapiram? I ko je kriv? Neko drugi ili ti?! Ali jasno je da je licnost pod kontrolom ne samo vlasti, vec i normi, ponosa i ega spremna na sve vrste racionalizacije i opravdanja, samo da ne vidi "objektivnu istinu" a to je da je velika vecina ratova u interesu par mocnih pojedinaca i da on predstavlja topovsko meso u celoj prici.. Mozda i ovde treba traziti uzroke u nasoj duboko sakrivenoj a jako uticajnoj animalnoj prirodi koja pored "ljubavi" rukovodi i nasim ubijackim instinktima. Mozda, ali ipak, nismo mi zivotinje, koliko god nas "Darwin" pokusao predstaviti. Zakon jaceg? Pa molim vas, koji su kriterijumi? Sta? fizicki jaceg? Nek dodje bilo koji rmpajlija ima da ga napunim olovom, i onda, daaa.. da li to mene cini jacim!?! sta?!! ili toga sa puskom bomardujem sa 30Km visine infra crvenim navodjenom raketom? Ili sam pametniji ako ga skinem sakriven iz neke rupe nekom raketom? Cekaj bre.. Ja mislim da sam najpametniji ako nisam "delovao", to jest niti se pojavio na ratistu.. I cekaj, ko je ovde najjaci? Ko ce opstati!? .. Jebo vas Darwin, rodjaci, pa taj lik je imao samo jedan veliki Monkey fetish, i ne samo sto je verovatno voleo opstiti sa majmunima, vec je i sve ostale pokusavao napraviti majmunima..

 

PS. Fuck B92, ma uopste bez vas ne bih znao da su ljudi gladni, pa opet sirotinja da da pare, a vi ste humanisti u PM, jel vam i ja licim na majmuna? izgleda da i Veran Matic ima neki fetish dobrotvora, jebem li ga, ili mu se samo dize kad o tome prica u javnosti... Fuck you ...

 

The Day That never Comes

5. oktobar 2000. Ne ovo nece biti jos jedan clanak o tom revolucionarnom danu, vec o svim takvim danima, i jos bitnije o onom drugom, 6. oktobru, danu, koji se jednostavno nikad nije desio. Pocev od pada rimskog carstva, Bastilje ili Kubanske revolucije. Kazu - revolucija jede svoju decu, i onda razmisljam, pocetak revolucije i pocetna promena - ne znaci nuzno istinsku promenu za kakvu se je sama revolucija borila ili zbog koje je pokrenuta. Razmisljam, bar po svom iskustvu, koliko sama ideja i zelja da se nesto promeni ili uradi pozitivno BESMISLENA ukoliko je ne potkrepis jakom voljom da je uradis i da posle nekoliko godina propisno evaluiras i procenis da li su u stvari uspeo u prvobitnoj zelji ili nameri. Bas gledam, naterao si kravu da da mnogo mleka!! VIVA la revolution, ali avaj krava je sutnula kofu, ali nije to bitno sto necemo mocu da pijemo mleko, vec da kazemo komsiji da je krava dala rekordnu kolicinu mleka. Ova pa i dosta proslih revolucija me podseca na taj slucaj. Pogledajmo i Francusku, gde je saka bednika i gladnih ljudi svrgnula Kralja u nadi i zelji za hlebom!!!!! I kada sad pogledas, opet isto, samo sto se ne zove feudalizam - vec demokratija.. a opet par ljudi ima u rukama 99% bogatstva te zemlje i kroji ne samo dnevnu poltiku vec i sudbinu tog naroda, a sustina je da taj narod vise i ne zna da je debelo zakasnila jedna podobra revolucija, a da je i ovu prvobitnu i pokrenula ista garnitura ljudi ma koliko to apsurdno i neverovatno zvucalo. Sustina koju ovde zelim istaknuti, da je svaka revolucija u stvari privremenog karaktera i da opet posle nekog vremena dodjemo na isto. Mislim da prava "Revolucija" istinski nikad nije ni dosla, ili za jedno 10000 godina sve te male revolucije budu cinile neke korene za neku istinsku, ne znam, ali ne mogu da se ne otrgnem utisku da posao jednostavno ne samo da nije zavrsen, vec da ljudski nije ni poceo. Ako pogledamo ovu nasu somotnu revoluciju, na krace staze bi covek mogao da gleda i kaze, sada razmisljamo o kupovini kola i stana ili imamo pune rafove, ali generalno biti u "tranziciji" ne znaci ne znam ti sta, kada tom ka cemu "tranzicioniramo" nije demokratija, vec kapitalizam, u svom najgorem i najprljavijem obliku, jer je naravno na nasim prostorima neminovno zaprljan nasim mentalitetom i pre svega navikama koje ni 20 revolucija nece oprati. 6. oktobar za mene postao je sinonim za sve te dane koji nisu dosli, sve propustene prilike da se ociste i stvarno i istinski isteraju prave vrednosti i jednostavno uspostave neke vrednosti koje ce biti u interesu vecine, da ne kazem covecanstva. I to ne samo na papiru vec i u praksi. Gledajuci poslednji saldo stvari koje su se desile u Srbiji, od neodrzavanja GEJ parade zbog NEMOGUCNOSTI drzave da obezbedi skup, pa do masovnog prebijanja gostiju ove drzave gde je ukaljana po meni sama srz onoga sto znaci biti ne samo dobar "srbin" vec i ono po cemu mi je na momente drago da sam "ljudsko bice", a to je gostoprimstvo i tolerancija. Zasto se dobri tako brzo uspavaju, a nad "oslobodjenim" aparatom vrlo brzo jasu razne kurte i murte? Ili dobri postaju kurte i murte? To je sustina onoga sto zelim reci, dzaba zelje, dzaba volje, nije dovoljno samo nadati se i prosetati 10 dana i dobiti decu revolucije, potrebno je to raditi svakim danom u svakoj akciji, u duhu te revolucije i ubedjenja, pre svega u duhu LJUDSKE duhovne revolucije koja mi se cini da definitivno mora sto pre doci da bismo iole imali sanse za opstanak. (ne nije globalno zagrevanje problem).. Zasto dozvoljavamo da nam kojekavi dupeglavci kroje misljenje i vrednosti? Kazemo, mi smo bolji, mi smo tolerantni a oni glupi, a ne znam ja, oni mi se onose u lice i direktno krse moje i druge slobode, i sad ja treba da odtolerisem takvog? Da li je to nacin? Ne znam , nisam siguran da je delotvoran s obzirom na rezultat, a sa druge strane znam da je problem na visoj instanci, na nivou preko potrebne evolucije duhovnog coveka, ali sta raditi u medjuvremenu? Okretati se i nositi suzavac? Sta? Dakle sledeci put kada neko pomene revoluciju, bolje bi mu bilo da dobro razmisli da li moze da istraje do kraja u tome ako se vec cimamo da se iscimamo do kraja... Mada kada razmislis filozofski, verujem da bi se ljudi odmah odlucili, samo da znaju sta je to sto je PRAVO, sto je najbolje i istinski DOBRO za coveka. Mislim da smo dosli do sustine - NE ZNAMO sta je to pravo i dobro, samim tim i nemozemo da napravimo istinsku i pravu revoluciju. Ovde bih rekao "i TOLD YOU SO", sto sam obrazlagao kao papagaj na ovim stranicama, pogledajte sekciju filozofija, procitajte par knjiga o nemogucnosti objektivnog sagledavanja i sve ce vam biti jasno. 6 oktobar u ovom obliku ljudksog bitisanja, niti je bio, niti ce da stigne, a u medjuvremenu progledacu vam kroz prste ako zveknete idiota koji vam se unosi u lice..

 

HC Philosophy 1: Linearnost

    Ceo nesporazum vezan za covekov "neuspeh" kao velikog mislioca ili filozofa vezan je za jednu bezobrazno nevidljivu nuspojavu nase realnosti koju nazivamo linearnost, to jest nase percipiranje vremena u linearnom smislu. Ta nuspojava je toliko ocigledna -  da je nevidljiva. Znam da zvuci besmisleno, ali je tako. Kao posledica takvog razmisljanja za coveka sve mora imati svoj pocetak i svoj kraj. Svaku akciju ili misao moramo postaviti ispred ili iza neke druge, sama po sebi nema smisla ako nije u nekom linearnom redosledu. Bez toga ne mozemo posmatrati ni sebe ni pojave oko nas i duboko je ukorenjena u nasoj sustini i drznem spekulisati da ne postoji mnogo misli ili reci izgovorenih u nasim zivotima koje ne stoje cvrsto zabetonirane izmedju vremena i njegove linearne prirode, ili bar nase percepcije kao takvog.
    Zbog ovoga sasvim prirodno i logicno mi moramo imati svog kreatora koji je nekom svojom akcijom u proslosti uticao kako na sadasnjost tako i buducnost nas pa i citavog univerzuma. Stvar naravno pada u vodu kada hocemo svojim linearnim razmisljanjem da shvatimo cinjenicu da je po toj logici neko morao kreirati "kreatora", jer normalno i logicno, u nasim glavama ne moze postojati stvar koja jednostavno jeste, bez pocetka i kraja, koja ne postoji ispred ili iza necega. Tako nesto je izvan realnosti i opsega uma ljudskog bica, a cinjenica da o tome sada govorim a da ni vi ni ja u stvari istinski ne razumemo ovo o cemu ja pricam a vi citate, posledica je nase osakacenosti i urodjene mane koja se ogleda u tome da neku stvar ne mozemo videti bez bar jos dve pored nje. Sve se mora definisati kao suprotnost nekoj drugoj stvari. Bezbroj podela i seckanja ne bi li nasem osakacenom umu konacno nesto od svega bilo jasno, tuzno je samo to sto smo majstori u seckanju sustine i istine na mnostvo subjektivnih parcica koje su svakom novom deobom za jos jedan stepen dalje od istine. Ne moze postojati zlo bez dobra, svetlo bez tame, vatra bez leda. Tu verovatno lezi nasa vekovna agonija neshvatanja prave sustine realnosti, koja je po svoj prilici  verovatno jedinstvena i nedeljiva, a nama ostaje iseckani subjektivni polariteti kao logicna posledica nase prirode. Kada  vec pricamo o kreatoru i nelinearnosti kao i njenoj (gle cuda) suprotnosti - tj. omniprisutnosti (u nedostatku boljeg pojma), u pitanju su dva, logicno jako nekompatibilna pojma, pa cak i ako zamislimo da postoji nesto nelinearno,omniprisutno ili omnipotentno -  bez pocetka i kraja, kao sto je to navodno slucaj sa kreatorom - a taj isti kreator kreira nesto linearno, sa svojim pocetkom i krajem i linearnim poretkom, kako mozemo mi unutar te linearnosti osakaceni nasom isparcanom percepcijom realnosti da objektivno uvidimo sustinu, razlog i znacaj te kreacije ?? Dodje mu nesto kao - riba ne zna da je u vodi -  jer osim sto ne moze videti  pocetak i kraj okeana nema ni dovoljno razuma da to shvati, zasto se onda mi drznemo uopste busati u grudi da razumemo ne samo sustinu realnosti, vec i kreatora, pa i razloge zbog cega smo kreirani ne samo mi vec i citav univerzum!!. HELOU, wake up!
   Linearnost - ova bezobrazno nezgodna "nuspojava" prestavlja toliko bitan elemenat nase stvarnosti, da vecina ljudi verovatno nikada nije razmisljala o njoj, jer je verovatno bespredmetno i pricati o necemu sto se smatra aksiomom naseg postojanja, ali ipak, pazljiv filozof i mislilac morao je da kad tad naidje na ovaj problem, i pretpostavljam da su oni najpametniji i najmudriji ucinili najpamtniju i najmudriju stvar - cutali o tome! Sto je ako bolje razmislimo jedan od najnelinearnijih nacina da se objasni nelinearnost. Deluje smesno, ali ne postoji ni jedna druga misao ili akcija koja bi bolje objasnila taj pojam, pa razmislite dobro kada sledeci put budete hteli da izadjete iz okvira linearnosti nekom pametnom i mudrom dosetkom koja vam se u tom momentu cini dovoljno zrelom za takav zadatak ;)

 

EVIL or label?

    Nikad nisam verovao da postoje istinski zli ljudi, i uvek sam smatrao da je ono sto mi nazivamo "zlim" u stvari posledica komplikovanih, namernih i slucajnih okolnosti. I bez obzira sto ponekad na prvi pogled kod nekog coveka ne mozete naci ama bas nijedan razlog zbog kojeg bi on bio "zao", jer kod  jedne takve osobe nema nijednog od parametara koje moderna nauka smatra mogucim uzrocima nekog kriminaliteta ili devijantnog ponasanja. Cini nam se da je ta osoba imala samo najbolje uslove da bude "normalna" jer toboze imala je dobre roditelje pune ljubavi, dovoljno finansijskih sredstava da ne brine o novcu ili sigurnosti, a takodje nije bio izlozen scenama nasilja ili nekim velikom emocionalnim sokovima, pa opet, osoba se smatra "zlom". Uistinu da li razloge za necim sto bi nazivali "zlom", koje bih ja pravilnije nazvao "ponasanjem koje nije u skaldu sa normama vecine", treba traziti u eksternim parametrima ili se ono nalazi negde u nama, nasledjeno iz nekih mozda proslih zivota ili inkarnacija ili mozda ipak ne znamo dovoljno ljudsku psihu da bismo mogli tako nesto da sagledamo iole objektivnije nego uporedjivanjem necijeg ponasanja sa nekim mainstreamom kojeg smatramo kao "norma" u datom momentu?
    Ako bih se drznuo spekulisati sa mislju da postoji reinkarnacija ili karma, stvari bi mozda naizgled bile jasnije, bar bismo mogli naci kakvo takvo obajasnjenje za devijantno ponasanje nekog pojedinca koji naizgled nema razloga za takvo ponasanje. Ili razloge treba pronalaziti u nekoj cudnoj vrsti bolesti, ili mozda nedovoljnom razvijanju nekih centara potebnihza optimalno funkcionisanje psihickog sistema. Ne bi me cudilo. S obzirom na moje posmatranje vecine ljudi i njihovog nepostojeceg truda na ulaganju u sebe, to me stvarno ne cudi, ne misleci pri tome na trud koji prosecan covek ulazi u potragu za skupim diplomama sa kojima ce si priustiti stvari sa kojima ce samo dublje utonuti u san "zivota", vec na trud koji bi po meni svako trebao uloziti da pre svega pokusa da postavi temelje svog zivota na pravo mesto, te da moze u stvari da startuje od nule, a ne iz debelog perceptivnog minusa, na kome kasnije gradi citav svoj zivot do tcke kada vise ne moze svesno da razluci externe elemnte svoje licnosti od "sebe". Mozda u jednom momentu nasa licnost vise ne moze izdrzati toliko externih elemenata pa i to sicuscno preostalo "ja" u nama jednostavno popusti i nama potpuno zavladaju externi elementi, a s ozbirom na to da do nas stizu svakodnevno elemnti poput straha, nepoverenja, mrznje, ocaja i besmisla, mozda tu treba nalaziti razlog necega sto mi kasnije opet kroz nase perceptivne filtere ocenjujemo kao zlo, opet nas tako ostavljajuci u nemilosrdnim rukama subjektivizma nasih interno "externih" elemenata kroz koje razmisljamo misleci da su to u stvari nase misli, tacka 0, ili objektivni centar - temelj, kroz koji percipiramo jednu objektivnu stvarnost.
   S obizrom da je pred nama skoro nemoguca misija, velika vecina ljudi jednostavno nije dorasla zadatku koji je pred njima i u samom startu je osakacena za najubojitija oruzja koje modernom coveku trebaju - objektivno razmisljanje i sumnja. Ne zalazeci opet u definiciju objektivnosti i uopste koliko je u stvar moguce definitisati objektivnost - opet - subjektivnim pojmovima iz mog takodje perceptivnog kaveza, u slucajevima kada to shvatam, a to verovatno nije dovoljno cesto, u pomoc dolazi stara dobra sumnja. Stanes, razmislis, i otprilike se nosis onom cuvenom "marfijevom idejom". Ako ti je nesto naizgled potpuno jasno i mislis da znas kako i zasto radi tako kako radi - verovatno ne razumes stvar do kraja i najverovatnije da si nesto propustio. Smesno ali istinito, i ne mogu a da se ne zapitao koliko bi jedna prosta humoristicno satiricna izreka mogla da nam pomogne u svakodnevnom zivotu. Mozda onda ne bismo olako osudjivali akcije drugih, ili masovno hrlili izvodeci obrede ove ili one religije, ili na glas citirali ove ili one ideje filozofa ili mislilaca, koji su uzgred budi receno i sami uvek tvrdili DA ne znaju, ili da nisu verovatno u pravu (bar oni pravi), jer bismo stvari pre prihvatanja propustili kroz taj pozitivan filter, da verovatno ne razumemo stvar o kojoj sudimo do kraja, pa bi nas mozda to shvatanje podstaklo da ili naucimo vise ili da bar ne osudjujemo zalud.
    Tako je verovatno i sa zlom, ako nam se cini da ne znamo zbog cega je neko zao, to je najverovatnije zbog toga STO stvarno i OBJEKTIVNO to ne znamo. Cini mi se da znamo toliko malo da sam odusevljen kako se drznemo bilo sta i reci, ali da n zalazim sada u ekstreme. Sustina je da ostavimo zlo tamo gde mu je i mesto, u spekulacijama i neznanju, a da pokusamo bar u nasim malim perceptivnim kavezima da se ogradimo od neprekidnog analiziranja i uporedjivanja akcija sa normama, jer setite se - verovatno da nam je nesto promaklo, pa se bolje okrenimo traganju za onim sto fali nego da dajemo falicne ocene...

Tockovi samsare

ljubio sam, i bio sam ljubljen, voleo sam, i bio voljen, bio gazen, i gazio sam, bio ljubomoran, zbog mene bili ljubomorni, mrzeo sam, i bio mrzen, dotakao dno i video najvise vrhove, bio bogat, bio prosjak, bio mudar i bio budala, bio umeren, i bio razvratan i extreman, bio dzentlmen i bio prostak, shvatio sve, a opet nista, voleo sve, a opet mrzeo sve, procitao sve, pa opet spalio sve sto sam procitao, naucio sve, zaboravio sve, ucio sam, i bio ucen, mucio sam i bio mucen, klecao sam, i drugi su klecali predamnom, bio postovan i postovao sam druge, smejao se, ronio u suzama, osudjivao i bio osudjivan, trazio boga, i on se trazio u meni, pio najbistriju vodu sa svetlih bunara, i gutao najgore otrove najtamnijih poroka, video najsvetlije oci i gledao u dubinu ociju zle zveri, mazio kose prelepe zene, cupao kosu odvratnih stvorova, bio milovan od rajske muzike i siban od grlatih primata, upoznao sebe, poznavao sam druge, imao drugare, bio sam drug, prevario sam i bio sam prevaren, ukrao sam i bio sam pokraden, video trijumf zla i besa nad nemocnim i kortkim, kao i trijumf najviseg dobra i krotkih i nevinih nad najmocnijim i zlima, trazio i nasao istinu i opet je izgubio i ona je nalazila mene, cesto bio na pravom putu, jos cesce skretao, video boga, i on je video mene, napravio zivot, i on je napravio mene, oduzeo zivot, i on je uzimao mene, video one koji su pricali o dobrom a radili zlo, i one koji su mislili zlo a radili dobro, cuo plac bebe i jauk starca, smejao se i bio ismevan, zeleo sam, i bio zeljen, zeljan ostao kao i povratio od sitosti, bio sam gladan, a bio sam i sit, bio sam mali, bio sam i veliki, bio sam uplasen i plasio sam, plakao sam i ljudi su plakali zbog mene, gadio sam se, i drugi su se gadili zbog mene, bio sam rob, bio sam i slobodan, bio sam sef, bio sam i podredjeni, video srecne pocetke i nesrecne krajeve, kao i nesrecne pocetke a srecne krajeve, kao i krajeve svih krajeva i pocetke svih pocetaka, osetio tihi povetarac kao i gromoglasnu buru, imao sam i drugi su imali mene, boze daj mi snage da vidim svetlost iza teskih tockova samsare....

Za M. 

Religija u tri recenice

Otprilike sam dosao do vrlo slicnog zakljucka kao i ova hodocasnica iz knjige Antoni De Melo - Damari:

 

Molitva hodocasnice

»Gospode, molim te da mi oprostiš tri velika greha: prvi je što sam pošla u hodočašće po svetim mestima, ne pomislivši da si prisutan svuda i na svakom mestu; drugi je što sam često tražila tvoju pomoć, zabo­ravljajući da ti bolje znaš od mene šta mi je potrebno; i na kraju, jer te sada molim za oproštaj grehova, iako znam da su mi oprošteni pre nego što su i uči­njeni.«

Ljudski odnosi 1: predrasudi

Izuzetno vruc dan. Mladic se iz duge setnje u prirodi vraca kuci. Prolazeci pored male i neugledne kafane iznenada shvati koliko je u stvari zedan i bez obzira na izgled kafane odlucuje da svrati na pice. No, bio je prijatno iznenadjen kada mu je u susret dosla prelepa konobarica koja ga je ljubazno upitala sta pije. "Jednu koka kolu, molim vas lepo" - rekao je mladic. "Stize odmah" - odgovorila je konobarica ljupkim glasom. Mladic nije mogao da skine pogled sa prelepe konobarice. Kad je popio pice otisao je kuci i ispricao drugarima o prelepoj devojci koju je sreo u toj "rupi". "Bas mi se svidela devojka, ali znas, ipak kada bolj razmislim, na duge staze, sta bih ja i devojka koja radi u toj kafani imali zajednicko, mislim ipak, ja sam svojom ljubalju prema knjigama i filozofiji trebalo bi da budem sa nekim slicnim sebi" - ispricao je drugarima. No drugovi su ga nagovarali da joj ipak pridje i pozove napolje, o cemu je on dugo razmisljao. Od tada je svaki dan kada se vracao iz setnje svracao u kafanu da popije pice, ne bi li jos jednom video prelepu konobaricu. Posle 2 nedelje je konacno skupio hrabrosti i kada je dosla da naplati upitao ju je drhtavnim glasom: "Znas, mnogo mi se svidjas, zeleo bih da te pozovem na veceru sa mnom, ako zelis da se malo bolje upoznamo". Ona mu na to odgovori: "Zao mi je, ali imam decka" - odgovorila mu je direktno, dok je u sebi razmisljala o tome kako nikad ne bi mogla da izadje sa nekim luzerom koji dolazi u ovakve kafane, jer ipak ona voli knjige i filozofiju i potreban joj je neko ipak intelektualno jaci. Odlazeci te veceri iz kafane bila je presrecna sto joj je to poslednji dan u toj kafani, jer joj je drugarica koju je menjala ozdravila i dolazi sutra konacno na posao.

By dmc/MMIX

Beyond sun

Nema niceg novog pod suncem, rekao je jednom neko pametan i nacitan. Posle odredjenog vremena stices utisak da se sve ponavlja, bez obzira na vesto upakovane forme - ipak, principi i ideje ispod lako se prepoznaju. Da li su ideje konacne? Cak je ideja o beskonacnim idejama vec provaljena. Kako u svemu tome osetiti onaj kreativni i iskonski osecaj zadovoljstva kada saznas nesto novo. Da li smo dostigli limit ideja? Da li su ideje ogranicene zbog ogranicenosti nasih kognitivnih sposobnosti ili su te ideje uvek postojale kao primordijalne, a mi i nase razmisljanje i obrada samo jos jedan instrument koju su dali formu tim idejama?
    Zasto uopste ova tema. Neko me je skoro upitao zasto vise ne pisem. Recimo da je odgovor usko vezan za ovu problematiku. Svaku ideju koju sam ikada imao u zivotu, kasnije sam je ili nasao ili procitao, vesto zapakovanu i sakrivenu u naizgled nekoj drugoj ideji. Pitam se da li ima smisla uopste nesto i napisati, i da li uopste mozemo i napisati nesto sto ce ispod svih stilova i formi sadrzati novu ideju. Mozda je ta forma ono sto je potrebno kreirati, mozda je to ono sto je originalno. Mozda je ideja+forma=nova ideja, ali naucio sam da u zivotu ne gledam pakovanje vec ono sto je upakovano. Razmisljam, mozda je nekoj staroj ideji potrebno novo ruho, nesto kao novo pakovanje da bi bila prijemciva i shvacena od strane ljudi koji su navikli na formu drugaciju od one u kojoj ju je neko pre toga napisao. U potrazi za idejama prinudjeni smo da idemo dalje od sunca, za jos samo jedan kratki susret sa slatkim osecanjem saznanja, pa makar ta ideja bila i saznanje o njegovoj granici i konacnosti.
    Ne znam sta me tamo ceka, ali jedva cekam to nesto potpuno nepoznato, nesto na sta nije pao tracak zraka ovog sunca unistitelja pa makar to bio i neki novi mrak.... 

Pravdanje

Ne, ovoga puta nije rec o opravdanju za bezanje za casova, u pitanju je ultimativno pravdanje, pravdanje sebe pred samim sobom i drugima. Covek kao socijalno i drustveno bice uvek tezi da opravda svoje stavove i da ih nekako uklopi sa mainstreamom, svesno ili nesvesno trazeci pozitivnu potvrdu od istog. Vecini ljudi, ma koliko se trudili da tako ne bude, potrebno je odobravanje sredine, partnera, okruzenja, drugova, sefa, popa, majke ili taste  za svoje akcije ili stavove. Tokom godina unazad pazljivo sam analizirao ovu meni zanimljivu pojavu, koja u svakodnevnoj vrevi i obavezama lako moze promaknuti "svesnom" delu nase licnosti. Najveci apsurd u celoj prici su po obicaju (opet samopravdanja) kako nama nisu potrebna pravdanja, i kako nas bas briga sta drugi misle o nama i tako opet cinimo zacarani krug iz koga retko ko kada moze izaci. Doduse ne krivim ljude, tesko je posle svih indoktrinacija, programiranja i ucenja toliko besmislenih, bespotrebnih i apsurdnih stvari imati istinski svestan i objektivan pogled na ono sto se desava oko nas i u nama. Mogli bismo reci da i nemamo druge alate osim onih kojima smo prvobitno i osakaceni. Etikete, floskule i predrasudi su nam nazalost cesto jedini nacin mainstream komunikacije, sa mozgom koji stalno nesvesno pokusava da se u to uklopi bilo da su u pitanju nase vrline ili mane. Uvek je kriv neko drugi, neko negde nije uradio nesto sto je opet moralo da bude uradjeno, kada je lose uvek je uradio neko drugi, kada je dobro, naravno da sam JA najbitniji u celoj prici. "Nema veze sto sam ukrao, ali mene su prvo otpustili sa posla, nema veze sto sam ubica, taj covek je ionako bio los"..., primera ima dosta a meni su najapsurdniji oni seksualni ili religijski ili sacuvaj i sakloni boze seksualno religijski. Skoro sam naleteo na stavove homoseksualaca i transeksualaca vernika, koji su uporno trazili razne sakrivene pasuse u religijskim knjigama i dogmama ne bi li se nekako uklopili u tu pricu (to jest kako biti transeksualac ili gey i vernik a da to nekako "stima" sa "religijom" koja to po mainstreamu osudjuje). Naravno da nemam nista protiv seksualnih sloboda drugih kao ni protiv njihovih religijskih opredeljenja, ali je ovde ocigledno na delu upravo onaj apsurd sa pocetka, a to je da ce covek uvek naci nacina da uklopi svoje stavove i misljenja sa stavovoma za koje smatra da su pravilni ili pozeljni. Razmislite na momenat o tome, i setite se koliko ste puta izmenili, prosto omeksali ili prilagodili svoje stavove ne bi li sredina ili sagovornik reagovali potvrdno. Zasto su nam potrebne te prazne reci? Zasto dozvoljavamo da nam par reci ili srusi ili ispravi zivot. Istinska moc da se tome odupremo je sakrivena u nama, ispod relativnosti, ispod licnosti i ispod ega. Zelim vam srecu u pronalazenju .... 

Posto orgazam?

Najnovije istrazivanje koje je preneo timesoneline, kaze da su naucnici pronasli vezu izmedju dubine dzepa muskarca i frekventnosti zenskog orgazma! Naime po njihovim istrazivanjima te dve stvari su po njima usko povezane. Ovo kontroverzno istrazivanje dalje tvrdi da su zene "programirani tragaci za zlatom". Takodje se navodi da su i zene i muskarci genetski preprogramirani da eksploatisu jedno drugo radi postizanja sto boljih sansi da njihovi geni prezive. (vise u clanku ovde)

 

--my 2 cents: what the fuck? Kada ce naucnici jednom da skontaju da ljudi nisu zivotinje i da bez obzira na nase nagone koji postoje i nase gene, postoji nesto sto se zove SVEST i razum, sa cijim pravilnim razvitkom mozemo pobediti nasu genetiku.. Pa svakako da nam nauka u tome vrlo slabo pomaze sa ovakvim istrazivanjima. To je samo jedan aspekt nas... Ne kazem da se nisam uverio u selekciju koje zene vrse i da novac iliti da partner koji je nezavistan i "finansijski likvidan" ima odredjenu logiku u odabiru, ipak bez obzira na vecinu ili nauku, dajem prednost ljudskoj svesti i razumu nad svim ovim stvarima... Hmm nesto i razmisljam po ovoj teoriji onaj ko nije koristio svest vec nagon nasao je slicnog sebi, jer je onaj svesniji verovatno video besmislenost sveg i otisao u filozofije ;) U svakom slucaju zanimljiva tema za razmisljanje, ali treba gledati stvari iznad tog nivoa!!>..

 

l8r 

NO time to waste

"Oppression that cannot be overcome does not give rise to revolt but to submission" - Simone Weil

TAO in me

20.

Izmedu "Zacelo" i "ValjdA"
kakva je razlika?
Izmedju "Dobra" i "Zla"
kakva je razlika?
Zar moram i ja da se klanjam, cemu se svetina klanja?
Oj samoco ledna, bez konca, kraja i dna?
Svi ljudi su tako vedri
Kao da bas krecu na prolecno slavlje,
i po obicaju se penju na zrtvenu kulu.
Samo se ja kolebam, cekajuci znamenje:
kao detence koje jos ne ume da se smeje;
nemiran, poput beskucnika lutam.
Dok svi ljudi uzivaju u izobilju,
samo ja stojim po strani
U meni kuca srce budale;
ni sam sebi nisam dovoljno jasan.
Svetovni ljudi su vedri;
samo u meni vedrine nema.
Obicni ljudi se snalaze lepo
samo sam ja tako pometen,
i nemiran, poput mora,
vecno uzburkan.
Svi ljudi imaju svoju svrhu,
samo sam ja zaludan ko prosjak.
Sta mogu kad nisam isti ko svi:
U ceznji za hranom Velike Majke
pronalazim smisao celog zivota.

 

Lao Ce - Tao te djing - poglavlje 20 

Questions to Answers

Who am i?
If i am not anything,
Who am i?
If i am not everything,
Who am i?
if i am not my thoughts,
who am i?
If i am not my opinions,
who am i?
If i am not my word,
Who am i?
If i am not my soul,
Who am i?
If i am not my joy,
Who am i?
If i am not your sorrow,
Who am i?
If i am not real?
Who am i?
If i am not big deal?
Who am i?
If i see no god,
Who am i?
If i am not a god?

 

dmc/MMVIII 

Vision of the future

"If you want a vision of the future, imagine a boot stamping on a human face -- forever."

George Orwell

We Share The Same Dream

Posle godina citanja, istrazivanja, sumnje, ohrabrenja i besmisla, pitam se da li imam dovoljno objektivnosti da procenim da se krecem u zeljenom smeru. Budina izreka kaze: "Na putu ka istini mozes naciniti dve greske, da na tom putu skrenes, ili da nine krenes". Uvek sam smatrao da je bolje i samo krenuti i negde zastraniti nego ni ne krenuti. I dalje mislim tako, cak i kada sam tom putu prelazim (ili se vratim oko) ozbiljne prepreke. Ono sto nisam mogao da pretpostavim je taj vrtlog rusenja mog zivota koje za sobom ostavlja moja potera za istinom. Rizikujuci da zvucim pateticno, i deja vu, ta mora biti da sam na dobrom putu. Pitanje cene postavio sam odmah sebi jos na pocetku potere. Da li cu moci i hteti platiti ovu najskuplju drumarinu kada za to dodje vreme. Kojim mostovima mozemo preko preko jaza izmedju sebe i drugih? Da li takvi i postoje, da li sam nesto propustio, ili je to "normalno" na takvim putevima. Sada kada bolje razmislim, konacno kapiram zasto su ti stereotipi sedih mudraca na planini koji samuju. Pa ipak, mora da postoji nesto, neki nacin, nesto sto oni nisu shvatili, da ne ostanes sam a budes mudar. Razmisljam, mozda mi ako budem dovoljno mudar i skontam onu o povezanosti svega, drugi ljudi nece nedostajati ili biti potrebni. Mozda ako skontam i onu drugu o iluziji realnosti, takodje nece biti ni bitno sta u njoj postgnes, jer je sve ionako iluzija obrazovnog karaktera. Kako znati za koje se ljude boriti a koje pustiti da odjasu u zalazak realnosti? Do sada mi je jedini pravi putokaz bila nedokuciva intuicija, zbog koje sam imao cast biti sa ljudima, koje ne bih drugim sredstvima mogao bolje odabrati i da sam hteo. Kako imati nelinearni odnos u linearnom mestu? Razmisljati kako ja kazem, za sva vremena. Ceo koncept i ideja je svakako tesko dokuciva bicima koja svoj smisao mogu videti jedino tako. Pa ipak, bez obzira na sav jaz medju nama, na sve porusene mostove nastale zbog jednostavnog nerazumevanja, zbog svih onih balona percepcije koji zamucuju i nikako da puknu, mi delimo isti san, a to je istina ili istinski smisao ove nase linearne igrarije koju zovemo zivot.