Kratke price by dmc 2: Postovanje

Postojao je mladic koji je uzivao veliko postovanje. Ljudi na ulici su mu se vrlo rado javljali i pricali sa njim. Sam mladic je bio vrlo ponosan na sebe i postovanje koje mu ljudi ukazuju. Jednog dana tokom setnje u gradu sreo je prelepu devojku. Samouvereni mladic se krenuvsi ka devojci slucajno saplete i padne pravo u veliku prljavu baru na sred ulice i to na ocigled celog grada. Ljudi i devojka su se grohotno smejali a mladic je ubrzanim korakom pobegao sa scene. Prosle su nedelje od dogadjaja a mladic i dalje nije smeo na ulicu, brinuci se da ga neko moze prepoznati i smejati mu se. Resio je da potrazi savet kod mudraca. Mudrac ga ljubazno primi a mladic mu pazljivo izlozi svoj problem te pita mudaraca kako da povrati postovanje medju mestanima. Mudrac mu rece "Ono sto ti ljudi daju, ljudi ti mogu i oduzeti. Postovanje se ne moze imati, njega mozes samo davati, a onaj kome ga dajes ga ne moze zadrzati."

 

-by dmc MMVII 

Kratke price by dmc: Carobnjak i starac

Carobnjak je krenuo u grad po par sastojaka koji su mu bili potrebni. Na putu do grada nalece na starca koji se vraca iz ribolova sa punom vrecom. "Dobar dan" - rece starac. "Dobar dan", ljubazno mu odgovori carobnjak. Starac ga upita: "Cuo sam da si dobar carobnjak, pa sam zeleo da te pitam, da li mi mozes pomoci. Hteo bih da mi nacinis magicni stap, da se kad god ubacim udicu u reku, upeca jednu riba.". Carobnjak mu odgovori: "Sta ce ti tako nesto, pa vidim da ti je torba puna ribe?". Starac mu odgovori: "Jeste danas, ali bih zeleo da budem siguran da ce tako biti svaki dan, da mi ne gladuju decu." Carobnjak mu rece da ce mu napraviti taj stap i da bude sutra na istom mestu. Carobnjak ispuni obecanje i starcu donese magicni stap. Odusevljeni starac se obrati carobnjaku: "Ja sam samo siromasan ribar koji zeli nahraniti decu i nemam da ti platim ovaj stap". Carobnjak mu odgovori: "Nije mi potrebno nista starce, poklanjam ti stap da ti ne gladuju deca". Starac mu se uljudno zahvali i pozuri prema reci da vidi da li stap radi. Samo sto je zabacio stap, stvarno, na njemu se nalazila upecana riba. Presrecni starac je odusevljeno izvadio ribu. Zabaci ponovo. Isto. I ponovo. Posle par minuta imao je dovoljno za obiman rucak. Ne oklevajuci otisao je kuci. Kada je stigao kuci isprica zeni i deci za magicni stap i da vise ne moraju da brinu o gladi. Deca ga upitaju: "Pa zasto onda nisi upecao vise, pa da prodamo na pijaci i zaradimo nesto?" Starac im odgovori: "Rekao sam carobnjaku da je stap namenjem gladnoj deci, pa mi ga je stoga poklonio, ne bih zeleo da budem pohlepan. Meni je dovoljno to da ste vi siti." Deca mu odgovore: "Pa jel si mu ista obecao?". Starac im odgovori: "Nisam, ali su u pitanju stvari koje vi jos ne razumete, zato vas molim da ucutite." Sutradan starac posle vise nego izdasnog ulova pocne da razmislja o onome sto su mu rekla deca. I stvarno, carobnjak mu nije rekao koliko sme ili ne sme da peca, a on mu nije dao nikakvo obecanje. Mirne savesti nastavlja da peca do kolicine koju je mogao fizicki da prenese. Tako je starac svakim danom pecao skoro do iznemoglosti. Prihod od prodaje riba mu je za kratko vreme omogucio da postane jedan od imucnijih ljudi u gradu. Jedoga dana, starac setajuci pored reke ponovo nalece na carobnjaka. "Dobar dan" - pozdravi ga carobnjak. "Dobar dan" otpozdravi mu nervozno starac. "Vidim da ti stap vise nije potreban, pa sam hteo da te zamolim da mi ga vratis". Starac ga zbunjeno pita "Zasto? Sada imam pare da ti platim, zeleo bih da zadrzim sigurnost koju mi pruza stap" . Carobnjak mu odgovori: "Pa zar nemas sigurnosti u tolikom novcu?". Starac mu rece: "Novac mogu uvek da izgubim, a sa stapom ga mogu uvek povratiti." "Dobro" - rece carobnjak, "Dacu ti stap, u zamenu za sav tvoj novac, pa onda mozes pecanjem ponovo zaraditi, zar ne?" Starac nerado pristane na dogovor, no znao je da ce brzo opet zaraditi para uz pomoc ovog stapa. Konacno se osecao sigurnim, jer je sada stap bio njegov a carobnjaku je vratio uslugu. Cim je carobnjaku dao novac uputio se na reku ne bi li sto pre povratio novac. Sa sobom je poveo i zenu i decu da mu pomognu oko nosenja ulova. Kada je zabacio udicu, medjutim ribe nije bilo. Uzasnuto starac je pokusavao 2 sata ali nista nije ulovio. Jureci za carobnjakom uspeo je da ga uhvati na izlasku iz grada. "Prevario si me" ljutito mu rece starac: "Stap vise ne radi, kada zabacim udicu u reku, ribe vise nema na stapu". Carobnjak mu odgovori: "Sa stapom je sve u redu, samo u reci vise nema ribe, jer si je svu upecao".

 

-dmc / MMVII 

Koani by dmc: Nesrecna devojka

Postojala je jedna nesrecna devojka. U stanju je bila preplakati ceo dan. Cesto se obracala nebu za pomoc: "Zasto ne mogu ljudi voleti druge ljude? Zasto ne mogu voleti nebo, zemlju i sunce, zasto ne mogu ljudi bez novaca, titula i ponosa?". Devojcina nesreca uzburkala je i samo nebo, te joj odgovori: "Kada ljudi budu voleli druge ljude, kada ljudi budu voleli nebo, sunce i zemlju, kada ljudi budu bez novca titula i ponosa, oni nece biti ljudi. Kada tvoja tuga ne bude za njima, ni ti vise neces biti covek...."

 -posveceno njoj...

 

by dmc

 

Koani by dmc: two hermanos

Nekada davno zivela su dva brata blizanca, dva princa. Iako su bili bliski, bili su potpuno razliciti. U jednome se nastanila mudrost, dok je drugi bio fontana emocija. Kada je doslo vreme da jedan od njih preuzme tron, mudri rece: "Brate, dobar vladar mora znati kako se oseca onaj nad kim vlada, prema tome zasluzio si da vladas tronom, jer je zedj mudrosti presusila moje jezero emocija". Brat mu odgovori: "Kazes da nemas emocije, a predajes mi tron, zar to nije dokaz da me volis i postujes, zar to nisu emocije?". Mudri mu odgovori: "Ne predajem ti ja tron zbog mojih emocija, vec zbog tvojih, brate....".

Science Fiction tales from 7th DNP : BGL-3 @ kx8923 - Part 2

Dakle jedinice rade. A to je upravo ono najfascinantnije. Posmatrajuci sa daljine, ne mogu a da se ne otrgnem utisku da je ovakva kreacija, koliko god ona bila genijalna i neponovljiva, ipak cudna. Naime, bez obzira na pun kapacitet kontejnera svesnosti jedinki, one iz nekog razloga ne mogu da lako komunicirati sa "jedinstvom 12-og stepena". Sto je malo apsurdno s obzirom na pretpostavke da je ovakav oblik mogla iznedriti jedino proto-energetska "forma" 12-og DNP-a. Koji su moguci razlozi ove cinjenice za sada je nepoznato. Mozda odgovor lezi u cudnim obrascima ponasanja jedinki. Naime, jedinke, koje sebe nazivaju Ljudi, su (komicno) ubedjene da su odvojene jedne od drugih. Mozete misliti kakve obrasce ponasanje mora uzrokovati takvo misljenje. Naime, ljudi se vrlo retko mogu saglasiti oko necega, cak iako je u njihovom apsolutnom interesu. Izgleda da pretpostavka odvojenosti ima mnogo vecu ulogu nego sto mozemo pretpostaviti. Cak su razvili i neki primitvni sistem, nazvan "demokratija", koji ima sluzi da pod datom premisom odvojenosti, nekako dodju do nekog autonomnog dogovora. U pocetku mi nije bilo jasno zasto ne iskoriste svoj n-elektricitet za komunikaciju sa "jedinstvom 12 stepena", ali sam kasnije utvrdio da postoji odredjeno odstupanje u frekvenciji, koja se do sada vrlo retko sretala u univerzumu. I dalje se pitam, da li je to nus-pojava zbog nesrecnog odabira ugljenika kao kontejnera, no dalja ce istrazivanja nadam se otkriti pravi razlog toga. Dalje, ljudi svakodnevno vrse enormne transformacije n-elektriciteta, mislim da oni to nazivaju emocije. U pitanju je redak proces transformacije hemijskih procesa kontejnera svesti, tokom koga se frekvencije dve jedinke u kratkim virtuelnim vremenskim pomacima podudaraju, te se omogucava vrlo jak transfer n-elektriciteta. procenjuje se da je ovaj postupak slican nasem harmonizovanju vibracija, te da emocije mogu imati jacinu 20% lederovog efekta, sto je u stvari vrlo zanimljivo, znajuci sastav njihovih kontejnera.

Posebno su mi bili zanimljivi "ljudi zene". Njihove hemijske reakcije su cinile frekvenciju za nijansu blize "jedinstvu 12-og DNP-a" ali je cesto dolazilo do standardnog zagusenja prilikom indexa n-elektricieta veceg od 12Y. Stoga u praksi imaju n faktor koji takodje ne moze dostici frekvenciju "jedinstva 12-og DNP-a". One takodje jedine imaju mogucnost stvaranja novih kontejnera na nacin koji nije do kraja ispitan. 

Ono sto je zanimljivo da postoje odredjene jedinke koje na nama nepoznat nacin uspevaju usaglasiti svoju frekvenciju. Koliko sam shvatio postoje razni nacini koji im to omogucavaju. Par jedinki posle uspeha uspeju da se uz pomoc harmonije n-elektriciteta stope u "jedinstvo 12-og DNP-a", ali kao sto je poznato da bi jedan sfericni kontejner izjednacio harmonijske vibracije sa jedinstvom, svi pod kontejneri moraju uciniti to isto. Ovo je vazna cinjenica iz razloga sto se uskoro ocekuje stapanje zvezdanog kontejnera sa jedinstvom, a znamo vec da se u tom slucaju desava efekat crne rupe, to jest javlja se enormna kolicina T-elektriciteta izmedju 3 dimenzije DNP-a i 12 jedinstva. Bez obzira na prividnu primitivnost ljudi, oni poseduju vrlo zanimljive obrasce razmisljanja koje su logicna posledica svojih unikatnih okolnosti. Ponekad sam shvatio da bi ogranicavanje znanje i iskustava bio jedan vrlo interesantan ekperiment. Takodje dislociranje od "jedinstva" mora biti jedno neverovatno iskustvo. Da li je odvojenost realnost, ili iluzija ovih cudnih jedinki. Da li mozemo simulirati ovakvo jedno iskustvo. Odobreno je slanje jos jedne misije na zemlju radi ispitivanja ovih zanimljivih teorija. Mnogi nasi mislioci su se pitali da li svest "jedinstva" moze dobiti drugacije osobine kada je u nekom drugom nivou, obliku. Mislioci su se izgleda prerano slozili da svest jedinstva ima nepromenljive osobine ma u kom obliku ili dimenziji, samo zato jer nismo mogli da predvidimo ovaj za nas, do juce perverzni oblik postojanja.....

 

nastavice se...

 

End of Part 2...

-dmc 

Science Fiction tales from 7th DNP : BGL-3 @ kx8923 - Part 1

Na maloj i neuglednoj plavoj planeti zabacene galaksije kx8923 (lokalni naziv, Mlecni Put), zivela je cudna vrsta svesnih jedinki nalik automatronima, napravljenog od inace veoma retkog materijala u ostatku univerzuma - ugljenika. Kada sam prvi put prolazio tom galaksijom, odmah me je privukla ta cinjenica, naime pitao sam se ko bi bio dovoljno hrabar da kreira kontejner svesnosti sa ovom vrstom materijala, koja se je do sada toliko puta pokazala neadekvatnom za takav poduhvat. Nasi naucnici su sintezom par elemenata uspeli da dobiju ovaj redak elemenat, no svi rezultati koje smo dobili, pokusavajuci da napravimo kontejner za svesnost su bili neuspesni. Takodje su kruzile teorije o tome da je to u stvari nemoguce, no ja nisam bio toliko zatvorenog uma kao ostali, koji su tvrdili da je jedini elemenat koji moze da drzi svesnost naravno  metal. Uvek sam tvrdio da nas nash pogled na univerzum i nasha subjektivna percepcija ometa u objektivnom razmisljanju i analizi drugih delova univerzuma, i onih trodimenzionalnih, a pogotovu onih u dvanaestoj dimenziji. DObro, reci ce neko, uspeli smo da poprilicno objektivno izanaliziramo dimenzije od broja 4-12, ali neko ce reci da to i nije bio pravi izazov upravo zbog toga sta je tamo nadjemo, te da je najzanimljivija dimenzija i dalje ostala treca, to jest ona odakle smo pre mnogo jedinica virtuelnih pomaka i krenuli. Bez obzira na nase ogromno znanje steceno tokom jedinica virtuelnih pomaka, nekako nas je nasa konstrukcija uvek sputavala da objektivno vidimo neke druge kontejnere svesti, koji bi mogli ziveti u totalno drugacijem okruzenju a da sami budu potpuno drugacijeg sastava. To je upravo slucaj sa ovom rasom, ciji cu vam susret pokusati opisati sto objektivnije, ali cu ipak morati da lajicima objasnim neke nepoznate fenomene uporedjivanjem sa nama.

U pocetku nisam ni zeleo da ulazim u taj zvezdani sistem, jer mi nije delovao dovoljno stabilan za bezbedan povratak u 7-mi DNP (dimenziju). Naime prelazak iz 7-og DNP-a u 3 je u vecini slucajeva bezbedan, medjutim u ovom sistemu se nalazi neki porecemaj u elementarnim talasima, za koji u pocetku nisam imao logicno objasnjenje. Medjutim, posto sam oduvek voleo prave izazove, resio sam da rizikujem, i poblize pogledam treci sfericni kontejner (lokalni naziv - planeta) od zvezde, i da vidim, ovaj redak oblik kojeg lokalno nazivaju humanodini izbliza. Naime koriscenje skeniranja poznatog nam iz 7-om DNP-a jednostavno nije bilo moguce, a nasi najveci umovi, nisu mogli znati zasto. Materijalizacijom u 3d krecem ka sfericnom kontejneru BGL-3 (zemlja, lok. prev.). Ruzna plava boja dominirala je ovim kontejnerom, a takodje imala je i opasne kolicine vode. Ukljucujuci nevidljivost, ubrzo slecem u cudnim mestima gde ove jedinke bitisu mnogo blizu jedni drugima, ne znajuci da je kontejnerima svesnosti potreban izvezan razmak da bi optimalno radio. Naime ova bica su proizvodila konstantan elektricitet, kojeg su sasvim nesvesni toga! prenosili i neravnomerno rasporedjivali prema odredjenim jedinkama koje su iz nekog razloga primali skoro svu energiju. U pocetku sam mislio da je u pitanju neka cudna anomalija na samoj zvezdi, koja bi mogla uzrokovati te poremecaje u elementarnima talasima, i  mislio da su oni odgovorni, sto se ova cudna vrsta ne ponasa u skladu sa svojim ociglednim programima. Mozete zamisliti moju sada vec nekontrolisanu radoznalost. Dakle, daljim posmatranjem pokusao sam da odgonetnem ovu misteriju. Prvo sto sam morao uraditi je primarni skening neke jedinke. Uzimam skener i skeniram na propisanoj daljini od 2 miltona (lok, 27,456 km). Rezultati koje sam dobio su do tada bili apsolutno nepoznati nama. Naime u njima se nalazio kompleksan mehanizam za kreaciju i kontrolu tih ugljenikovih masa i odmah sam shvatio da je za takvu kreaciju bila potrebna svest iz 12-og nivoa, jer se takva kompleksnost ne moze svoriti u poznatim institucijama izmedju 4 i 12 dimenzije DNP-a. Najzad smo dobili udarac zbog nase sujete i superiornosti, zbog koje sam toliko puta bio dovodjen u glupe situacije. Dakle, taj mehanizam je vrlo sofisticiranom selekcijom potprograma mogao da napravi kontejner svesnosti od ovog materijala. Mehanizam je sofiticiran do te mere, da je ocigledne nedostatke ovog materijala u pogledu njegove nestabilne strukture, uspeo kompenzovati stvaranjeg n-elektriciteta. To je ona karika koja je nama nedostajala u nasim pokusajima. Naime odavno se niko ne seca ovog elektriciteta za koji smo tako samouvereno mislili da je (skoro) beskoristan u univerzumu, i do nedavno je tako i bilo. Moram priznati da je ovo neverovatna kombinacija jednostavno nespojivih elemenata, ali dileme nije bilo. To naprosto radi......

 -dmc

Nastavice se....

 

eND oF pART 1 

There's something wrong with the world today...

Ovog puta necu ulaziti u neke pateticne detalje nase svakodnevnice, vec cu pokusati da na stvari pogledam sa malo vise instance. Odluke i izbor. Moze li se uopste reci da su oni nasi. Zivimo ovaj zivot pokusavajuci da silom utuvimo u glave neki smisao. Kada su u pitanuju dobri i losi izbori, nalazim se pred istom dilemom koju covek ima od nastanka razuma. Nista nam ne moze pomoci. Moral, norme, vera, filozofija nisu ni zagrebali odgovore ni na najjednostavnije pitanje koje si postavljamo svakog jutra. "ZASTO?". Odavno sam shvatio da su racio i logika nemocni pred bilo kakvih izborom. Zasto? Logika i racio su konstruisani za apsolutni svet, pa su samim tim beskorisni u moru relativizma koji nas okruzuje. Dzaba coveku cvrsti stubovi racia na peskovitim temeljima relativizma. Izbor nije nista drugo nego skraceni put inercije prirode i njenih zakona, i neminovno istog zavrsetka. Kraj je isti i za crni i za beli izbor... Zasto se je hiljade hektolitara suza prosulo oko izbora koji nisu nasi? Brinemo se da li je izbor bio dobar ili los. Pogledajmo prirodu. Ako postoji neka sila koja nema ni malo obzira onda to zasigurno mora biti prirodna sila. Beskrupulozno i hladno sledeci zakone poznate samo njoj, gradi i rusi ne gledajuci ni oko ni iza sebe... I nikad je ne krivimo ni optuzujemo... Valjda znamo da nema svhre .... Ali svakim danom cemo razbijati glavu nazovi nasim odlukama....  Mislim da polako ali sigurno shvatam PRVU recenicu na koju sam naleteo proucavajuci budizam i istocne religije. "Sve je iluzija" ... Upravo tako... Razmislimo malo... Ako ne postoji nesto sto mozemo apsolutno definisati, da li mozemo reci da nesto i postoji? Da li postoji i onaj koji to nesto pokusava definisati? Ako to nesto i postoji, a mi ga ne umemo definisati, da li opet ima smisla pokusavati. Da li je bitka za nas unapred izgubljena ili je ne vidimo jer nismo dovoljno voljni da je vidimo, a i da zelimo da li uopste imamo mogucnost videti je i da li uopste imamo pravo videti je. Ako nemamo, onda se pitam, da li imamo pravo na bilo sta u zivotu. Ljubav, sreca. Ako izbor nije nas, mozda nisu ni one nase. Ako su nase, zasto ih ne mozemo razumeti i dobiti najtrivijalniju potvrdu postojanja necega. ... Zasto bi nam bog zabranio znanje... Pa kreirajuci nas po svom obliku morao je znati da je PRVA stvar koja ce nam pasti napamet upravo znanje... Zar nije dovoljno poznavao sebe, da nas je zeleo postedeti istine ili je zeleo da tajnu znanja i kreacije vecno sakrije za sebe... I onda se jos pitamo zasto smo mi sebicni... Iver ne pada dalje od klade ... Moze nam dati sva bogatstva ovog sveta, ON prvi treba da zna da cemo za milisekundu sve to zameniti za ISTINU!!!... Ili je i on zeleo nesto zaboraviti.. neku univerzumsku traumu... razbio posudu primordalnog univerzuma iz koje se prolio zivot.... 

    Vidim samo mrak... Dodje mi isto.. Dzaba sva svetla ovog sveta, sva ljubav i sva bol... Ako ih ne mogu definisati .. ONA ne postoje!... Isto mi dodje kao i da ih nema... Ili kao da nema mene ... Mada ih mogu opipati sve se svodi na taj dronjavi impuls koji zavrsava u zabokrecini nervnih zavrsetaka tvrdoglave tintare... Sve u meni mi govori da se istina krije odmah ispod tog impulsa, ali dzaba mi oci kada ne vidim dalje od nosa... Ne znam ko je kriv za to sto se kao davljenik ne mogu uhvatiti ni za slamcicu bilo kog elementa realnosti... Gde su ruke koje ce me izbaviti iz mora relativnosti, kada cu stici do obale, tako zarko zelim poljubiti cvrsto tlo....

Ljudske granice

Ovo je mozda trebao da bude malo duzi komentar na clanak connora macleoda ali sam odlucio da napisem poseban posto o ovoj temi. Dakle granice... Setam ja tako danas opet po brdima... i uzivam u prirodi, sumi i pejzazu... i bas tako mi padne napamet da je sve to lepo, ali da kao i svaki covek imam potrebu za promenom pa vidim i druge lepote ove planete .. Naravno ne moram posebno da nagalasavam da ako cak i izuzmemo finansijske prepreke sledeca ponekad skoro nepremostiva SU GRANICE. Dakle to me je nateralno da malo vise  razmislim o tome... I mislim da ne postoje razlozi koji su sebicniji od onih koji teraju ljude na postavljanje nekih granica, medja i sl... Dakle po cemu bi to samo jedan amerikanac mogao da uziva u carima grand kanjona, jedan kanadjanin u velikim kanadskim jezerima, jedan afrikanac u bogatoj africkoj savani i sl... Ne kazem da mnoge zemlje nemaju liberalnije vizne rezime... ali gledam sa malo vise tacke.. dakle.. po cemu bi covek imao pravo da zivi SAMO u zemlji u kojoj je rodjen.. zasto jednostavno jednog dana ne i uzeo ono sve sto ima.. i otisao lepo ne znam.. u Grcku, .. pa malo Tursku.. pa malo prosetao po srednjem i bliskom istoku .. onako da ga niko nista ne pita... Zar je moguce da je takva sloboda danas nezamisliva.. Svi oni koji misle da zivimo slobodno, samo neka uzmu u obzir ovu cinjenicu... Pa neko ce reci.. zbog nas samih.. zbog nase zastite (zdravstvene i fizicke), zbog bolje organizacije ... .. DA .. bolje smo organizovani, zbog kontrole.. zamislite da nema tih granica... ne bi  imalo mnogo smisla da nas drze u nekim katastrima na nekim spiskovima sa cudnim imenima, na nekim poreskim spiskovima... uzmias umereno i dajes nazad makar koliko si uzeo .. JEL TO TOLIKO TESKO!?!?!?... Mislim znam da je to utopija, i da je potrebno da se svest kod vecine ljudi promeni za tako nesto.. i da je potrebno da se ljudi ne osete ugrozenim od strane drugih ljudi..aline mogu da verujem da je  ta ideja toliko nezamisliva da je vec u startu u glavi svakog coveka vec odavno osudjena na propast... ne kapiram.. ima resursa, vode i hrane za sve.. U cemu je onda problem?? Zar je moguce da smo tako sjebani u mozak da je jedna ovakva ideja nezamisliva.. evo pogledajmo zivotinje i migracije... one ne brinu o tome da li imaju vizu kada zele da idu u topije krajeve.. a ja ako bi hteo sada da se rashladim negde na severu.. ne bih stigao dalje od Sombora!!.. dakle... ne kapiram......... mislim kapiram.. ali ti razlozi su opravdani samo ako uzmemo u obzir da njima pravdamo ljudske mane... Dakle da.. granice postoje jer su ljudi sebicni, glupi, posesivni i manipulativni.. lepo... i onda mi neko kaze da bezim od realnosti.. od ovakve vrlo rado!!...

 

Iluzija zvana materijalizam

Na sve strane mozemo cuti razne filozofije i religije i misljenja da je materijalizam nebitan i da covek previse vremena posvecuje ostvarivanju svojih materijalnih zelja ziveci u materijalnom svetu ignorisuci ono duhovno-pravo ili kako god ga zeleli nazvati. Bez obzira sto je vrlo diskutabilno, sta moze biti adekvatna zamena za ovaj nacin zivota koji je mnogima neotudjiv i neodvojiv, da im se u kojem slucaju oduzme, mnogi ne bi znali kako da nastave svoje zivote. Necu da sada krenem u filozofsko objasnjavanje sta znaci sam pojam materijalizma i da prevodim par stranica sa wikipedije, jer mislim da svaki svestan covek sa IQ_om preko 20 zna sta je materijalizam!!... Dakle, analizirao sam ovu tematiku detaljnije kroz svakodnevne situacije zeleo bih da dam samo par svojih zakljucaka u vezi ove nepresusne teme. Dakle od malih nogu mi je kao i svakom drugi stanovniku ove planete ni krivom ni duznom namenut matrijalan nacin razmisljanja, pri tome naravno napominjem da je matrijalizam samo deo celog sistema. Pocev od automobilcica, slatkisa do raznih bicikli koje su mi roditelji kupovali ne bi li me usrecili. Bez obzira sto to svakom roditelju za momenat uspe, svi znamo da je to po obicaju kratkog daha. Naime, pojave se NOVI automobilcici, bolji, lepsi, pa se zatim pojave oni na baterije, pa ako ste srecnici da vam roditelji kupe takav, kada budete videli one da daljinsko, doci ce vam da ga bacite u reku kao zastarelo gvodze. Tu se otprilike vrti cela filozofija materijalizma u kome ono sto vidimo igra veliku ulogu u svemu. I ne samo to sto vidimo, vec i ono sto dobijamo kao svojevrstan feedback od okoline. To jest nase zelje i zadovoljstvo variraju u zavisnosti reakcije okoline. Dakle, imati najbolji autic u susedstvu i vasoj ulici nije merak zbog toga sto cete se poigrati bolje ili vise sa tim auticem zbog toga sto je najbolji, vec zbog toga sto NIKO  drugi nema bolji... Moze se reci da cemo za jedan kratak period osecati zadovoljstvo zbog toga... Kada mama malom komsiji kupi  bolji automobilcic, vas automobilcic ce vam biti mnogo mnogo manje lep i atraktivan ne zbog toga sto je on losiji u odnosu na jucerasnji dan, vec zbog toga sto je komsijin lepsi. Prenesimo to na svet odraslih kako ga samouvereno zovu oni koji su navrsili 18 godina zivota. Koji svet odraslih? :) Principi koji vladaju kod vrlo male dece prisutni su i ovde, i ne samo da su prisutni, vec odredjuju tok cele civilizacije. Male autice zamenili su pravi automobili svih boja i kategorija, igracke za malu decu su zamenjene igrackama za veliku decu, (kompjuteri, mobilni) razni plasticni nakit zamenjen je pravim draguljima a drustvo i dalje tretira one koji malo bolje igraju tu igru kao bolje. Nekad je to bio mali fudbal, a sada je to vodjenje velike multinacionalne kompanije. Jeste da je voleo da mali fudbal igra prljavo,  ali sada je odrastao u odgovornog coveka :) Ono sto me cudi je da je ista igra prisutna u svim krugovima pa i onim gde se ovako nesto ne bi trebalo ocekivati (drzava, politika, nauka, fakulteti, medicina i sl..)... Da li je ovakvo ponasanje nastalo zbog naseg odrastanja i prihvatanja takvih vrednosti? Moguce. Da li je ovakvo ponasanje nesto sto je u samom korenu coveka, zapisano u samom kodu coveka? Takodje moguce. Ono sto mene cudi je covekovo zanemarivanje racionalnog razmisljanja i svoje sveti. Na kraju krajvea i sa pukim iskustvom bismo trebali shvatiti kako je materijalizam igra bez granica, bunar bez dna. Covekova najtamnija kreacija koja drzi milione u mraku, bez nade za svetloscu....   

    Posle jedne decenije nekog oskudevanje konacno uspeo da ostvarim manje vise sve svoje materijalne snove koje si jedan covek moze zamisliti... Dakle kupio sam sve sto me ikada interesovalo, kompjutere (mnogo kompjutera), kola, laptop, televizore i razne druge gluposti u tom rangu, takodje tu su ljubav, sex i neki status/ slava i sl.. ... Valjda tek tada covek skonta, da sve to nije toliko bitno, jer se coveku tada neminovno u glavi postavi pitanje "GDE SADA?". Bez obzira sto sam i do tada bio poprilicno rezervisan prema materijalizmu, nisam se ustezao od istog, ali tek kod te tacke i tog pitanja sam konacno ukljucio "MOZAK"!.. Da gde od te tacke.. Kako dalje.? Da li je resenje u kupovini boljeg kompjutera, automobila... boljeg stana... veceg statusa i boljeg sexa ?? neceg boljeg? Sta je to sto je stvarno bolje za coveka? Da li nesto sto je produktivnije.. nesto sto je lepse... brze ? To je tako relativno.. jer brza kola mogu znaciti vecu opasnosti zar ne? Lepse? Lepse ne mora da znaci lepse.. vec samo uklopljavanje neke stvari u trenutne relativne ljudske trendove. Lepota se inace i odredjuje obavezno prema neceg drugom... a to drugo opet prema trecem.. ovde je ona stara kokoska ili jaje... Dakle posle tog pitanja mozemo nastaviti sa nasom poterom za materijalnim zadovoljenjem postavljajuci sebi NOVE granice srece. Bicu srecan kada kupim to i to.. ili kada budem posedovao kolekciju toga i toga.. i tako do vecnosti. Kada iz ove tacke razmisljam o tome konacno shvatam par stvari o materijalizmu, prolaznosti a i vecnosti. Ne kazem da nuzno znam odgovore na sva pitanja na tom putu od te tacke.. ono sto je bitno je da je potrebno na takav put krenuti... Ono sto sam do sada shvatio je da je put do sada bio pogresan...i to prihvatite sa rezervom jer su me te greske upravo naucile da nacinim po meni bolji izbor!!... po prvi put u zivotu imam sansu da napravim SVOJ izbor... naravno ne morate mnogo pogadjati sta sam u toj tacki odabrao, medjutim moram da vas ozbiljno upozorim da ukoliko zelite da krenete tim putem DOBRO razmislite. Naime put je mnogo bolan i tezak,  ne zbog vas u principu, nego upravo zbog okoline. Okolina, drustvo, prijatelji i roditelji ce vam iz petnih zila pokusati DOKAZATI, i pokazati kako ono sto radite vodi propasti!! JA KAZEM DA!!! Ali onoj materijalnoj... *(zar to i nije ono sto smo zeleli?) Sistem je tako napravljen da kada pojedinac krene tim putem, oni ostali nesvesno, ponekad misleci najbolje, sprecavaju tog pojedinca da se oslobodi okova sistema i materijalizma... Ovaj prvi korak je mnogo tezak, i posle par ociglednih promena u vasem zivotu za one nespremne sledi brzo vracanje necemu proverenom i sigurnom (heh).. Ono sto je NAJBOLNIJE su upravo odnos najmilijih i najdrazih... ukoliko i oni sami ne krenu istim putem, shvatite da je skoro nemoguce i dalje odrzavati neku normalnu komunikaciju, zbog toga sto ce vas oni nesvesvno stalno vuci u svet iz koga zelite da se uzdignete, oslobodite... Tu dolazimo do emocija, za koje bez obzira sto su mi drage, moram reci da su deo jednog takvog sistema i uslovno cu reci materijalizma, jer pogledajte u stvari koliko one imaju veze sa istim... Uhaj .. vec sam otisao predaleko... doduse ja zelim biti ovde... i ne samo ovde!!........... Kapiram da ovaj put mozda vodi nekoj vrsti nematerijalnog bitisanja... ili nekoj vrsti vise svesti, mozda i nepostojanju ... ili je i on samo jedna vrsta mastovite zelje nekog pojedinca da zaboravi na besmislenost i iluziju materijalizma... Ja sam odabrao .. a vi?

Mravinjak

U poslednje vreme mnogo setam. Omiljena mesta su mi razna brda koja su retka prednost ovog kraja gde zivim. Osim ociglednih fizickih prednosti koje mi pruzaju ove setnje, cini mi se da ih vise volim iz psihickih razloga. Osim ociglednog opustanja koje nastupa cim stupim na stazicu koja vodi na vrh, brda i sume kroz koje prolazim mi cesto ne daju mira. Posto ionako 99% vremena provodim u analiziranju i posmatranju pojava oko mene, to mi ne pada narocito tesko :) Medjutim ono sto uvek zaboravljam je pogled sa vrha! Osim sto je prijatan za oko, coveku daje potpuno drugaciju percepciju od one kroz koju posmatra zivot 90% vremena. Nekako sa vrha brda sve postaje manje znacajno. Kuce, kola i druge materijalne covekove tvorevine postaju nebitne. U tim trenucima se prosto namece poredjenje coveka i njegovog nacina zivota sa drugim zivotinjama, i naravno prvo mi napamet padnu mravi. Dakle sa ove tacke mi svi ti ljudi u svojim kucama i ulicama  izgledju apsolutno isto kao mravi u mravnjacima. Organizovani, radni i usmereni. Sve se manje vise uspesno zapocinje i zavrsava u tom okruzenju. Ukoliko si oran da postanes deo sistema on ce ti uzvratiti (u vecini slucajeva) sa toplim obrokom i mestom za spavanje. Dakle imamo dva savrsena sistema koja funkcionisu (Ili bi bar trebalo) u cilju napredka i pojedinca a i samog sistema. Ono sto odmah upada u oci je cinjenica da je ljudski sistem odavno izasao izvan svakih okvira necega sto bi se moglo nazvati "sistem ciji je cilj pre svega napredak samog sistema i pojedinaca u njemu ". Sta se desilo u evoluciji coveka pa je sistem prestao da radi za sebe vec protiv sebe? Da li je moguce da su mravi bolji od coveka, ili je cinjenica sto covek ima slobodnu volju ta koja je odgovorna za raspad sistema. Uostalom da li mi sa sigurnoscu mozemo da kazemo da jedini imamo svest, i da smo na vrhu piramide? Bez obzira na to, postoji nesto u ljudima sto se jednostavno ne moze nikako racionalno objasniti. Da li je uzrok naseg ponasanje genetske prirode, bozje volje ili nekih cudnih okolnosti? Zar je moguce da covek, koji i pored superiorne svesti koju ima i koju moze da razvije do neslucenih visina,  ne izgleda bolji ni od mrava? Da li je nasa svrha  danas razotrivanje i i unistenje ovog sistema u cilju nekog koji vise lici na prirodni, ili je svaka borba vec unapred izgubljena? Da li posmatranjem ljudi i pojava oko sebe mozemo biti iole optimisticni. Uz retke pojedince koji su spremni zrtvovati sve sto imaju radi takvog plemenitog cilja, da li su ostali, pre svega konzumenti takvog sistema uopste i zasluzili da budu spaseni od istog? Da li ljudi zele da sistem ode? Posle par godina pazljivog analiziranja situacije sklon sam verovati da velika VELIKA vecina nije. Zasto? Pa cini mi se da je situacija slicna onoj u matrixu. Ceo zivot ljudi su trenirani i uceni da sluze sistemu, i momentalno iskljucivanje znaci propast i brzu smrt. Cini mi se da je jedini nacin borbe protiv sistema povecanje svoje svesti i na kraju ponasanje u skladu sa jednom takvom "visom" svescu. Da li vereujete da ljudi danas imaju dovoljno znanja ili uopste mentalno/kognitivnog oruzja kojim bi se jedna takva svest izgradila. U vremenu kada je svaka informacija dostupna na dva klika mi smo svedoci uzasa koji je posledica neinformisanosti? Sudeci po svemu vidjenim do sada, ja nisam optimista. U stvari, ko je rekao da svi ljudi moraju da budu slobodni? Ko je ikada garantovao ikakvu jednakost i ravnopravnost. Ko je ikada rekao da ljudi moraju imati neku svrhu, kada posmatranjem prirode vidimo sistem koji takodje ne poznaje milost i ne daje garancije ni na zivot a kamoli tek neku slobodu. Na sve strane vidimo samo jednu stvar - zavisnost od sistema.

Kada gledam na stvar iz tog ugla shvatam da je sistem neka vrsta katalizatora izmedju RUPE koju bi trebao da ispuni nekakav omniprisutan lik i svrhe koju bi jedan takav lik trebao da pruzi ljudskom rodu. Moram priznati da je sistem onda vrlo efikasan u tome. Medjutim bez obzira na mnoge moje pokusaje da se "sprijateljim" sa sistemom, nikako ne uspevam. Sta je to sto u meni VICE da nesto ne valja, sto kroz svaku moju poru salje signal da ovo nije dobro. Kako sam ja svestan toga,  a rastao sam u istom sistemu, isti sistem je i meni bio ucitelj. Zar ne bih do sada trebao da shvatim da je svaka borba uzaludna. Sta je to sto me i dalje tera da ne odustanem od svog "nedostiznog" cilja kako ce reci popularni konzumenti? Ako je ikad postojalo nesto bozansko u citavom univerzumu, postojalo je i postoji u nama. Cak i ako su nihlisti u pravu, to sto je u nama i sto moze biti u nama i u svakom od nas, je ono sto bih nazvati dovoljno uzvisenim da bih se drznuo to nazvati necim bozansko uzvisenim. Budjenje i odrzavanja toga u nama je po meni vec vrednije od praktikovanja svake religije i postovanja bilo kakvih obicaja. Jer kako sumnjati u ono sto nije bilo uprogramirano ili usadjeno ni od sistema niti od nekog verskog sistema. Medjutim da li smemo verovati tom osecaju, kada znamo da nas osecaji mogu zavarati........ ili je  to poruka prirode prosledjena kroz eone evolucije. Da li je citav sistem logican nastavak onog sto vidjamo u prirodi, dodatno zabiberenim svescu i kompleksnoscu koje nosi jedan slozeniji vid zivotije - covek. Ili se je priroda kroz evoluciju tela izboriti za nesto vise, mozda nam sa kreiranjem svesti  dati sansu da ispravimo njene ranije nedostatke?

Da li ste spremni na nesto vise, ili zelite naci svoje mesto u sistemu, dokazati svima da i vi mozete bas kao i oni. Ziveti sa ciljem i konstantno opravdavati ocekivanja onih koji nisu ni svesni da njihov zivot nije njihov. Ziveti i sebe meriti normama i moralnim obrascima onih kojima je najmanje stalo do njih. Biti sve ono sto drugi ocekuju da budete. Da li ste to vi. Sta ste u stvari vi? Da li imate snage da odbacite lance sistema koji ne radi u vasem interesu. Da li se zelite probuditi iz matrixa.... ili zelite spavati i sanjati, sanjati nesto sto nikad ne mozete da imate, a cak ni snovi nece biti vasi.... Laka vam nocu i zelim vam slatke snove.....

-dmc, MMVII

Evolutivni dizajn

Pitanje koje muci mnoge generacija naucnika jos od vremena kada se neko drznuo pomenuti teoriju "nastanka od majmuna". Da pogadjate rec je o cuvenoj borbi izmedju dve (a bogami i vise ) teorija o nastanku coveka i univerzuma... Dakle sta je istina.. sta je logicnije? Odavno sam shvatio da istina ne mora da se nalazi bas tamo gde je i logika :) ... Juce sam citao odlicne stranice posvecene ovoj problematici na wikipediji, i moram reci da sam zapanjen preciznoscu i detaljima sa kojima su opisane obe teorije.. (u stvari tri koje sam citao) .. a to su .. evolucija, teorija dizajna i teoloski pogled. na kreaciju (iliti univerzum)... Zanimljivo mi je bilo da su skoro sve ideje koje su mi padale tokom citavog zivota napamet vec apsolutno samleli i obradili naucnici, filozofi, teolozi. Dakle, nisam jedini ;) Svakim danom se sve vise odusevljavam kolicinom ljudskog znanja (iliti neznanja apropo)... doduse ponekad me zapanjuje koliko su naucnici spremni da idu daleko u svojoj argumentaciji.. bas ono sto kazu prave nauku od svega (logiko unisti nas :) .... Takodje mi je bilo jako smesno kako uporno pokusavaju jedni druge da ospore i cini mi se da vise zele da dokazu da drugi nisu u pravu, nego da dokazu da su ONI u pravu ;) Meni se svidela najvise bas ideja koja miri dva tabora.. a to je.. postojanje Boga (energije, SVEGA, BISTVO...) i teorije evolucije.. zasto ne bi bilo moguce da Bog pokrene prirodu, pravila i evolucija ce uciniti svoje kad tad da dodje do zivota ( u ovom ili onom obliku) Naime ovi iz teorije dizajna tvrde kako je covek, svemir i uopste univerzum isuvise komplikovan i slozen da bi bio generisan slucajno, te da bi u slucaju nedostaka samo JEDNOG malog delica, sve ostalo palo u vodu, ((manji ili veci atomi, manjak DNA, drugacije svojstvo elementa ili samo malo drugaciji polozaj zemlje doveo bi do nihilizma) Medjutim izgleda da su zaboravili na prostu stvar a to je (po mom iskustvu)  nemogucnost da covek gleda krajni proizvod i kaze odmah kako, zasto i cime je napravljen... dakle uzimo za primer da odnesem neki laptop u Sokratovo doba i samo ga ostavim... ajde radi argumentacije da kazemo da bi se oni odusevili i voleli bi da znaju kako radi... da li bi ljudi na tom nivou mogli da ukapiraju stvari kao provodnici, elektricna energija, TFT< hard disk i uopste sve ono sta je covecanstvo par milenijuma provaljivalo... Za njih bi dakle takva stvar bila stvar "kreirana" od svojevrsnog boga.. Zasto... Kao sto bi rekli ovi pobornici evolucije, bog i natprirodne snage zgodno se uklapaju u pricu kada nemamo dovoljno informacija ili znanja da nesto objasnimo.. Lep argumenat... takodje argumenat protiv one teorije da nesto ne bi postojalo bez  nekog dela evo primera.. ajde da uzmemo za primer da nikad nije izmisljen hard disk.. da li bi to uslovilo da LAPTOP ne bi postojao?... JA mislim da ne bi.. postojao bi.. ali u drugacijem obliku... negde u toj ideji treba traziti i objasnjenje za "random" evoluciju.. dakle da se nesto kreiralo drugacije to ne bi znacilo odutnost neke stvari, vec njenu razlicitost... Kreacija je vrlo mastovita... ostaje pitanje da li je to bas totalno slucajno ili je kreaciju ipak u nekom "smeru" usmerio "BOG"..... Zasto je coveku uporno potrebno omnipristuno bice da bi se osecao sigurnim a njegov zivot smisleniji... Moram priznati da je i meni nelagodno.... Uvek se osecam samim i nemocnim kada gledam naucne poglede (sirovo i preobjektivno ;) .. Cinjenica koju kroz osmeh izgovaram je .. da verovatno nikad necemo saznati sta je istina, ali je ironicno da ko god da nas je kreirao, ucinio je mnogo dobar posao oko ZELJE za BOG-om, istinom i svrhom :) ... Dakle, da smo kompleksni i komplikovani, i u neku ruku savrseni organizmi (cak i presavrseni za teologe :)  znamo... sada pitanje je gde je uputstvo za upotrebu :) Ili tek treba da se ispise.. no cudi me da je evolucija imala toliko smisla za humor da nas obdari zeljom za znanjem, istinom i na kraju ono sto mi nazivamo bogom, jos je ironicnije ako ga nema :) Da li ovo treba tretirati kao kvar, nesavrsenost ne znam ;) ali se postavlja pitanje da li je ljudski zivot smisleniji sa bogom ili bez njega ;) Dakle ovde dolazimo do statusa KVO, naime, dosta religija tvrdi kako ovaj materijalni i mizerni zivot nista ne znaci, on je iluzija ili satro spremanje za pravu stvar.. DUHOVNI, zivot tamo negde u raju... te je potrebno da odbacimo nasu privrzenost materijalizmu i materijalnim stvarima, zeljama i sl.. Sa druge strane kontraargumenti naucne "baze" su da je ovaj zivot sve sto imamo i da ga kao takvog treba iskoristiti maximalno u svakom smislu (nazovi ga hedonizmom wanna be)  ;) Ne znam da li je ovaj apsurd kosmicka slucajnost ili neslana sala bogova ... Ali ja cu slatko uzivati u njoj, jer bez obzira na smisao ili nesmisao apsurdi su cini mi se jedina prava karika izmedju naseg ogranicenog kognitivno/racionalnog razmisljanja i neceg uzvisenog, pa makar to bila i kosmicka prasina random kreacije ...

 

 "absence of evidence is not evidence of absence"

 

 

--

ps. a sada odoh da obrnem koji UnrealTournamet dok nekom ne padne na pament da ne-neizmisli misa :)

 

Racionalni Magarac

U poslednje vreme se akam sa poznatim filozofskim i logickim paradoksima... neverovatno kako te jedan paradox ubaci u razmisljanje  ;)  Paradoks koji mi se mnogo svideo je Buridanov Magarac (ako sam dobro preveo sa Engleskog: "Burdian's Ass" i on glasi (otprilike) ovako: " Ako bi stavili totalno racionalnog magarca izmedju dva apsolutno ista plasta sena (i po hranljivosti, izgledu boji, privlacnosti itd...), magarac bi umro od gladi jer ne bi mogao racionalno da se odlucio koje je seno bolje." :)))) Vrlo zanimljivo.. naravno da sam problem  nema mnogo veze sa magarcima i senom :) Vec po meni mnogo lepo objasnjava ogranicenost racia (razuma) i kao takvim (po meni) ga stavlja pod znak pitanja kao neki stil zivota preko koga bi neko zeleo da objasni nesto mnogo prostije, a kamo li  tek zivot, zasto smo ovde i sl. Naravno u praksi tesko da bi bilo koja magare ili ajde da uzmemo covek gladovao. Zasto. Sta je to sto bi prelomilo u nama da se odlucimo eto izmedju dva parceta hleba... Zasto bismo uzeli desni a zasto ne levi, ili obrnuto. Iz ovoga primera makar ja shvatam neke svoje ranije odluke koje apsolutno nisu mogle biti racionalno determinisane. Sta je onda u pitanju. Ima dosta istocnih religija koje kazu "intuicija". Da, ali sta je to intuicija, i ako neka odluka nije zasnovana na razumu, kako mozemo biti sigurni da je nasa intucija u pravu ako vec i ona sama nije zasnovana i da pretpostavimo nije pod uticajom nase podsvesti i licnosti. Mogla bi se definisati kao poruka sa neba, poruka i odluka sa viseg nivoa (ma kako to izgledalo i gde to bilo). Pri tome ne mislim na intuiciju onu koju imamo kod kladjenja ;) ili onu koju imamo kada sanjas loto ;) ili te svrbi dlan pa ides da uplatis loto, jer kao sto se vidi, ona je pod uticajem necega. Znaci kada bismo mogli da izdvojimo onu intuiciju, totalno oslobodjenu nase licnosti, nekog proslog iskustva i recia, kakva bi ona bila. Sklon sam da verujem da kada bi uspeli da prepoznamo takvu intuiciju da ne bi mogli da pogresimo u nekoj odluci. Ne mislim da je to zato jer neki omniprisutni bog daje dobre savete niti da je u pitanju neka kosmicka baba saveta, vec bi odluka (po mojoj teoriji) trebala  bila objektivna jer ne bi bila zasnovana na iskustvima i relativnosti tih iskustava. Dakle vidim da se vec vrtim pomalo u krug, i pokusacu ovog puta da skratim pricu, pa cu neki definitivni zakljucak u odlukama gde se raciom ne moze doci do zakljucka ostaviti vama. Paradoks je i upravo ovaj tekst, jer raciom ne mogu definisati intuciju iliti ono sto je iznad racia :) a to uporno pokusavam. Pokusao sam nekom vrstom intuicije da prenesem ono sto mislim da je iznad racia, ali mi ocigledno fali recnik kojim bi mogao opisivati takve stvari. Za takve svrhe su inace paradoksi dobri. Oni kreiraju takvo stanje uma gde se raciu gubi tlo pod nogama. Nadam se da ce ovaj tekst malo poljuljati vas racio.

 

Iluzija

Disclaimer: Teska filozofija, slucajni posetioci neka preskoce ovaj tekst.. Mozda je bolje da ga svi preskoce jer ga ni sam ne kapiram...: 

Dosta religija i metafizickih i uopste new age ucenja sadrze misljenje da je sve sto postoji iluzija i da je kao takva nestvarna i besmislena. Naravno mnogo vremena je moralo da prodje dok sam dosao do slicnog misljenja i manje vise shvatio sta su tolike nauke i ucenja zelele da kazu. Kod mene se cela ta stvar otvorila kada sam je pogledao kroz prizmu prolaznosti svega materijalnog. Sustina je bila u tome da cemu god bi posvetio paznju, emocije i vreme, shvatili bi da je principijelno isto. Vazi za sve oblasti. Nikad ne mozes da zadrzis i prisvojis to nesto za sebe i da ostane trajno. Ako nista drugo promeni se tvoja percepcija i odnos prema toj stvari pa mu dodje opet isto (koliko puta smo mastali da imamo neku stvar pa nam posle nekog vremena posedovanja nije vise bila bitna). Naravno stvar je u percepciji i u definiciji necega sto bi trebala da se zove sustina zivota. Sta je sustina zivota? Ako vec nije ova iluzija koja nam je nametnuta sta je. Dugo sam bio sklon verovati da je sustina zivota da se upravo shvati da je sve iluzija i mozda saznanje neke ultimativne istine. Da li to moze biti sveti gral definicije sustine zivota. U poslednje vreme sam na ovu problematiku poceo da gledam iza definicije "da je sve iluzija". Zasto? Pa logicno je pocelo da se namece pitanje, ako je sve iluzija, STA NIJE. Sta je onda to PRAVO na sta ne treba gubiti vreme i sta nas moze adekvatno zadovoljiti. Ovde lezi i sam apsurd cinjenice da cim nesto treba da nas zadovolji, u stvari ce zadovoljiti nas ego ili licnost koja je sama po sebi prolazna, tako da uopste teziti nekom zadovoljnenju vec nije sustina.. (ili bar ne takva kakva se smem drznuti i priblizno je definisati). Posle dosta razmisljanja o pravoj stvari, nisam mogao da se otrgnem utisku, da mozda ova iluzija i nije toliko besmislena . Mislim nisam potcenivao "realnost" i zivot ni pre. Ali cinjenica je da je iz ove perspektive vrlo tesko zamisliti nesto sto bi bilo savrseno, uravnotezeno i perfektno a da nije u stanju mirovanja. Verujem da je savrsenstvo staticno i nepromenljivo.  Verujem da je promena posledica nesavrsenosti. Ono sto zelim da kazem je da je Sustina zivota/postojanja ili nazovite je kako hocete upravo u toj promeni, nesavrsenstvu i iluziji. Pri tome ne mislim samo na ove tri 4 dimenzije koje zvanicno postoje. 

Sustina zivota:  Sta je smisao ako je smisao da se setimo ono sto jesmo stvarno iznad nase sfree postojanja -  sta smo to tamo radili ? .. i zasto je to sto sada radimo manje vredno... Kreacije i svi njeni oblici su lepi i zasto bi kao takva ova iluzija bila bezvredna? ... cemu to tezimo. sta je to "ono pravo" . pa je ovo beznacajo.. ako je sve ovo iluzija sta, je onda to "prava stvar" i ta stvar od koje smo odvojeni da bismo dosli da zivimo u ovoj iluziji.. i zasto... i zar je bas svako uzivanje u ovoj mini iluziji besmisleno? realno ne treba biti veliki filozof da posle par decenija zivota otprilie ukapiras sta si trebao da ukapiras u to iluziji (makar da ukapiramo ako se vec ne mozemo tako ponasati)... gde i zasto nosimo ovo znanje dalje... ako su ovo lekcije, zasto onda mislimo da nas tamo ceka prestanak patnje i bola.... Ako smo nesto gresili (po mnogim religijama) i ako smo kroz vise inkarnacija naucili lekciju gde cemo tako savrseno cisti ici... i sta cemo tamo raditi?? Ako bogu trebaju savrseni ljudi ... zasto ih odmah ne kreira? Zasto ovaj put... Kazem vise mi deluje da sam put bude sustina svega... jer nisam siguran da cilj usavrsavanja moze da ima neku posebnu svrhu... Osim ako se neko dobro zeza sa nasim zivotima i sferom postojanja... Kapiram da mi se to sada ne moze reci i da je sustina da ne znam cilj ... ali dozvolicu sebi da spekulisem zar ne... Dosta religija zagovara teoriju o raju i paklu... Mislim zar je bog toliko kivan da przi nekoga na vecnoj vatri.. zar mu nije lakse da unisti takvu dusu ?? ... Naravno ja mislim da je cela ta prica simbolicna i da je pakao u stvari sve patnje kroz koje covek prolazi kroz inkarnacije i da je oslobadjanje od karme i tih inkarnacija.. dostizanje toga.. (nirvana) .  .. Znam da su ova pitanja mozda beskorisna i smesna... ali stalno mi se motaju po glavi.. jer na kraju krajeva u zavisnosti od filozofije zivota cemo se i ponasati u ovoj iluziji.... Mislim da sam shvatio da nista nije dobro i lose samo po sebi... Pitanje je samo naseg pogleda odnosa i motiva, okolnosti slucajnosti resolozenje itd.. ... a nazalost moramo da se upravljamo ovim sto imamo ... Zasto nam se onda zamera neznanje .... Opet zasto se onda insistira na nasoj odgovornost???  Na primer: ako vec postoji RAJ i ako neka nesrecna zrtva ubistva bude nevino ubijena... Ona po doktrini mnogih religija i ucenja ide u raj... a ubica u pakao.... pa cekaj? kakva je onda steta? Ubica bi onda trebao da bude nagradjen sto je pomgao toj osobi da udje u raj.. a ne da bude kaznjen...Zasto bog trazi toliko striktno pridrzavanje milion pravila i morala i bontona da bi bili prihvaceni u raj kada to vec moze odmah uraditi ...  Mislim tu nesto smrdi na daleko...   Mislim znam da ne mogu verovatno da primirisem sustini ... Ali mi takvo razmisljanje pomaze da malo razjasnimo ponetu ove nase sustine bitisanja. Dakle .. nema poente u skupljanju ni nekog bogatstva.. Okej skapirali smo svi vec do sada... sve je prolazno.. Mislim ono za sta  bih mogao da se uhvatim da svi imamo prava na egzistenciju, zdravlje i mogucnosti za napredak ( u nekom visem smislu od materijalnog).... Z druge strane ako postignemo neke stvari koje se ne mogu tretirao kao materijalne... Sreca, ljubav .. zadovoljstvo... po cemu se TA sreca i zadovoljstvo moze smatrati VISOM i znacajnijom od one koju ti cini i najnoviji automobil.. zadovoljstvo kod kupovine, putovanja ili lagodnog zivota. Svi u glas vicu ljubav... Ljubav je samo emocija zbog koje ako je sve savrseno i ultimativno uklopljeno osecamo zadovoljstvo. Zbog cega je to zadovoljstvo vece od sex-a ili voznje 300 na sat?? Dali je bash toliko trajnije i znacajnije.. Principi su isti u korenu, zadovoljstvo i osecaj srece... Ali nijedno ne moze samo po sebi predstavljati ono ultimativno zadovoljstvo zivotom.. Ultimativno kroz par ovakvih teza shvatam besmislenost i iluzija ovog zivota... Ali sa druge strane shvatam i njenu lepotu. U ovoj formi ne mogu mnogo vise traziti od zivota... Osecam zadovoljstvo i srecu...  Vidim i razumem sve oblike postojanje i promene... Ako je tako zasto jos uvek ne mogu da vidim nesto znacajnije ... tu sustinu to nesto zbog cega bih se odrekao ovog materijalizma odmah... Da li smemo olako prihvatiti da je sve iluzija.... Ako je sve iluzija.. onda je iluzija i ucenje o iluziji :)  Moze se reci da je ovaj tekst najbolji pokazatelj te iluzije... Ajde vi sada izvucite neki zakljucak iz svega ovoga... ??

Sloboda - RAGE!

David Wetzel, 79-o godisnji penzionisani hemicar, koristi poslednjih 7 godina reciklirano jestivo ulje kao gorivo za svoj GOLF. Stvar bi bila za svaku pohvalu, i mozda bi mu trebalo cestitati. No zauzvrat coveku se na vrata jedan dan pojavljuju FBI agenta, koja mu prete da ce ga tuziti za prekrsaj zbog toga sto je koristio neoprorezovano gorivo!!!!!!!!!!!! ... Cela prica ovde.

 

Komentar: I onda mi kazu da sve one konspiracije i zavere o kojima pricam o energiji i borbi naftnih kompanije nisu istinite... Ma hajde.. Mislim dokle vise ide taj sistem!!>.. Gde je granica...  Sistem je presao u svoju suprotnost.. okrenuo se protiv onih koje treba da stiti.. ne vidim nikakvu drugu svrhu drzave i sistema nego da zastiti nejake i slabe (u stvrai sve).. a sve sto sistem radi je da stiti bogate a slabe drzi pod kontrolom (kao i one malo pametnije)... ne znam dal li je ovaj sistem u americi kod nas ili bilo gde drugde bolji nego onaj u PJONG JANGU!.. stvarno ne vidim razliku... U principu su isti... Znaci muka mi je vise ovakvih sistema koji blate i guse svaki napredak i nego odstupanje od normi koji tu treba da budu vodic a ne CRNO slovo na papiru!>!.. jebote, kada ce se ljudi opametiti...... Eto moj slucaj... pod pritiskom novog zakona moram da se sa zavoda za nezaposljene prebacim na socijalno .. I sada treba da dam 2000 dinara za razne potvrde KAKO NEMAM NISTA!!! ej bre covece.... Znaci najzesce je sto mi te potvrde ne trebaju samo za mene vec i za sve moje ukucane.. i to da li cu da placam osiguranje zavisi od mojih ukucana a ne mene?? I sada drzava me ne pita odakle nezaposljenom licu 2000 dinara??  Takodje najavljuju da cu morati da placam zdravstevno jer kevina penzija prevazilai prosek??? JOK.... ukini mi zdravstevno jer DZORD BUS ima milion dolara!!... Mislim NEKA ME SISTEM vise ostavi na miru.. nemam nISTA I NISTA NE ZELIM>.... Mozda bih ponekad kada dobijem grip ili me zaboli zub da se resim bola.. ako moze,... ako ne moze... GONI SE... mislim evo tri cetiri godine unazad sam kao stoka isao na obelezavanja u zavod za zaposljavanje svaka tri meseca da bih dobio zdravstvenu knjiziu koju ionako nisam koristio.. placao sam zubara i doktora ionako... i pitam se koji je smisao drzave?? I eto razmisljam kako zelim da pobegnem negde od sistema u sumu... da sagradim neku brvnaru da zivim od sume i reke.. ali vec vidim kako me posle par meseci prijavi neki zalutali putnik ili "komsija" i osude me zbog koriscenja drzavnog zemljista ili zagadjivanja sredine.... Razmislite malo... koliko smo mi slobodni?.. samo probajte da se ne prijavite negde... odjavite.. ili eto. dovoljno je da nemas licnu kartu.... Ne znam zasto mi je toliko trebalo.. ali sam KONACNO shvatio da zivimo u Orvelovoj 1984... Zanosio sam se ako nista ne diram, radim/imam bicu miran.. ali ne.... iz nekog razloga sistemu je potrebna stoka kao ja.. MUUUUUUUU ................ RAGE AGAINST THE FUCKING!!  MACHINE!!! Sve sto zelim je jebena   sloboda.. neverovatno posle svih ovih godina i borbe i svega.. i dalje je nedostizno!!!..........

 

Ateista - Los Predsednik

Nedavna anketa agencije Gallup koja je ispitivala etnicko, polno i drugo poreklo predsednickih kandidata u Americi dosla je do zanimljivih zakljucaka. Naime po rezultatima ankete americki gradjani nemaju problem da im predsednik bude zena, crnac ili homoseksualac. Zanimljivo u celoj anketi je, da bi najmanje  glasova dobio predsednik koji je ateista. DA! Dobro ste culi.. znaci nije bitan ni pol ni rasa... vec to da li predsednik veruje u nekog boga... Evo kompletnih rezultata ankete

Do tada cemo se izgleda nagledati predsednika koji sa jedne strane "navodno" veruje u boga, dok sa druge strane odaje pocast djavolu (preko masonskih obreda), ili ce ciniti neko "dobro delo" u ime boga, pravde istine i slobode.. Bas fino :))